Translate

10. јул 2015.

Свети владика Николај, ОБНОВА ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКИХ МАНАСТИРА


   Свима онима који воле лепоту природе, светињу вере православне и херојску историју народа свога – свима таквим у милој нам Југославији, а нарочито Шумадинцима, Чачанима, Краљевчанима, Ужичанима, Рудничанима, Драгачевцима, Гружанима, како грађанима, тако и сељацима.
   Поштована и мила нам браћо и сестре,
   Сва је наша отаџбина прекрасна. Њене истакнуте красоте разних крајева запажене су и оцењене, како од нас самих, тако и од просвећених странаца. Но, ми можемо слободно рећи да у предратној Краљевини Србији не постоји ни један тако прекрасан предео као што је Овчарско – Кабларска клисура.
   Ту је у реткој хармонији сједињена раскош природне лепоте са лепотом многих старих манастира, са трагичним збеговима наших херојских и мученичких предака, са светим и лековитим водама, са шумама и пештерима, где су се духовници молили Богу за поробљени народ, а хајдуци спремали одбрану народа.
Манастир Вазнесење
   На жалост, све је то до сада остало недовољно запажено и оцењено од нас самих. Као да смо чекали некога странца да дође и отвори нам вид за чаробност овога места и да нас опомене за нехат. Но, што ће нам странац када ми сами можемо све то и боље видети и далеко јаче осетити. Па кад можемо, онда треба и да покажемо и на делу да можемо и а хоћемо. Неколике светиње стоје већ одавно у рушевинама: храм Преображења – уништен храм Вазнесења – црни се као отворен гроб, црква Свете Тројице – сва испуцела и искривљена, Јовање – пола столећа запуштено и запустело, вода Св. Саве – пландиште коза, необично лековита бања под Овчаром без здравих станова за сироте и болне, пештере – збегови – пуне мученичких костију неопојаних и непогребених, зидине старих тврђава изнад Јовања и Благовештења – незнане и неиспитане, роне се и пропадају.
   Видећи све ово, ми доле потписани, из пет срезова који се сучељавају у чаробној Овчарско – кабларској клисури решени смо да од своје стране учнимо напор и жртву да се у томе месту порушено поправи, запуштено уреди, умртвљене васкрсне, на славу Божју, на корист народну и за спомен херојским жртвама отаца наших. Објављујући ово ми истовремено чинимо

                                                               Апел

   На све оне наше православне суграђане у држави, на ближе и даљне, да се придруже овом нашем подухвату и заједно с нама одушевљено помогну, морално и материјално, извођење овога посла.
   Браћо и сестре,
   Овчарско – кабларска клисура није само једна романтична клисура слична другим неким клисурама, него је она Српска Света Гора. Сваки Србин кад путује кроз њу и посматра је не само очима, него са знањем и разумевањем, мора да устави дах од силног узбуђења. Јер зна и осећа да путује кроз истинску Српску Свету Гору. Зар није довољно оволико речи да вас побуди да нам се свесрдно придружите? Ово је опште дело, народно дело, а не дело једне нарочите групе или једног сталежа или једног човека. Уђите, дакле, и ви сви у то дело, као сарадници и помоћници, и пошаљите своју помоћ за обнављање ове наше чудесне Свете Горе Српске.
   У име Божје ово свето дело већ је отпочето. И ми се непоколебљиво надамо, да ћете се и ви одазвати нашем позиву и апелу.
   С том надом ми вас срдачно поздрављамо,
............................................................................
   Прилоге и све дарове за обнову Овчарско – кабларских манастира и других националних светиња треба слати протојереју Владимиру Лијескићу, Чачак.

У Чачку, септембра 1936. г.
Мисионар, 1936, бр. 257-258

Нема коментара:

Постави коментар