АНДРИЋ, ТЕСЛА И СРПСКЕ ПЕСМЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Поводом 100 година од почетка Првог светског рата

Примери Николе Тесле и Иве Андрића сведоче о времену када је родољубље било темељ идентитета елите српског народа.

   У августу 2014. обележавамо 100 година од српске победе у Церској бици (15–24. август 1914) у којој је сломљена прва аустроугарска офанзива на Србију а непријатељ приморан да се у нереду повлачи преко Дрине и Саве. У августовским борбама погинуло је 260 српских официра и 16.500 подофицира и војника.
   Присетимо се да је аустроугарски агресор током ове кампање убијао и мучио све што је стигао: децу, жене, мушкарце, старце. Током прве аустроугарске офанзиве на Србију (12–24. август 1914) зверски је убијено између 3.500 и 4.000 српских цивила.
   У част српске победе на Церу, српски композитор и диригент Станислав Бинички (1872–1942) компоновао је војни марш На Дрину или Марш на Дрину. Композицију је посветио пуковнику Миливоју Стојановићу (1873–1914), команданту Другог гвозденог пука који се у Церској бици на Текеришу борио против агресора. Пуковник Стојановић је 21. новембра 1914. погинуо у Колубарској бици (16. новембар – 15. децембар 1914).

                        
                               
   Велики српски књижевник и југословенски дипломата Иво Андрић (1892–1975) добио је Нобелову награду за књижевност 1961. за роман На Дрини ћуприја. Иако је Марш на Дрину у социјалистичкој Југославији до тада сматран српском националистичком песмом, Иво Андрић је на доделу Нобелове награде у Стокхолму (Шведска) понео предратну сингл плочу с композицијом На Дрину која је пуштена током уручивања награде. Тиме је отворен пут да се педесетогодишњица Церске битке достојанствено обележи у социјалистичкој Југославији.
   Марш на Дрину и српске победе у Првом светском рату потом су поново дошли у жижу југословенске јавности. Поводом 50 година од Церске битке снимљен је 1964. изузетно гледан и веома популаран играни филм Марш на Дрину у режији Жике Митровића. Филм је, наравно, славио победу српског оружја над аустроугарским агресором.
   Композиција Марш на Дрину је истим поводом 1964. добила и текст који је написао српски новинар и песник Милоје Поповић:

У бој крените јунаци сви

Крен’те и не жал’те живот свој

Цер да чује твој, Цер да види бој

А река Дрина, славу, храброст

И јуначку руку српског сина.

Пој, пој, Дрино водо хладна ти

Памти, причај кад су падали

Памти храбри строј који је

Пун огња, силе, снаге, протерао

Туђина са реке наше драге.

Пој, пој, Дрино, причај роду ми

Како смо се храбро борили

Певао је строј, војев’о се бој

Крај хладне воде

Крв је текла

Крв се лила

Дрином због слободе.

   Још један великан везао је свој живот за родољубиву песму Првог светског рата – српски научник и проналазач Никола Тесла (1856–1943). Реч је о песми Тамо далеко.

                                     
   За разлику од песме Марш на Дрину чији су аутор композиције и аутор стихова неспорно познати, на песму Тамо далеко полагало је право више српских аутора. Песма је настала 1916. током изгнанства српске војске на Крфу а постојало је више верзија стихова за истоветну мелодију. Према истраживању Ранка Јаковљевића, највероватнији аутор ове песме је српски композитор Ђорђе Маринковић из околине Кладова који се са српском војском преко Албаније повукао на Крф. Маринковић је 1922. у Француској заштитио ауторска права за песму Тамо далеко. Поред Маринковића, као аутори песме Тамо далеко важили су у јавности и капелан Дринске дивизије Милан Бузин, затим лекар Шумадијске дивизије Димитрије Марић и неготински учитељ Михаило Заставниковић.
   Иако је утврђивање ауторства песме Тамо далеко од изузетног значаја, још важнија је емоција коју је ова песма носила на Крфу али и после изгнанства на Крфу – у ослобођеној земљи. Песма Тамо далеко једна је од најродољубивијих и најпотреснијих песама коју је певао српски народ у славу своје слободе:

Тамо далеко, далеко од мора,

тамо је село моје,

тамо је Србија.

Тамо далеко, где цвећу нема крај,

тамо су најдражи моји,

тамо је мој завичај.

Тамо далеко, крај Саве и Дунава,

тамо је радост моја,

тамо је Београд.

Тамо где душман све руши и обара,

Тамо су моји двори,

тамо је Колубара.

Тамо далеко, где сунце већ не сија,

тамо је љубав моја,

тамо је Шумадија.

Тамо где хладна протиче Морава,

тамо ми икона оста,

тамо је моја слава.

Тамо у брда Ђетине где је пут,

тамо ми суза мајке,

прелива сваки скут.

Тамо где Тимок

поздравља Вељков-град,

тамо ми спалише цркву,

у којој се венчах млад.

Тамо где Дрина уништен кваси гај,

тамо ми љубав оста,

тамо је мој родни крај.

Тамо далеко, где цвета лимун жут,

тамо је српској војсци,

једини био пут.

Тамо далеко, где цвета бели крин,

тамо су живот дали,

заједно отац и син.

Без отаџбине, на Крфу живех ја,

али сам клицао увек,

живела Србија!


                                    
                         
   Никола Тесла је био познат као љубитељ српске родољубиве поезије и народних гусларских песама. Сведочења гуслара Петра Перуновића говоре о томе да је Тесла плакао док је слушао родољубиве стихове. Последња жеља највећег српског проналазача Николе Тесла била је да му се после смрти у част изведе композиција Тамо далеко. Амерички документарни снимак из јануара 1943. приказује почасну поворку у Њујорку, док Теслин посмртни ковчег покривен југословенском и америчком заставом прати америчка војска. Остао је сачуван и аутентичан музички запис композиције Тамо далеко коју је Тесли у част 10. јануара 1943. у Њујорку извео хрватски виолиниста југословенске оријентације маестро Златко Балоковић (1895–1965).   

   Примери Николе Тесле и Иве Андрића сведоче о времену када је родољубље било темељ идентитета елите српског народа. Данас је, сведоци смо, стигло неко друго време када о родољубљу има све мање речи. Али на кога се треба угледати? На оне који заувек живе или на оне које ћемо брзо заборавити? Наравно – на оне који заувек живе.

др Александар Раковић, "ПРАВОСЛАВЉЕ", бр.1139, 1.9.2014.