Translate

09. јун 2016.

јеромонах Григорије Светогорац, О Вазнесењу Господњем

   „ Четрдесет дана након Свог Васкрсења, Господ се вазнео на небеса и сео са десне стране Оца. О овом великом догађају Христос је два пута јасно говорио ученицима Својим. Први пут, говорећи са Никодимом, рече: Нико се није попео на небо осим Онај који сиђе с неба, Син човечији који је на небу. Други пут им је о томе говорио на дан Тајне вечере: Изиђох од Оца, и дошао сам на свет;опет остављам свет, и идем Оцу.
   Истовремено им је објавио да ће заједно са њима бити Дух Свети, Утешитељ. Ипак је раздвајање ученика од њиховог вољеног Учитеља било испуњено болом. Као што им је и Сам рекао, туга је испунила срца њихова. У часу када се Христос узносио на небо, послао је два анђела да утеше ученике због одвајања од Њега. Они стадоше близу њих и рекоше: Овај Исус који се од вас вазнесе на небо, тако ће исто доћи као што га видесте да одлази на небо.
   Вазнесење Христово на небо јесте и узлазак природе људске на небо. Након овога догађаја читаво небо је постало достижно за човека који живи по Богу. Свети Григорије Палама каже да се Исус Христос, онако како је и сишао на земљу, не мењајући место већ снисходећи нама, тако и успео на небеса, не идући Божанством – већ је горе устоличио нашу људску природу коју је узео на себе Оваплоћењем Својим.
Манастир Вазнесење, Вазнесење Господње - Спасовдан, 2016.
   Свети Златоусти прославља дан вазнесења Господњег, говорећи: „Ми људи, који смо се показали недостојнима и земље, данас смо се успели на небеса и приближили престолу Божијем. Овај усход људске природе на небо, који се кроз Христа збио, јесте потврда да се Бог спријатељио са родом људским“.
   Христос, дошавши на земљу и поставши човек, није престао да се стара о спасењу нашем, све до Крста и Гроба. А након свог Васкрсења, пошто је човека начинио пријатељем и домаћим Божијим, својим вазнесењем на небо, узвео је човека у близину Божију. Темељ ових добара јесте дан вазнесења. Јер је Христос, узевши оно одабрано од људске природе, тј. своју сопствену природу људску, њу принео Богу и тим својим приносом Христос је сав род људски учинио благословеним.
   Свети Златоусти наставља говорећи: „Када је Бог Отац примио Синовљев принос, удивио се дару ради достојности Онога који је дар принео, тј. Христа, јер принос беше неокаљан. Тако га је примио из руку Његових, и сместио близу Себе рекавши му: ‘Седи са десне стране мени’. Којој је природи рекао Бог:’Седи са десне стране мени’? Оној, која беше чула реч: ‘Земља си, и у земљу ћеш се вратити’. Обрати пажњу на то где се човек налазио и где се успео: није било нижег места да сиђе, нити пак вишег да узиђе, од онога на које га је узвео Христос.“
   Свети Никодим Агиорит каже да је циљ божанске икономије да нас узведе на небо, јер тамо је наше истинито спасење, и тамо треба да примимо најслађе виђење сведоброг Владике нашег. Потребно је пак да збацимо велики терет да бисмо се узнели на небо… Ако не одбацимо свако страстољубље, свако частољубље, и уопште сваки труд овоземаљског живота, не можемо се успети на небеса. Ако пак деламо у складу са заповестима Божијим, Христос који седе са десне стране Оца, привућиће нас к Себи, свемоћном благодаћу Својом. “

   Исус Христос, Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд 2012, 46-48
   извор:eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар