Translate

05. јануар 2016.

Зимска Пасха: два доласка Христова

Христос се рађа -славите! Христос с небеса - у сусрет му изађите! Христос на земљи - узнесите се! Певај Господу сва земљо! У весељу пој народе! - Јер Он се прослави.
Манастир Стјеник
   Током претпразничног периода уочи Божића, веза између првог доласка Сина Божијег као Страдајућег Слуге, Јагњета Божијег који узима на себе грехе света, и Његовог Другог доласка као Цара славе и Судије васељене није отворено наглашена у црквеним службама. Али се јасно на њу указује у готово свим песмама, химнама и читањима. Старозаветна пророштва која се читају о часовима, на вечерњим и јутарњим службама уочи празника Рођења Христовог сасвим конкретно објављују месијанску еру која почиње Христовим рођењем, али коју ће Он показати у слави тек на крају историје. И неколико стихова који су певани током претпразничног периода директно указују на однос између два Господња доласка.

Христос наш Судија заповеда нам да бдимо.
Ми узбуђено ишчекујемо Његову посету,
јер долази да буде рођен од Дјеве.
О свом величанственом Другом доласку, о Христе,
приброј ме овцама са своје десне стране,
јер вазнео си се телом да би нас спасао.
О свом првом доласку нама, о Христе,
зажелео си да спасеш род Адамов;
када поново дођеш да би нам судио,
покажи милост за оне који славе твоје свето Рођење.
   Божићне претпразничне песме, посебно канони, са намером упућују на песме служби Страсне седмице пре пролећне Пасхе - Васкрса. У многима од њих, васкршње пасхалне теме замењене су зимским пасхалним темама, са свега неколико различитих речи. Дакле, оно што се постиже у овим службама је нека врста "троструке везе". Рођење Христово, са Његовим Богојављењем у Јордану, упућује на Његово страдање и Васкрсење, а све упућује на Његов славни долазак на крају векова. У овој трострукој вези, читава Тајна Христова излаже се верујућима - ради созерцавања и заједничарења.
   Хришћани живе између два доласка Христова. Они се сећају Његовог првог доласка - доласка ради жртвовања. Они предокушају Његов Други долазак - долазак ради царевања. Ово је сликовито приказано у традиционалним прваославним црквеним здањима, у којима се "царске двери" иконостаса испред олтара налазе између иконе Богородице са Богомладенцем на једној страни, и иконе Господа Исуса Христа у слави на другој. За неупућене ово може изгледати као да су само иконе Марије Дјеве и Исуса постављене равночасно. Но то није суштина. Иконе које уоквирују православни олтар су иконе два доласка Христова. Марија Дјева није сама на својој икони: она у наручју држи Христа, који није приказан као беба, већ као оваплоћени Син Божији "у обличју слуге...истоветан људима" (Фил. 2,7). Ово је икона Христовог првог доласка. А икона са десне стране двери није слика Исуса Христа онаквог као што је Он изгледао на земљи. То је Његова икона у слави - као Цара и Господа, икона Његовог Другог доласка.
   Два доласка Христова су спојена у хришћанској мисли, деловању, и молитви - у сваком тренутку. Они се не могу раздвојити. Када су раздвојени, то је крај хришћанске вере, живота и богослужења. Први долазак без Другог је бесмислена трагедија. Други долазак без првог је немогућност. Христос је рођен да би донео Царство Божије. Он умире да би показао своју власт. Он устаје да васпостави своју владавину. Он долази опет са славом да би је поделио са својим народом. У Царству Божијем не постоји подређеност. Сви владају са Васкрслим Месијом. Он је дошао, и долази, само ради тога.

Превод са енглеског:
Снежана Крупниковић и Срећко Петровић

Изворник: Fr. Thomas Hopko, "The Two Comings of Christ" (The Winter Pascha, Chapter 20), http://www.antiochian.org/node/18659.

ПРАВОСЛАВЉЕ, бр. 1171-1172, 1 - 15. јануар 2016.

Нема коментара:

Постави коментар