Translate

08. август 2016.

Милутин Миланковић, Путник кроз васиону и векове

Мр Славко Максимовић,  Милутин Миланковић, Путник кроз васиону и векове, издавач: Удружење Милутин Миланковић Београд, 2016, стр. 196.

Консултанти: академици Зоран Кнежевић и Федор Месингер; превод на енглески језик Милица Јеремић; штампа Издавачка фондација Српске Православне Цркве, Београд.

   Када данас погледамо на живот и стваралаштво Милутина Миланковића, научника, истраживача, академика, писца, видећемо да је све то сведочанство о немерљивој љубави за властите корене и отаџбину. "Бирао је, искључиво, ‘окриље свога народа’ за научно-истраживачки рад. Латинска сентенца: Иби цор меум, иби патриа меа – тамо је моје срце, где је моја отаџбина, једна је од најбитнијих одредница његовог живота. То су разлози који указују на то да треба детаљније упознати живот и дело Милутина Миланковића, првенствено кроз његово аутобиографско дело, што је и циљ ове публикације," пише мр Славко Максимовић, приређивач књиге о Милутину Миланковићу Путнику кроз васиону и векове.
    Велико је интересовање за научно дело Милутина Милаковића, посебно у нашем савременом добу када је присутно непрестано глобално загревање планете Земље. Његово дело данас је све више у центру пажње не само хиљада научника, већ и многих других широм света.
   То је мотивисало Удружење  Милутин Миланковић да приреди ову књигу посвећену животу научника, његовим стремљењима, тешкоћама на које је наилазио и резултатима, пратећи како су они настајали и како су нашли своје место које имају данас. Како и кажу изучаваоци дела Милутина Миланковића окупљени у Удружењу, циљ је да се надокнади повећи недостатак који се уочава у текстовима написаним на енглеском, или преведеним на енглески језик, о овом колосу светске науке.
   "Многи, вероватно, замишљају научнике као људе који за писаћим столом или у лабораторијама раде дан и ноћ на монотоним пословима, пропуштајући „оно што живот пружа” у забавнијем виду. За њих животна прича Милутина Миланковића, приказана на страницама ове књиге, биће знатно друкчија него што очекују! Путовање „кроз васиону и векове“ постало је синоним за Миланковића, неуморног путника и истраживача непознатих стаза наше планете и Сунчевог система. Најдуже овакво Миланковићево путовање може се поредити са путовањима истраживача правог света око нас: Колумба, Васка да Гаме, Магелана, Амундсена.
   То је био подухват да установи шта се догађа са сунчевим зрачењем након што оно уђе у атмосферу Земље, и како се то мења током стотина миленијума у зависности од промена елемената Земљине путање око Сунца. Затим, како би све то могло да објасни узастопност ледених доба, како су се она догађала током последњих пола милиона година земљине историје. То је било путовање од готово тридесет година савладавања препрека ка постављеном циљу – прекиданом повремено догађајима ван Миланковићевог утицаја, или успутним излетима ка другим вредним подухватима," казује нам у уводу овог изванредног путовања кроз књигу која је и путовање са Милутином Миланковић, како и слови наслов, путовање кроз васиону и време.
   Изванредним избором текстова приређивач књиге, мр Славко Максимовић, указује нам на најважније делове научниковог живота о којем казује и сâм Милутин Миланковић по доласку  у Београд, где је водио скроман, али миран и безбрижан живот са пуно времена за бављење научним радом:
   "Био сам господар свога времена, јер Универзитет је од мене тражио само шест часова предавања недељно ... У научном позиву нашао сам угодно уточиште, јер сам њиме био заштићен од бројних трзавица које су потресале цео свет. Под тим кровом урадио сам и опремио своју научничку радионицу, па лично одвојен од великог света, али у сталној духовној вези са његовим знаменитим научницима, изградио сам своју научну област, своје неприкосновено духовно имање. У тој радионици сам провео, са кратким прекидима, четрдесет година пишући и публикујући своја дела."
   Свако од нас данас зна колико је Милутин Миланковић  мало присутан у нашој јавности, па ћемо зато подсетити на ове делове књиге која је и изванредна енциклопедија, јер се све може наћи на једном месту, а путоказа за даље упознавање са животом и делом овог научника има много, и они су прегледно изнети у библиографским јединицам,а као и у коришћенј литератури.
   Великан српске и светске науке, Милутин Миланковић дуго је био у свету оспораван, а у нашој земљи и заборављен. Чињеница је да је он великан српског рода и да спада у ред водећих научника света науке у двадесетом веку:
   "Њему у част, једном кратеру на тамној страни Месеца дато је његово име. Ово је званично усвојено на конгресу  Међународне астрономске уније 1970. године у Брајтону (Енглеска). Иста та организација донела је одлуку у Сиднеју (Аустралија) 1973. године да се и на Марсу једном кратеру да име Миланковић.
   Једно небеко тело које су открили српски астрономи, а налази се у астеродином појасу, носи име "1605 Миланковић".
   На Колумбија универзитету одржан је 1982. године светски симпозијум под називом Миланковић и клима, а у Лувен-ла- Неву 1988. године организована је изложба посвећена Миланковићу.
   Овим кратким навођењем из одељка "Обележја и признања" додајемо светло нашем знању ко смо, какви су наши преци и великани српског рода који су задивили читав свет. Остало је питање, колико смо се прецима одужили, а питање је све актуелније из године у годину када је реч о Милутину Миланковићу, који тек одскора има једну малену улицу у Београду која носи његово име.
   Година 2009. је проглашена годином овог великог научника; то је година када смо обележавали 130-годишњицу његовог рођења.
   Тим више вредан је сваке пажње труд Удружења Милутин Миланковић и приређивача књиге мр Славка Максимовића, који придодају још једно у низу бројних сведочанстава о научницима нашег рода, прегаоцима науке, културе, вере и непрестаног рада на њиви Господњој.
   Томе у прилог иду, рецимо, и речи које је Милутин Миланковић упутио Николи Тесли поводом његовог 75. рођендана, 10. јула 1931. године: "Ви сте понос и небески знак да ће наш народ, увенчан бројном славом, достојно понети и заставу мисије коју сте ви развили у светлости дана и високо уздигли..." Достојно су славу рода нашег проносили Миланковић, Тесла, Пупин, а уз њих и многи други научници из српског рода.
   Уовом двојезичком издању приказани су Миланковићево порекло и његови преци у Великој сеоби Срба; родослов породице Миланковић; детињство и школовање у родном Даљу и Осијеку; студије грађевине и рад у Бечу.
   Посебно је значајан и занимљив живот Милутина Миланковића као универзитетског професора у Београду, и из књиге сазнајемо о следећем: о Сунчевом систему и планети Земљи; полазним основама научних истраживања; о раду на математичкој теорији топлотних појава изазваних Сунчевим зрачењем; ту су и два поглавља везана за климатске промене: астрономски део математичке теорије климатских промена и физички део математичке теорије климе.
   Изложен је и рад на реформи јулијанског календара и, најзад, монументалан посао на студији осунчавања Земље (Канон осунчавања) уз примену на смене ледених доба.
   Приказане су и Миланковићеве приче „из царства науке“, научно-популарна дела, са живописним и поетским дочаравањем живота врхунских стваралаца одговорних за кључне кораке који су довели нашу цивилизацију на место где је она данас.
   Одељак О Путнику међу звездама састоји се из текстова објављених књига, из хронологије значајних догађаја које је сâм научник бележио, признања које је добијао као плодан научник истраживач; пратимо обиље фотодокументације и путујемо кроз време као што је Милутин Миланковић прешао пут до звезда од Даља у којем се налази родна кућа (претворена у музеј) путујући речју и делом широм васељене.
   Велика благодарност приређивачу књиге мр Славку Максимовићу и Удружењу Милутин Миланковић из Београда што је ово дело угледало светлост дана на ползу свим нараштајима како у Србији, тако и у расејању, и свима који су заинтересовани за име и дело научника двадесетог века, Милутина Миланковића.

   приредила: З. Зец
   извор: www.spc.rs

Нема коментара:

Постави коментар