Translate

29. новембар 2012.

БОЖИЋНИ ПОСТ


Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове Хришћанства. Већ од IV века свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40 – дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења.

26. новембар 2012.

ВЛАДИКА ЈОВАН ПУРИЋ, ФИЛОСОФИЈА ВАСПИТАЊА У ДЕЛУ СВ. ЈОВАНА ЗЛАТОУСТОГ

Слово Епископа диоклијског др Јована (Пурића) на одбрани докторске дисертације 

Дозволите ми да се, сходно устаљеној универзитетској прекси и основним манирима академске културе, обратим са неколико речи у којима бих изнео свој уводни експозе у одбрану докторске дисертације "Философија васпитања Св. Јована Златоуста која је пред вама.
  С обзиром да иста та универзитетска процедура не предвиђа емфатичке исказе захвалности ментору и члановима комисије у писаној форми, бар док се докторска дисертација не одбрани, рецензира и евентуално публикује, дозволите ми да, бар усмено, захвалим ментору и члановима комисије на уложеном труду, датим сугестијама и сталном ишчитавању материјала који је на крају уобличен као ова докторска дисертација. Ова захвалност није просто ствар куртоазије, него је израз наше верности темељним хришћанским вредностима, у којима је непоновљива и јединствена личност као икона Божја упућена на друге како би остварила пуноту свога постојања, те стога сваки истински труд треба најпре да буде сарадња, заједница свих нас у напорима, али и плодовима тих напора. Већ од праскозорја хришћанско-јудејске цивилизације, од писамских школа старог Израиља и бабичке вештине Сократа и његових верних ученика, појавио се концепт образовања као са-трудништва, заједничког сазнавања и узрастања. Будући да је теза, која је пред вама, по својој суштини првенствено педагошка, тим пре се као императив поставља доследност овом свагда савременом концепту образовања. Стога је ова захвалност комисији више од захвалности за уложен труд: благодарни смо на вашем педагошком приступу педагошкој теми и аутору, који је и сам већ извесно време педагог.

24. новембар 2012.

ПРЕПОДОБНИ ЈУСТИН ЋЕЛИЈСКИ, МОЛИТВА СВЕТОМ ВЕЛИКОМУЧЕНИКУ СТЕФАНУ ДЕЧАНСКОМ


   Свети царе и христољубиви Великомучениче, од раног детињства волео си Господа Христа и страдања за Њега, – научи и нас многогрешне волети Њега и радосно страдати за Њега, јер би нас то обновило, очистило, осветило, и за Царство Небеско припремило. Греси наши одбацише нас далеко од Бога нашег, но ти нас богопријатним молитвама својим приведи Богу, што пре приведи, да нам се душе не угуше у гресима и страстима. Свега си себе привео незаменљивом Богу и Господу нашем Исусу Христу живећи Њега ради и страдајући Њега ради, – научи и нас, живети Њега ради и страдати Њега ради. Знамо, Истина Његова ослобађа од греха, и од робовања ђаволу кроз робовање греху. Ти нас, самилостиви Светитељу, молитвеним посредовањем својим ка Господу научи и загреј љубити Истину Његову и живети њоме, еда бисмо се ослободили робовања ђаволу кроз наше ситне и крупне грехе.Сваки грех је лажов; обећава мед а даје отров и јед, обећава рај а ствара пакао, обећава сласти а производи страсти. Кроз сваки грех ми лажемо себе. Зато те молимо, Богољубиви царе, научи нас мрзети грех, јер се и у најмањем греху крије ђаво; и одушеви нас свом душом волети Господа Христа, јер Он једини спасава људе од греха и ђавола.

ПЕТАК, 23.11.2012. у Вазнесењу

о. Јован Радосављевић и о. Тимотеј, игуман манастира Вазнесење

22. новембар 2012.

ЖИТИЈЕ СВЕТОГ НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ


   Казивања о подвизима благочастивих људи који су живели по Богу, њихово прослављање у црквеним химнама и повести о њиховим житијима као о примерима за подражавање представљају најстарију традицију и закон који нам је дао Бог и који су нам пренели наши свети преци. И Стари и Нови завет преиспуњени су животописима светих људи. Читајући житије овог или оног светитеља и упознавајући се са његовим подвизима и чудесима, несвесно нам се намеће питање да ли безбожно човечанство, не разумевајући то, покушава да науком и техником замени ове природне дарове и способности које је човек изгубио услед првородног греха и које само у Христу Исусу може поново да задобије, па чак и да превазиђе. Једино нас врлина сједињује са Христом и распламсава у нама огањ божанске љубави, тј. оне божанске насладе за коју је наш светитељ говорио да узноси душу до небеса и до Бога, допуштајући нам да непрестано општимо са Њим. Свети Нектарије је постао пријатељ врлине и узнео се до њених врхова.

САВЕТИ РОДИТЕЉИМА


Оно што спасава децу и чини их добром децом јесте живот родитеља у кући. Родитељи треба да се предају љубави Божјој. Треба да буду свети пред својом децом и да то показују својом благошћу, трпљењем и љубављу. 
Сваког дана треба да постављају нов почетак - да пројављују ново расположење, одушевљење и љубав према деци. 
Радост коју ће доживети и светост која ће их походити пренеће благодат на њихову децу.
За рђаво понашање деце углавном су криви родитељи. 
Децу не спасавају ни савети, ни дисциплина, ни строгост. 
Ако родитељи не иду путем светости и ако се не подвизавају, онда чине велике грешке и преносе на децу зло које сами имају у себи. Ако не живе светим животом и не говоре са љубављу, онда их ђаво мучи помоћу реакција њихове деце. Љубав, једнодушност и слога међу родитељима јесте управо оно што је деци потребно. То је велика безбедност и сигурност за децу.
Дечје понашање је у непосредној вези са духовним стањем родитеља. Када су деца позлеђена рђавим узајамним опхођењем родитеља, онда она губе вољу и снагу да напредују. Она се тада рђаво изграђују, те грађевини њихових душа прети опасност да се свакога часа сруши.


                                                                            Старац Порфирије Кавсокаливит                                  



                                                                  

19. новембар 2012.

ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ Патријарх Павле




Поводом годишњице упокојења Патријарха Павла (11. септембра 1914 – 15. новембар 2009)

О пастирској речи Патријарха Павла



   До простоте се треба уздићи
   И. Андрић

16. новембар 2012.

ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

                            

   Овчарско-Кабларска клисура се налази у централном делу Србије и у оквиру Западног поморавља она раздваја високу Шумадију од Драгачева и Старовлашке-рашке висије. Од Чачка је удаљена 8 км. Овчарско-Кабларска клисура је природно добро изузетног значаја I категорије и под заштитом је државе. Ниједна клисура не крије у себи толики број очуваних средњевековних манастира.
   О вредности клисуре и манастира сведоче речи светог владике Николаја Велимировића:
   "Нека би била благословена ова српска света гора са свим својим манастирима, мученичким збеговима, лековитим водама, историјским костурницама и гробовима!
   Кроз векове oна је српском народу била извор снаге и здравља, извор обновљења моралне и духовне моћи, извор хришћанске и националне свести, извор побожности и практичне братске слоге, а непресушни извор свих добрих надахнућа за сва добра дела".
   

14. новембар 2012.

ЧЕТВОРОЈЕВАНЂЕЉЕ ИЗ ВАЗНЕСЕЊА

Рукописно четворојеванђеље настало 1570. у Вазнесењу, Народна библиотека Србије

                                           

    ОСМАНСКО ДОБА - ПРОЦВАТ И РАЗАРАЊЕ

  ...Четворојеванђеље из Вазнесења говори да је овај манастир некада имао образоване монахе са смислом за уметничко стваралаштво. Број штампаних књига у XVI веку био је врло значајан, а и сами Срби имају своје штампарије како унутар тако и изван Османског царства, па се преписивачка традиција због оскудице богослужбених књига поново распламсала, настављајући средњовековне традиције. Велики преписивачки центар у Овчарско-кабларској клисури био је манастир Јовање, односно кула изнад манастира, где се данас налази манастир Успење...

    Делфина Рајић и Милош Тимотијевић, МАНАСТИРИ ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКЕ КЛИСУРЕ

10. новембар 2012.

МОЛИТВА У ВИРТУЕЛНОЈ РЕАЛНОСТИ

   Учесници виртуелних сабрања више су повезани са људима са којима су свакодневно на форуму него са онима који долазе на литургију, каже презвитер Оливер Суботић.


   Духовник окупља своја духовна чеда на скајпу, парохијски свештеник доступан на фејсбуку, молитвеник на андроиду, верник дугогодишњи члан православних форума. Ништа необично. Део црквеног живота одавно се преселио на интернет, за вернике он је постао не само место информисања, већ и место окупљања, виртуелна заједница. Да ли је следећи корак електронска црква? У западном хришћанству виртуелне парохије већ постоје, а њихово оснивање затражили су и православци: стотинак младих верника Бугарске православне цркве замолило је своју патријаршију да им направе виртуелну парохију са православним храмом у оквиру интернет пројекта „Други живот“. Такав концепт, међутим, највећи је могући промашај, истиче презвитер Оливер Суботић, управник Центра за проучавање и употребу савремених технологија Српске православне цркве, који је ову тему разматрао у својој најновијој књизи „Дигитални изазов – Путеви хришћанства у цивилизацији бинарног кода“.

03. новембар 2012.

ЈЕСЕЊИ РАДОВИ У МАНАСТИРУ ВАЗНЕСЕЊЕ

                                       


 У току су радови у цркви манастира Вазнесење-кречење, замена прозора и     електроинсталација.