Translate

04. август 2015.

Божур

Како је лепа ова ноћ! Гле, свуда,
с тополе, 'раста, багрема и дуда,
у млазевима златокосим пада
несуштаствена месечина. Сада

над ливадама где трава мирише,
у расцветаним гранама, сврх њива
које се црне после бујне кише,
велика душа месечева снива.

Све мирно. Тајац, Ћути поље равно
где некад паде за четама чета...
- из многе крви изгникнуо давно,
црвен и плав, Косовом божур цвета.

Милан Ракић (1876-1938)

Нема коментара:

Постави коментар