Translate

04. фебруар 2016.

Манастир Вазнесење, Свети апостол Тимотеј, 4.2.2016.

Монашке бројанице, Певница храма Светог Саве, Београд
4. фебруар/ 22. јануар

1. Свети апостол Тимотеј. Један од Седамдесет апостола. Рођен у Листри Ликаонској од оца Грка и мајке Јеврејке. Мајку и бабу му похваљује апостол Павле због вере нелицемерне (2. Тим 1, 4-5). У Листри се Тимотеј срео први пут са великим апостолом, и сам био сведок када је Павле исцелио хромог од рођења. Доцније је Тимотеј био безмало сталан сапутник Павлов, обишавши са њим Ахају, Македонију, Италију и Шпанију. Велики ревнитељ вере, изврстан беседник и сладак душом, Тимотеј је много допринео распрострањењу и утврђењу вере хришћанске. Павле га назива правим сином у вјери (1. Тим 1, 2). По мученичкој смрти Павловој Тимотеј је имао за учитеља светог Јована Јеванђелиста. Али када овога цар Дометијан прогна из Ефеса на острво Патмос, Тимотеј оста у Ефесу да епископује. У време неког идолског празника званог Катагогиум, незнабошци, кивни на хришћане, мучки и под маскама нападну Тимотеја и убију га (око 93. године). Часне мошти његове доцније су пренете у Цариград и сахрањене у цркви Светих Апостола, до гроба светог Луке Јеванђелиста и светог Андреја Првозваног.
 
2. Преподобни мученик Анастасије. Персијанац по роду. Незнабожачко му име беше Магундат. Када цар Ираклије ратоваше с Персијанцима, Магундат пребегне хришћанима, оде у Јерусалим где се крсти и добије име Анастасије. Не беше му доста што се крстио, него се и замонаши, да би се сав предао служењу Господа. Поред осталих подвига врло је рано читао житије светих мученика и читајући, квасио је књигу сузама, и сам жарко чезнући за мучеништвом. Господ га је најзад увенчао венцем мученичким. Дуго лежаше у тамници и би љуто мучен, док му цар Хозрое не изрече смртну пресуду. По тој пресуди Анастасије би удављен у води, па после извађен из воде, и џелат му одсече главу и посла цару. Пострада 22. јануара 628. године у граду Бетсалое, близу Ниниве.
  
Апостоли Свети, Духом загрејани, 
Духовни атлети, Духом обасјани, 
Победом Христовом свет су победили, 
Свет су победили. Цркву утврдили. 
Орлови велики, летели су снажно. 
У муке и у смрт јурили одважно. 
Од свега ће лако, лако растадоше, 
Од Христа се никад растат не могоше. 
Христова их љубав од свега растави, 
Христова их љубав ва веки прослави. 
Поругани некад од земних тирана, 
Сад су крунисани блеском вечног дана: 
Исмејани негда од земних мудраца. 
Сад — браћа ангела, и вође светаца! 
Молите се за нас, Христови орлови, 
И нас грешне Христос Духом да обнови. 
Свети Тимотије, звездо међ звездама, 
Помози и нама твојим молитвама.

Епископ Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.

Нема коментара:

Постави коментар