Translate

08. октобар 2016.

Прослављен спомен Преподобног Симона Монаха у манастиру Студеници и освештан темељ за храм овом светитељу у Новом Селу

   Спомен Преподобног Симона Монаха је благодатни празник за све оне који су имали радост да некада у животу на овај дан буду у манастиру Студеници. Тако је било и ове године. Бденије у простору освештаном вековним молитвеним присуством подвижника који су овде живели кроз историју оставило је изузетан утисак на сабрање верних који су из разних праваца дошли до ове светиње. Молитвени трепет, складно појање, будне фреске, миомирисне мошти светитеља светородне лозе Немањића, учиниле су да Преподобни Симон буде тајанствено присутан.
   Радост је употпуњена доласком нашег Епископа г. Јустина који је началствовао Светом Архијерејском Литургијом, уз саслуживање игумана студеничког архимандрита Тихона (Ракићевића), јеромонаха Виталија (Милошевића), протојереја Ивана Радовановића, старешине Храма Светог Саве у Краљеву протонамесника Радоја Санде, Архијерејског намесника студеничког протонамесника Здравко Николић, јереја Дејана Марковића и протођакона Александра Грујовића.
   Студеничка Црква је као литургијски брод спасења, заступничким молитвама међу Светима Преподобног оца нашег Симона Монаха, пројавила славу Царства Божијег. После прочитаног јеванђелског зачала Владика Јустин је поучио сабрање верних. Подсећајући све на дивни лик Симона Монаха, Краља српског Стефана Првовенчаног, указао је на страдалну историју српског народа која је веома јасно осликана у честим премештањима моштију овог светитеља. Црквена јерархија никада није остављала свој народ, већ је мошти светитељске као највеће благо носила страдалним путевима који су били веома дуги. Уз помоћ Божију то су били одласци ради повратка, путеви спасења. Они до данас трају. Православни хришћани не треба ничега да се плаше, иако свет подрхтава од разних бунтова људи и природе. Онај Који је победио смрт даје нам могућност да у овом свету живимо радост спасења.
   Литургијско сабрање је пуноћу задобило удеоничарењем у Телу и Крви Христовој. На заамвоној молитви извршено је освећење славског колача и жита. Братија манастира је припремила послужење и славски ручак. Ведра лица људи, упркос тмурном и магловитом лицу околних студеничких пејзажа, на најбољи начин су пројавила истину о релативитету времена и апсолутности вечности.

   јереј Александар Р. Јевтић
   Дана 7. октобра када се молитвено сећамо успомене на српског краља Стефана, а у монаштву преподобног Симона монаха, Епископ жички господин Јустин је у послеподневним часовима благоизволео извршити освећење темеља новог храма у Новом Селу код Врњачке Бање који је посвећен овом светитељу. Епископу су саслуживали Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић,  Архијерејски намесник жички протојереј Миломир Радић, протојереј Часлав Јовановић, старешина храма у Врњачкој Бањи, јереј Жарко Дончић, надлежни парох, као и  протођакон Александар Грујовић и ђакон Ненад Јаковљевић. Молитвено су присуствовали и остали пароси врњачки као и околних места.
   Без обзира на то што је време било јако кишовито велики број верника, поготову дечице из овог села, окупио се око свог Архијереја да заједнички узнесемо молитве Свевишњем Богу за почетак градње храма. Владика је у беседи подсетио да иако је време кишовито почињемо једно добро дело које ће Господ помоћи да довршимо у здрављу а на спасење свих. Епископ је пренео благослов из наше лавре Студенице где је данас служио Свету Литургију и целивао мошти Светог Краља.
   Отац Жарко се захвалио свима који су помогли и помагаће убудуће изградњу овога храма. Господин Томислав Јанковић је, као велики добротвор, награђен Архијерејском граматом.

   ђакон врњачки Ненад Јаковљевић
   извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар