Translate

23. јун 2016.

Деца ће нас спасити

Ако министарство укине и то светлашце веронауке које је понуђено младима, то никако неће бити добро. Веронаука ће младом човеку помоћи да излечи своје мисли, да склони маглу, да разбистри мутну воду. С веронауком су јасније ствари.

Зоран Костић Цане, музичар
   Веронаука је чинија пуна лековите изворске воде. Нисам за наметање било чега, па тако ни веронауке ученицима. Јер, свако наметање стара отпор. Ми треба да објаснимо деци због чега је веронаука важна. Веронаука и вера су лек који због незнања неко неће да узме.
Манастир Вазнесење
   Веронаука ће младом човеку помоћи да излечи своје мисли, да склони маглу, да разбистри мутну воду. Ако нам је стало до младих људи, морамо од малих ногу да их учимо шта је добро, шта је зло, шта треба да раде а шта не у времену где је све релативно, где се држи поравнање свих појмова.
   Ко не верује у Бога, верује у ништавило. Целог живота покушавамо да будемо оно што мислимо да јесмо - да будемо верници и да живимо по Божијим законима.
   С веронауком су јасније ствари. У времену овог ошамућења и несвести - легализована је несвест. Никада не бих могао да мислим да Бог не постоји. Бог је наша вертикала са којом смо силнији свакога дана.
   Младима се нико не обраћа и то је велики проблем. Њихови родитељи су празни и не сналазе се у времену, јер се и њима нико није обраћао. Много је омладине која не зна праволинијски да иде, немају осечај да још неко живи са њима. Усамљени су, препуштени себи, са гомилом лажног избора који их само слуђује и прави још изгубљенијим него што су били.
   Ако министарство укине и то светлашце веронауке које је понуђено малдима, то никако неће бити добро. Моја ћерка иде на часове веронауке. Десио се тренутак у Цркви Св. Симеона Мироточивог на Новом Београду у 21. блоку, где смо ђакон, мој друг Велимир Милош Буца и ја седели у цркви после службе. Улази дететнце од шест, седам година, клекне и пољуби Распеће.
   И кажем - Ево, брате, то ће нас спасити! Бог даје, само човек неће! А онда ђавола за милост моли. Ради се о томе да што раније млад човек уђе у веру, имаће већу количину добре енергије. У веру је добро ући кроз веронауку, значи - не из неке невоље, него из радости. Ко из радости прилази Богу, тек ће од Њега изобиље да добије! Може и из невоље, из туге...све је то наше сведочење. Ствар је у томе да ми у нашим кућама, у нашим породицама, треба да дамо пример деци. Деца не смеју да имају пример у нашем нечињењу, да им једно говоримо, а супротно радимо. Јадна наша деца поред нас.

   Приредила Славица Лазић
   Православље, 15.6.2016.

Нема коментара:

Постави коментар