Translate

30. новембар 2015.

Монаштво у Америци

Женска обитељ по уставу Свете Горе 

   За последње две деценије у Америци је основано 18 православних грчких манастира и већина од њих су женски. Америчке монахиње живе по строгом светогорском уставу и упражњавају Исусову молитву. Погледајте нашу фоторепортажу из калифорнијског манастира у част иконе Мајке Божије «Живоносни Источник». Посетом руководи лично Игуманија мати Маркела: 
Испричаћу вам нешто о нашем монастиру. Овде у Америци, у Калифорнији изградио га је Архимандрит Јефрем (Мораитис) Филотејски, ученик светогорског старца Јосифа Исихасте, који је и дошао у Америку да би духовно нахранио Грке који живе у дијаспори. Манастир је основан у част иконе Мајке Божије «Живоносни Источник». Он је овде основао 18 манстира од којих је један наш. 
По благослову нашег старца ми овде живимо по светогорском уставу – дању смо на послушању, а ноћу се по келијама и у храму молимо. Обичним данима се будимо у 1 сат по поноћи и у својим келијама читамо Исусову молитву. Монашко правило у манастиру је следеће – 7 пута на бројаници од триста чворова читамо Исусову молитву с појасним поклонима, онда још 4 бројанице без поклона, онда читамо 1 главу Јеванђеља, Канон и Акатист Мајци Божијој. Ми верујемо да је Мајка Божија наша заштитница и заступница, зато се старамо да Јој се што чешће обраћамо молитвом. Ово правило у нашем манастиру је обавезно.  
   Затим, пре него што треба да се окупимо у храму на служби, у својим келијама још 15 минута читамо Исусову молитву уз коришћење технике дисања. Неке сестре устају раније да би се на овај начин могле да моле дуже како би се Исусова молитва у њиховом срцу учврстила. Ђаво се труди да нас одвуче од молитве. Подмеће свакакве помисли. Он се не противи ако бисмо ми почеле да просто нешто мрмљамо кроз нос, али ако се старамо да се сконцентришемо на молитву, да не будемо поспане, да будемо пажљиве – ђаво ће бити назадовољан. Зато, ако се молимо из свег срца «Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј ме», Господ одговара на наше мољење, милује нас, прашта. Демони то не желе и на све начине покушавају да сметају у молитви и да је прекину. Након завршетка молитвеног правила идемо у храм.  
   Радним данима јутарња служба и Литургија у нашем манастиру почиње у 3 сата после поноћи и завршава се у 6 ујутро, док на дан празника Литургију почињемо касније како би и наши парохијани могли да учествују у богослужењу. Наш манастир се налази на планини далеко од града (најближи град нам је Данлап). Парохијани и поклиници долазе издалека да би се помолили и они морају да се од пута одморе. Зато им ми излазимо у сусрет - Лутургија недељом почиње у 8,30 часова. Ми се из све снаге трудимо да се приближимо уставу светих отаца, ипак, да се као они молимо по целу ноћ без сна - не можемо. Ми имамо много младих монахиња које долазе у манастир из света са својим навикама и слабостима. Зато радним данима, након што завршимо молитву у храму, одлазимо у келије и легнемо да спавамо 2 сата. Недељом, након службе доручкујемо заједно са парохијанима (за време јела такође се чита Исусова молитва), водимо недељне разговоре са поклоницима, а одмах после тога мало одмарамо. 
   Понекад ме на беседама поклоници питају како да васпитају децу да би их привели Богу. Сада ћу вам открити тајну: да бисте били добри родитељи, морате да будете пример својој деци. Ако ваша деца буду видела како се ви молите код куће, идете у храм на службу, исповедате се и причешћујете, онда ће они схватити да је то важно. Понекад у школском узрасту, или још кад буду старији, они одлазе од Цркве, али ако су своје родитеље видели као побожне хришћане, они ће се вратити Богу. Као пример детета које је отишло из Цркве, а онда постало свето, можемо навести пример светог Августина. Он је имао веома побожну мајку. Тада су крштавани само одрасли људи од 33 године, у годинама које је имао Христос, а деца нису крштавана. Августин је чинио многе грехе и његова мајка је много патила због њега, плакала и молила се Богу. Некако је срела светог Амвросија Медиоланског и рекла му да је очајна. Он јој је одговорио да је Бог чуо њене молитве и видео њене сузе, да се она не моли узалуд и да ће Господ помоћи. Након тог разговора она је имала виђење: она стоји у страшном мору грехова, стоји на дасци и безбедна је, али, њен син је у мору. Она га дозива, он је чуо, пришао, стао са њом на даску и, спасио се. Ово пророчанство се испунило, њен син се покајао, крстио, постао Епископ и чак светитељ.  
   Када се после одмора пробудимо, идемо на послушање: у кухињу, кројачку радионицу, у башту, у радионицу за производњу тамјана и сапуна итд. За нас монахе то је веома важно. Не сме да се дели молитва од рада, они су карике једног ланца. «Ноћни труд у молитви помаже дневном раду на послушањима и обрнуто», каже преподобни Исак Сирин. Током дана и када радамо, ми настављамо да се молимо – да читамо Исусову молитву. Не треба слушати демоне који кроз помисли говоре – «уморио сам се, помолићу се касније». Сви можемо да се молимо по мало и то треба да радимо! Ја знам једну милосрдну сестру која је цео дан на ногама радила у болници, а ноћу се молила и Богом се крепила. Господ јој је давао снагу. Исусова молитва је веома јака, она може да победи конфликте и свађе ако се то догађа. Ако се некоме не допадате или вас неко вређа, почните са вером да се молите за њега Исусовом молитвом и Господ ће да помогне – онај који вас вређа може да постане ваш друг. Исусова молитва је наше оружје против непријатеља, против демона. И зато ви читајте ову молитву без икаквих правила, једноставно и по мало, али што је могуће чешће.  
   Главни храм нашег манстира освећен је у част Пресвете Богородице и Она је наша заступница. Она је Мајка Господа Исуса Христа и Он чује када се Она за нас моли. Многи су свети оци добили дар непрестане молитве, преко саме Мајке Божије, зато и ми не треба да пренабрегавамо могућност да се Њој молимо и да тај дар молимо и за нас. По завршетку вечерње службе ми у нашем манстиру читамо Канон Пресветој Богородици.  
   Преподобни Никодим Светогорац каже да ми преко Исусове молитве добијамо дар да јасно видимо своју прошлост – да видимо своје грехе учињене у току целог свог живота. Сваки пут када видимо неки свој грех, учињен чак и у далекој прошлости, ми морамо да се исповедимо Богу. Ако се ви никада, током целог свог живота нисте исповедили од самог почетка – за детињство, младалаштво, време пре и после женидбе, не треба да исповедате ни само тренунтне, скорашње грехе. Да се не бисмо причешћивали на суд или на осуду, свима је неопходно потребно да се бар једном исповеде за цео ранији живот. Исусова молитва ће вам помоћи да видите своје грехе како бисте се касније у Тајни Исповести очистили и на Литургији сјединили са Христом. 

извор: manastir-lepavina.org
video
Слева седи старац Јосиф Исихаста, који је основао савремено монаштво на Светој Гори. Поред њега у белој мантији стоји његов ученик , сада Архимандрит Јефрем (Мораитис), који је после смрти свог старца постао Игуман светогорског манастира Филотеја, а који је касније основао 18 грчких манастира у Америци.

фото: manastir-lepavina.org
Појање монахиња манастира Преподобне Анастасије Српске, Аризона

Нема коментара:

Постави коментар