Translate

3. децембар 2014.

Александар Марић, ИЗ ПОТОПА НА ГОРУ по песми Миодрага Павловића


                              „Светогорски дани и ноћи“

Док излазиш са барке
Која те изводи из потопа света
Искрцаваш своју наду
У башти брижно негованој
Где неко вечан пева

Нећеш видети ништа необично
Осим галебова нахрањених хлебом
Бунаре засведене ћеремидом
Или микро-луку која је пре храм
У коме пева неко вечан

Нећеш чути нити омирисати
Друго до разигравање звона
Њиховог језика недомашног
И миомириса тамјана
Неодвојивог од благоуханија моштију

Твој говор биће могућ
Речником ћутања кад овладаш
И заборавиш на сваки женски принцип
Осим постојања у девству
Којим векује Покровитељка горе


О којој пева неко вечан


Нема коментара:

Постави коментар