Translate

08. децембар 2015.

Завршена обнова ариљске светиње

   Када било кога нанесе пут у Ариље он не може да буде равнодушан када пред очима угледа остатке некадашњег моравичког манастира и читав предео окружен разновременим зидинама међу којима се уздиже велелепна црква коју је Свети Краљ Драгутин посветио Светом Ахилију Лариском. Целокупан амбијент плени отменошћу и складношћу сведочећи и пролазнику и поклонику о томе где је и шта се пред лицем његовим налази.

   Благодарећи госпођи Милки Чанак Медић која је седамдесетих година прошлог столећа покренула опсежан пројекат комплетног истраживања ариљског манастирског локалитета, овај простор је добио данашњи изглед. Можемо рећи да су пред прославу седамстогодишњице храма (1996. г.) сви главни радови на обнови били веома успешно завршени, али као што то код нас често бива, након тога уследио је период опуштања у одржавању изузев када је у питању неговање флоре која је заиста раскошној порти давала и даје рајски изглед.
   Зуб времена је учинио своје и добар део зидина је у међувремену претрпео оштећења и осећала се потреба за санацијом. Многи одговорни, као и актуелни старешина цркве протојереј Драган Стевић у име црквене Општине покушао је да потражи помоћ од надлежних и на ред је дошла и ариљска светиња. Радове на заштити и рестаурацији подзида цркве спровео је Републички завод за заштиту споменика културе, а извођач радова била је новопазарска Фирма ДМД која је за 25 радних дана завршила потребни посао. Надзорник радова била је др Невена Дебељовић Ристић, архитекта и конзерватор.
   Урађена је санација оградног манастирског зида који је чинио део некадашњег манастирског комплекса, урађена је санација и реконзервација грађевина презентованих са југозападне стране комплекса, дорађене фугне на платоу око саме цркве, обновљена чесма Светог краља Драгутина и сав простор генерално очишћен и сређен. У непосредној близини независно од ових радова обновљена је најстарија кућа у Ариљу – конак сердара Јована Мићића – где је једно време била прва ариљска школа и где се данас одржавају многе културне манифестације, књижевне вечери и изложбе. Тај споменик, који још увек није проглашен спомеником културе, представља сведочанство о настанку Ариља као варошице, јер се око њега и захваљујући њему Ариље и формирало и ширило.
   Ове године, благодарећи труду и залагању оца Драгана Стевића, обновљен је ентеријер парохијског дома, тако да данас делови некадашњег средњовековног манастирског комплекса који је био седиште моравичких архијереја, са наслеђем и бригом каснијих времена, па све до наших дана, блистају у пуном сјају.

   Младен Миливојевић,
   ђакон и катихета ариљски
   извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар