Translate

07. септембар 2016.

О БОЖЈОЈ ВОЉИ

   С Владиком Јованом Белгородским разговарала Марија Городова 
   Глава из нове књиге архиепископа Белгородског Јована и Марије Городове .

   Љубав дуго трпи

– Владико, хајде да разговарамо о томе шта је то воља Божја. Ми се молимо «Оче наш...» и, понављајући за Христом, говоримо: "Да буде воља Твоја..." Сваки верник би хтео да упореди своје поступке, свој живот са Његовом вољом. Смисао људског живота је у испуњењу Његове воље. Ало како је препознати? Разумљиво је , да постоји Божји промисао о свету и о нама постоје заповеди које нам је дао Господ. Али, с друге стране, сваки дан пред човеком стоји избор, како поступити, решење није увек очигледно, зато је важно разумети, шта је Божја воља у односу на сваког од нас? 

   – Ми живимо у свету, где се свако узда само у себе, још више,ми живимо у свету, где постоји и негује се култ моћника, који све савладавају, све побеђују, увек су успешни. Али ако се загледамо у тај пропагандни лик срећног, јаког, човека који одговара свим стандардима времена, видимо да је у позадини свега тога– празнина, колико год да је био моћан и јак човек то све може изгубити у само једном тренутку, све ће се распршити, ако иза тога не стоји Бог.Такве људе је Исус упоређивао са човеком који на песку гради своју кућу: «...свако, ко слуша... речи Моје и не испуњава их, личи на човека неразумног, који је изградио дом свој на песку; и кад је пала киша, и излиле се реке,и дунули ветрови, насрнули су на ту кућу; и она се срушила, и био је велики лом». И обрнуто, ко слуша речи Његове и испуњава их, је као «муж благоразумни, који је на камену изградио своју кућу» (Мф. 7. 24–27).
   Божја воља о човеку се састоји у томе, да Бог жели да нико не погине, да сви имају живот вечни; Божја воља о човеку је - спасење човека. И истовремено је она – љубав у односу на њега, мада та љубав често човеку није разумљива зато што човек има своју представу каква та љубав треба да буде. Божја воља о човеку – то је и благовољење Божје, и благодатна милост према њему. Раније су Руси употребљавали израз: «Бог се сажалио на њега», – и то је значило истовремено и то да Бог жали човека и то да Он награђује човека својим учешћем у његовој судбини, Својом посетом.
   Воља Божја је увек блага,и то ми често заборављамо када ропћемо на своју судбину.
   – Тешко је не роптати када постоји болест и брига.Овде се можемо подсетити одговора старице која је плакала у храму. Када је свештеник питао зашто плаче она је рекла «Бог ме изгледа сасвим заборавио:ове године нисам имала ни брига ни болести». 

– Патње и страдања човека чисте. Кроз патњу човек постаје јачи, он почиње на други начин да разумева свет око себе и себе у њему. То је такође пројављење Божје воље, када Господ нешто нажао даје човеку. И нека у почетку то није разумљиво, али пролазећи кроз таква искушења очистивши се човек може другачије да разуме окружење, да постане другачији.
   Ми увек имамо проблем како да усагласимо своју вољу са вољм Господа.Бог пројављује своју вољу независно од наше, и нико не може да спречи њено извршење. Ја ћу рећи јасније:човек, као творевина не може да уђе у ту сферу, ту не може да се увуче. А с друге стране – то је творевина Бога и природно он зависи од свог творцаи на одређени начин учествује у Његовој замисли, остварује је. При томе као вељена творевина Господа, он располаже таквим Божјим даром,каква је слободна воља. И веома често у човеку постоји раскорак између Божје воље и његове сопствене, при томе чак слободу избора коју му је дао Бог човек разуме на свој начин. Слободна воља, то је пре свега воља, ослобођена од терета греха. А човек разуме тај дар најчешће у смислу оно што хоћу, то ћу и урадити.

– Значи добија се да је слободна воља – Божји дар који ми неправилно користимо? 

   – Наравно, па он је дат човеку за спознавање истине. Наша слобода, слободна воља – то је увек избор. За свете људе – то је избор између мањег и већег добра, за обичног човека – то је избор између греха и доброчинства. Али чак и људи, који су у греху, такође нису лишени тог дара – слободне воље ,они такође имају избор – избор између мањег и већег греха.

–Владико, желела бих да се зауставимо овде где сте рекли да човек не може да омета извршење Божје воље. Мени се чини, да неразумевање тога често доводи до тога да се ми противимо неизбежном само зато што нам оно није пријатно итд.

   У Библији постоји књига Пророка Јоне, прочитајте је. У њој се говори о томе како је Јона добио , «реч Господа» да устане и иде у Ниниву, велики град, и проповеда у њему, зато што су његова злодела дошла до Бога (Јон. 1. 1). Господ је у Својој милости желео спасење за те људе «више од 120000 људи, који нису умели да разликују десну од леве руке» (Јон. 4. 11). Али Јона покушава да избегне Божју вољу, њему се не иде да проповеда, није спреман да буде пророк. Многи погрешно верују, да су пророци – људи који предсказују будућност, у ствари пророци су –они који извршавају вољу Божју. Тако и Јона, не обазирући се на то што је био позван од Бога да испуни Његову вољу на сваки начин то покушава да избегне – он чак седа у чамац, који усмерава на другу страну,као што је речено, да би побегао од лица Господњег» (Јон. 1. 3). Када читамо књигу јасан нам је Јонин карактер, јер подсећа на нас, на наше поступке иако дело настало 700-е године до наше ере. Јона није могао да се избави од испуњења воље Господа, он је некако дошао у Ниниву, тамо проповедао, и грешници су поверовали у Бога и покајали се. Божја воља о спасењу Ниниве је била испуњена.

   – Значи не може се избећи испуњење Воље Божје, јер ће Господ казнити? 

– То није казна. «нисте ви Мене изабрали, него Ја вас» (Ин. 15. 16), – говори Исус. Просто човек, који иде против воље Бога, као цар Саул, је изван благодати Божје, он почиње да живи изван ње. Хтео бих да наведем пример из живота светитеља Инокентија – првог епископа Камчатског, Алеутског и Курилског. 1823 г. Иркутски епископ Михаил добио је указ Светог Синода, који је упућивао свештеника у колонију Руско-Америчке компаније на острву Уналашка, алеутима. Избор је пао на једног свештеника који је, изговарајући се болешћу своје жене, одбио. А ево 26-годишњи Јован – будући светитељ (у свету се звао Иван Попов), ођедном се осетио позваним, сам је затражио да иде у најудаљенији кутак Руске империје. И заједно са женом и једногодишњим дететом укрцао се на брод «Константин», избегао многе опасности и стигао у Алеуте. Он ће превести за алеуте Катехизис, молитве, Јеванђеље, Дела светих Апостола и написаће на алеутско лисјавском језику знамениту књигу: «Показивање пута у Царство Небеско ». Та књига је доживела десетине издања и биће преведена на многе светске језике.Деца светитења Инокентија завршиће Санкт-Петербургску академију, а њега самог ће још за живота назвати апостолом Америке и Сибира. А ево судбине свештеника који је одбио путовање: развео се са женом, нарушио каноне и завршио живот као војник.

  – Значи да човек који извршава вољу Бога добија и олакшице? 

   – Ја не бих тако поставио питање,јер у том случају постоји момент «Ти – мени, ја – теби». Овде се ради о призиву: ако се човек осетио призваним, он ће доћи до краја, он ће почети да осећа тај призив какав год да је он. Зато што је то унутрашњи побуђујући однос између творевине и њеног Творца. Како то објаснити, када човек осети призваност? Бог је позвао и човек не може да не иде. Ипак то од њега захтева снагу. Ипак сваки пут када човек испуњава Божју вољу он улази у «невидљиви завет».

   – Владико објасните шта је то– «невидљиви завет»? 

   – Да би ово чак и новооцрковљени људи схватили подсетимо како је понекад тешко устати ујутру и поћи у храм на службу, иако си увече чврсто решио да то урадиш. Настаје маса препрека различите врсте које – верујући човек то одмах схвата –носе не просто свакодневни карактер. То је оно, што има однос према духовном свету – јер ви се спремате да идете Богу а не у позориште нпр. Све те препреке било каквог облика, стоје против наше благе жеље да будемо ближи Богу. На том примеру се јасно схвата, шта је то «духовни завет». И треба разумети, да свако ко твори вољу Божју спрема себе на неки духовни подвиг. Али њега је човек дужан и да извршава ,видите, реч «подвиг» има исти корен као реч«кретање», а човек је дужан да се духовно креће.

 – Па како распознати вољу Божју? Шта су знаци које можемо тумачити као Божју вољу за нас? 

   – То може бити различито: понекад су то животне околности, понекад нешто дође да време молитве, у сну или преко пријатеља. Али увек је то кроз реч. Све иде кроз реч: човек може чути једну фразу и она му преокрене цео живот, као што је то било са не сасвим оцрковљеним човеком о коме се говори у књизи «Казивање једног боготражитеља свом духовном оцу». Он је, ушавши у храм, чуо речи из апостолске посланице: «Непрестано се молите» (1 Фес. 5. 17), – и одједном је та фраза одредила цео његов даљи живот..Хтео је да сазна шта то значи молити се непрестано .Дешава се да човек и не разуме шта се са њим дешава али он је просто у приправности да чује и извршава Божју вољу.

– Када су епископа Василија (Роџјанко) питали о подударностима, које нас некад воде кроз зивот , одговорио је: «Само кад престанем да се молим подударности престају».Изгледа да је имао у виду такве знаке? 

– Вероватно да, за човека који се налази у тражењу воље Божје за њега постоји опасност да упадне у лажну мистику када у свему што му се дешава тражи Божји знак. Обраћање духовнику штити човека од тога.

– Владико, а распознавање воље Божје- то је дијалог са Богом?

– Наравно али и молитва то је такође поyваност о којој смо сада говорили, од речи «призив»:Бог призива. Када Му се обраћамо ми чујемо унутрашњи одговор: у човеку настаје такво стање да се он осети способним и јаким да решава неке проблеме. Све је то стање унутрашњег дијалогакоји човек води с Творцем.

– Владико а како управљати у себи ту способност да осетимо Божју вољу? 

– Само на један начин: у почетку дете учи да слуша и чује родитеље,затим то води послучању у почетку родитеља.Затим он иде у храм и тамо се учи послучању. А шта је то послушање? То је способност да слушамо. А даље иде испуњење. И Ту је веома важно зауставити се на мотиву послушања, на мотиву испуњења Његове воље. Човек који воли Бога и испуњава Његову вољу мора да Га воли и у свему слуша.

– Да, то су сасвим други мотиви:не из страха већ из љубави. Човек који воли бога удовољава Му све наде полаже на Њега. Владико, а шта значи «поуздати се у Божју вољу»? не радити ништа? Не трудити се да изменимо ток судбине? 

– Поуздати се у Божју вољу – то значи пројавити и вишу љубав, и више мужество. Зато што се ти не отуђујеш од живота, не искључујеш из њега, ти не бежиш од одговорности. Напротив, ти показујеш виши степен одговорности –ти извршаваш вољу Божју, каква год да је она.
   Постоји молитва коју је написао Свети Филарет (Дроздов), Митрополит Московски – то је била његова свакодневна молитва. Прочитајте.

Свакодневна молитва Светог Филарета 

Господе, не знам шта да молим од Тебе. Ти једини знаш шта је мени потребно. Ти љубиш мене више него што ја умем љубити себе.Оче, дај слузи Твоме оно што ја сам искати не умем. Не усуђујем се искати ни крст, ни утеху, само стојим пред Тобом, срце је моје отворено теби. Ти видиш потребе које ја не знам, види и поступи са мном по милости својој. Порази и исцели, обори и подигни ме: ништаван сам и нем пред светом вољом Твојом и недокучивим за мене судовима Твојим. Приносим себе на жртву Теби, предајем се Теби. Немам жеља, осим жеље да испуним вољу Твоју. Научи ме молити се. Сам у мени моли се. Амин!

  извор: www.pravmir.ru
  превела: Ж. Манчић
  manastir-lepavina.org

Нема коментара:

Постави коментар