Translate

31. децембар 2017.

ОЦИ

   Треба стално понављати речи апостола Павла "Нема ни Јелина ни Јудеја, ни обрезања ни необрезања, ни варвара ни скита, роба, слободног, него је све у свему Христос".
   Превише је у овом свету ратова, подела, ускогрудости.
   Међутим треба, посебно у времену глобализма и нарастајуће виртуелности, бити опрезан према занемаривању националног наслеђа. Оно наравно не треба да буде ограничавајуће, нити вредност изнад Христа.
   Овде на фејсбуку посебно је лако себе прогласити грађанином света који презире било какве племенске границе и изјавити љубав свим људима без разлике. Наравно док не уђемо у аутобус и неко нас не нагази на ногу.
   Мада и у тим ситуацијама може да нам буде неподношљив само тај сирови саплеменик који нас угрожава, а љубав према људима на далеким меридијанима можда успемо херојски да сачувамо.
   Лако се можемо постидети примитивизма предака и оградити се од њихових грешака које су нас довеле овде а не у неку оазу високог стандарда на егзотичном острву, или негде у Јужној Француској или у Калифорнији. И одлутати маштом на изабрану локацију у изабрано друштво.
Време проглашене слободе учи нас да треба да будемо, макар и илузорно, слободни од свих задатости. Поготово од наслеђа предака.
   Зашто - кад знамо значај апостолових речи о томе да нема у Христу ни Грка ни Јудеја, ни Скита - упорно, сваке године у ово време, читамо на Литургији досадан родослов са пуно чудних имена Јевреја који у директној линији наслеђивања претходе Христовом рођењу?
   Сретна нам недеља уочи Божића. Срећан нам празник Очева. И да не заборавимо своје претке. Без обзира да ли мислимо да су нас задужили, да ли су нас приближили Христу, или смо их наследили као обавезу да њих кроз нас приведемо ближе Христу. Они су непрекинута Божија линија љубави, чак и ако цинично гледамо на побуде из којих су неки од њих рађали, па и на незадовољавајуће животе које су неки од њих живели.
   Свако од нас јесте непоновљив, јединствен. Истовремено, свако од нас је и део човечанства и по временској вертикали прошлости и будућности и по хоризонтали садашњости. А сви са којима смо директно повезани - и наши преци и наше породице и људи из наше околине и наш народ нису само наш крст него и наша снага. Први задатак и последње уточиште љубави.
   Ако то заборавимо остаћемо у празном простору далеко од свих људи који ће за нас остати само недосегнуте апстракције, а вероватно и далеко од Бога који нам их је дао као међусобну везу љубави и непрекинуту везу са Собом - Љубављу.
   Још једном срећни нам Оци! И да дочекамо Рођење Христово у миру.

   www.facebook.com/Ђакон Ненад Илић

Представљање часописа Жички благовесник у НБ “Стефан Првовенчани“ у Краљеву


    У сусрет предстојећим празницима у Народној библиотеци „Стефан Првовенчани” представљен је божићни број Жичког благовесника, часописа који је далеке 1919. године покренуо Свети владика Николај Велимировић. О новом броју али и концепцији часописа говорио је јереј Александар Р. Јевтић, уредник и парох при Храму Светог Саве у Краљеву. Отвореност за хришћанска промишљања која долазе из других области интересовања људскога духа (медицине, психологије, књижевности...) и животност, непосредност у изразу (Страница православног хумора) одлике су часописа које су и на синоћни програм привукле велики број поштовалаца и читалаца.
   О доброти у психолошким истраживањима, али и доброти као одређујућем елементу човековог живота, који у јавним просторима све чешће бива потиснут пред злим и наопаким говорио је Милош Благојевић, психолог, сарадник часописа, запослен у Заједници младих при СОС Дечјем селу у Краљеву.
   Како је намера организатора била да истакне важност даривања и васпитни смисао празника у Православној цркви (тако је насловљени  и један од прилога у овом броју Жичког благовесника), програм је имао и хуманитарни карактер а Библиотека ће током јануара Заједници младих даривати књиге изабраних наслова.

   извор: www.kv-biblio.org.rs

30. децембар 2017.

Манастир Стјеник, Преподобни новомученици: Пајсије и Авакум, 30.12.2017.

   Пут за Гучу, од Чачка, води преко планине Јелице. Траса је неуобичајено кривудава, као да су    путари заобишли свако дрво, ретке куће и понеки споменик – крајпуташ. Са врха планине пружа се леп поглед на питомо Драгачево.
   Јелица је нижа, шумовита планина у Западној Србији. Простире се од Овчара низ Западну Мораву дужином од 27 километара. Недалеко од пута, који од Чачка прелази планину и води ка Гучи, налази се Градина или Јеринин град, рушевине града о коме се не зна ни ко га је основао, ни када је разорен. У граду се налазе остаци пет богомоља од којих је једна на самом врху.
   По предању, неки је пастир, у време турске владавине, избегао злу коб својих рођака и комшија ходећи за овцама по планини. Када је ушао у спаљено село, само је прозборио: Горки ли сте горачићи! Турци су повели људе, жене и децу. Кад су пролазили поред рушевина Градине, девојка Јелица је побегла из колоне, и скочила са највишег зида срушеног града. Од тог времена се планина зове Јелица, а село које су Турци спалили Горачићи.
   Легенда казује да је Свети Сава походио планину, и да су и он и коњ оставили трагове у тврдом камену. Први отисци се налазе на Коренатима, други на Поповића кршу,
а трећи на Савиној води. Из овог последњег избила је вода коју народ зове Светиња. Самује прелепа планина Јелица, обрасла густом буковом шумом, и чува у својим недрима приче, легенде и трагове древних градова и цркава. Поклоницима су ближи Овчарско–кабларски манастири, а посетиоце зов труба са пропланака Драгачева води у Гучу.
   Становници Јелице су изузетно вредни људи. Оно што их посебно краси је њихова дружељубивост и гостољубивост.
   Манастир Стијеник се налази испод величанствених стена врха Стијеник. По једном предању, цркву су саградила браћа Мрњавчевићи и ту причестили војску пред Маричку битку; по другом, Цркву посвећену Рођењу Светог Јована Претече, подигао је Свети Јован Стјенички, чије се мошти налазе у овој светињи. Највероватније је народ овог краја подигао цркву на месту где су Турци побили силну рају међу којом је било пуно деце. Њихове мошти су пронађене приликом обнављања цркве.
   Занимљив је и манастирски конак. Приликом градње летње трпезарије сачувана су три стасала четинара, која су обухваћена кровом. Када се уз поток крене ка стенама, после неколико стотина метара, долази се до извора Светиња. На том месту, у дубокој и сеновитој јарузи налази се чесма Светог Авакума и прелепи водопади. Мало више у стенама Стијеника налази се девет пећина у којима су боравили стијенички калуђери – испосници, међу којима је био и Свети Јован Стијенички. Стјеничку цркву су Немци бомбардовали током Другог светског рата јер је у њој био четнички штаб.
   Од манастира Стијеник, после четрдесетак минута пријатне шетње покрај речице која прави небројене каскаде, долази се до села Бања и Јежевица. У том месту се налази манастир Јежевица. Црква посвећена Светом Николи подигнута је у доба цара Душана. Као ктитор се помиње бан Милутин, синовац Страцимиров. У манастирској порти налази се петнаестак крајпуташа с краја XIX и почетка XX века. Село Јежевица је насеље чувених воћара и познато је по томе што свака породица гаји различиту сорту воћа. Некада је у селу било пуно воденица, од којих сада ради само једна.

   Текст: Драган Боснић
   извор: zvonce.spc.rs

НАСЛЕЂЕ

   Често се поносимо нашим прецима, а онда схватимо колико су нам огромно велики захтев моралности и части оставили. Уплаши се човек кад покуша да упореди нас данас са генерацијом наших сељачких предака од пре сто година. На шта овако раслабљени и разбијени личимо кад се погледамо у огледалу старих слика.
   Опет, нема места очајавању. И они нису у свакој ситуацији били величанствени. А сурова истина је да ми данас нећемо моћи да се покренемо ка изласку из мочваре у којој се гушимо док поново, како знамо и умемо. не успоставимо високе вредности које смо заборавили.
   Овај потресни пример из Великог рата поново се, као опомена, врти по интернету и овде на фејсбуку:
   "Године 1914. водила се жестока борба око Аде Циганлије. После битке српска војска је сахранила жртве са обе стране, уз војне почасти. Код страдалог аустријског потпуковника Аугуста Шмита српски војници нашли су неотворено писмо, за које су сматрали да је била наредба за напад. Али, то је било писмо његове ћерке из Беча. Српски официри, на челу са мајором Светомиром Ђукићем, одлучују да пошаљу писмо младој Аустријанки:
   "Поштована госпођице, са тешким срцем и болом у души, иако смо непријатељи, принуђени смо да Вам први јавимо тешку вест да је Ваш неумрли тата, херој официр и командант 32. аустријског пука, данас херојски пао на челу свога пука, бранећи свога Цара, своју земљу и своју заставу, а у тешкој борби на српском земљишту у Ади Циганлији. Иако сте изгубили оца, имате њим да се поносите, јер је херојски и достојно једног витеза-хероја пао на пољу части. У исто време Вас извештавамо да смо данашњом упутницом послали Вам 4.000 круна, који смо новац нашли у џепу Вашег покојног оца са писмом и молимо Вас да нас о пријему овог новца известите, јер нам је много стало до тога да примите и новац и писмо. Вашег оца достојно смо сахранили са свим почастима, обележавајући његов гроб једном примерном крстачом, тако да кад се сврше ратне операције и заведе мир, Ви можете са Вашом поштованом породицом доћи у Србију и наћи тело Вашег тате пристојно сахрањено и гроб очуван. Примите наше најискреније витешко саучешће, да Вама и осталима Вашима Бог подари дуг и срећан живот."
   После неког времена стигао је одговор госпођице Шмит:
   "Поштована господо, Ваше писмо примила сам са највећом захвалношћу, иако је за мене било посве кобно, без обзира на Вашу утеху. Заиста, оваква пажња достојна је само српских хероја официра и ја сам Вам за то вечно захвална. Исто тако и новац сам такође примила на чему Вам такође хвала. У овим тешким моментима за целу нашу породицу, Ваше писмо је заиста окрепљавајуће, утолико пре и више што је наш тата заиста завршио свој живот достојанствено. Ја сам већ са многим мојим другарицама, уплаканих очију, давала Ваше писмо да га прочитају и оне су заједно са мном плакале и дивиле се пажњи српских официра хероја. После овог писма нарочито ценимо подвиге малене србијанске војске, која је достојна сваког дивљења."

   ђакон Ненад Илић

КРЕЋЕ СЕ ЛАЂА ФРАНЦУСКА


За Христољубиву војску: гост Епископ пакрачко-славонски Јован

29. децембар 2017.

28. децембар 2017.

ПОРУКЕ И ПОУКЕ МАНАСТИРА ДУБОКИ ПОТОК

У манастиру Дубоки Поток, на северу Косова и Метохије већ седамнаест година је игуман архимандрит Ромило (Јелић). По Божјем промислу, ту је дошао на Светог Василија Острошког 2000.године. Господњи су путеви чудни, и човек се, ако има вере, једноставно препусти Божјој вољи. Тако и отац Ромило, замонашен у манастиру Св. Врачи у Зочишту, ишао је животном путањом, пуном искушења и страдања. Данас нерадо говори о томе, али је са читаоцима сајта Православие.ру пристао да подели део те његове животне приче.
   - Све невоље Господ допушта ради сагрешења људских, јер другачије се људи не би смирили -казује отац Ромило, који је био млад монах у манастиру Свети Врачи у Зочишту, када је братија овог манастира била киднапована од стране шиптарских екстремиста са још 35-оро стараца и жена који су склониште нашли у манастиру.

Преподобни ђакон Авакум и игуман Пајсије

Манастир Стјеник, Чачак
Преподобни ђакон Авакум и игуман Пајсије, 30.12.2016.

26. децембар 2017.

Суша: Израел се моли за кишу код Зида плача

   Водени резервоар Галилејског језера најнижи последњих девет година
   С обзиром на предстојећу сушу, израелски министар пољопривреде Ури Ариел позива све пољопривреднике и израелску јавност да се моле за кишу. Ове молитве би требало да почну следећег четвртка код јерусалимском Зида плача, најавио је министар на фејсбуку. У молитви ће учествовати и главни рабин Израела.
   Према метеоролошким предвиђањима, Израел ће опет доживети суву зиму, рекао је министар. У периоду од септембра до новембра земља је примила само 45% својих вишегодишњих просечних падавина. За временски период до фебруара постоји вероватноћа кише 64,7%. Такође, у наредне две недеље не постоје значајне прогнозе кише.
   Галилејско језеро, важан водени резервоар за већину земље, достигао је најнижи ниво за последњих девет година. Према израелским медијима, децембарски ниво је био нижи него што је био током последњих 15 година.

   извор: www.spc.rs

НА ПРАГУ БОЖИЋА, Беседа са митрополитом Месогејским и Лавреотикијским Николајем

Разговор са митрополитом Николајем је реализован током Божићног поста, у директном преносу емисије „Друга димензија“. Владика је, пре свега, одговарао на питања световне публике – због чега је он, научник, астрофизичар оставио научну каријеру и постао монах, зашто је сумња у Бога корисна и како у свакодневном животу пронаћи другу димензију.

25. децембар 2017.

МИР БОЖЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Свима који данас Божић славе по календару Милутина Миланковића (Грци, Бугари, Румуни, православни Арапи, Африканци), као и онима који користе Грегоријански календар (римокатолици, старокатолици и протестанти) срећан празник Рођења Христовог!
ГРЧКА БОЖИЋНА ПЕСМА

Свети владика Николај, Свети Спиридон Чудотворац/Беседа о Мелхиседеку

1. Свети Спиридон Чудотворац, епископ тримифунтски. Острво Кипар беше и место рођења и место службовања овога славнога светитеља. Рођен од простих родитеља, земљорадника, и он би и оста прост и смеран до смрти своје. Ожени се у младости, и имађаше деце. А кад му жена умре, он се сав предаде служби Богу. Због свог особитог благочешћа би изабран за епископа у граду Тримифунту. Но он и као епископ не промени прости начин живљења, трудећи се сам лично око своје стоке и обрађујући земљу. На себе врло мало употребљаваше од плодова труда свога, већи, пак, део раздаваше бедним људима. Божјом силом показа чудеса велика: низведе дажд у сушно време, заустави ток реке, васкрсе неколике мртваце, исцели цара Констанса од тешке болести, виде и чу ангеле Божје, прозираше у будуће догађаје и у тајне срца људског, обрати многе вери правој итд. Учествоваше на Првом васељенском сабору у Никеји, и својим простим, но јасним исповедањем вере, као и чудесима моћним, поврати многе јеретике у Православље. Беше тако просто одевен, да када једном на позив царев хтеде ући у царски двор, војник мислећи да је неки просјак, удари му шамар. Кротки и незлобни Спиридон окрете му и други образ. Прославивши Бога чудесима многим и користивши много, како појединцима, тако и целој Цркви Божјој, упокоји се у Господу 348. године. Његове чудотворне мошти сада на острву Крфу, и дан-данас прослављају Бога многим чудесима.
                                                                                                     извор:  Валаамский монастырь

Архимандрит Тимотеј, Манастир Вазнесење, Недеља 29. по Духовдану, 24.12.2017.


24. децембар 2017.

Мошо Одаловић, МАТЕРИЦЕ

Манастир Вазнесење, Материце, 24.12.2017.
Дечији црквени хор "СВЕТИ ЦАР ЛАЗАР"

Свети владика Николај, СРПСКОЈ МАЈЦИ

Манастир Вазнесење, Материце, 24.12.2017.

Свети владика Николај, МАЈКА И ЋЕРКА


ВОЈНИЦИ ЖИВОТА

   Син Божији прихватио је смрт на крсту - за живот света.
   Служимо Свету Литургију коју нам је Он, Васкрсли оставио - за живот света.
   Није лоше повремено се подсетити да смо ми, заправо, Војници Живота.
  Да војујемо да бисмо победили. Без обзира на жртве.

"Војници живота, војујте крепко и не сустаните веровати у победу. Победа се даје оном, чије око неуморно гледа у њу. Ко помисли на пораз, победа му се губи из вида, и он је не налази више. Малена звезда у даљини, што од истрајног погледа расте и приближује се! Живот је победа, децо моја, војници живота војници су победе", молио се и моли се са нама и за нас Свети владика Николај.

   Какви треба да буду Војници Живота? Против кога, како и којим средствима треба да ратују?
   "Не изгоните ђавола ђаволом. Јер увек ћете имати ђавола у кући. Него изгоните ђавола Богом. И ђаво ће побећи, а Бог ће остати. Не војујте огњем против огња. Јер ћете учинити огањ сувише великим, и сагореће и ваша кућа, поред куће вашег непријатеља. Него водом војујте против огња, и угасићете га. Не дижите смрт против смрти, јер ћете повећати њиву смрти. Него дижите живот против смрти, и смрт ће узмаћи као сенка пред сунцем. Војници живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу".
   Свака војска се мобилише, па и Војска Живота.
   Циљ је да Војска Живота буде што већа и што хомогенија.
   Не можемо се отети утиску да је мобилизација данас траљава, да уместо јаке војске која брани Живот имамо још увек само четнички расуте групе бораца.
   Одсуство свести о значају борбе уместо одлучних ратника Живота ствара од нас неодлучне и несигурне регруте на полигонима бесконачне обуке.
   И живот народа се онда повлачи пред смрћу.
   Више њих умире него што се рађа, а у уплашеном народу вредности смрти постају веће од вредности живота.
   Дискутујемо о разним стварима које би Црква могла да ради, а остављамо је полупразну, без жара због тога што не прихватамо своју прву и најважнију улогу. Да будемо Војници Живота.    Да волимо и лечимо и упорно потискујемо смрт, да не дозвољавамо да се увлачи међу нас и прави нас издајницима Живота. То је наша прва и најважнија борба. О даљем току борбе не вреди превише ни мудровати док се у њу не упустимо. Тад нестаје страх и повлаче се слабости. А стратегија остаје светим генералима.
   "Кад је циљ живот, живот је и оружје. Кад је циљ смрт, смрт је и оружје. Где год се помешају живот и смрт, смрт је победилац. Нити тражите награду са две стране. Јер друга страна је смрт. Нити служите два господара, јер другом господару име је смрт. Све жртвујте за живот, и све очекујте од живота. И живот ће вам дати све. Ко освоји живот, ваистину освојио је најбогатији град у свим световима. И наћи ће у том граду више блага, него што око може погледати, и срце пожелети и сан сањати. Војници живота, војујте крепко, и не сустаните веровати у победу", грми из вечности свети војсковођа Војника Живота, Свети Николај.
   Кад се одазовемо, отворимо очи и видимо поред себе, иза себе и испред себе одлучне Војнике Живота - чућемо још и знаћемо шта нам је даље чинити. И збуњена војска уз Божију помоћ лако се прегрупише и врати на пут ка победи.

   ђакон Ненад Илић

МИ СМО ДЕЦА НЕБА/МИ НЕДЕЉУ ПРАЗНУЈЕМО


Фенечки бисери, Манастир Фенек
МИ НЕДЕЉУ ПРАЗНУЈЕМО, Хор "Свети цар Давид", Београд
Фенек, Драча и Вазнесење
јануар, 2016.
Манастир Фенек

23. децембар 2017.

Слава манастира Девич на Косову и Метохији

Манастир Драганац: Српска светиња у коју и Албанци иду на молитву

ПУТЕВИ СРЕДЊЕГ ВЕКА: Стефан Немања и Стефан Првовенчани

Идући стазама којима су, пре осам векова, ходили први Немањићи, тражили смо одговоре на многа важна питања: Ко је био Стефан Немања? Зашто је два пута крштен? Како је постао удеони кнез у Топлици? Зашто му је византијски цар доделио титулу великог жупана? Како је ратовао против великих сила? Какав је био дипломата? Које су његове задужбине? Како је са синовима Савом, Стефаном и Вуканом створио прву српску средњовековну државу? Зашто се замонашио и како је постао светитељ?
Манастир Милешева, 1219.

   Ради успостављања чврстог мира монах Сава се враћа у Србију. Преносећи мошти свога оца Стефана Немање из Хиландара у Студеницу, мири завађену браћу Стефана и Вукана. Монах Симеон, некада велики жупан Стефан Немања, бива проглашен за светитеља.
   Његов наследник Стефан Немањић почиње грађење своје задужбине манастира Жиче и после више година чекања 1217. године добија краљевску круну од папе. Исте године, по латинском обичају, обављено је прво крунисање у Петровој цркви, а друго по православном обреду 1220. године на великом Сабору у Жичи. Деценију касније после проглашења краљевине, Стефан Првовенчани је умро.
Манастир Жича

22. децембар 2017.

Беседа игумана Методија на празник Св. Николаја

фото: монах Милутин Хиландарац
преузми беседу ОВДЕ

СВЕТА АРХИЈЕРЕЈСКА ЛИТУРГИЈА И ПАРАСТОС БЛАЖЕНОПОЧИВШЕМ ЕПИСКОПУ ЖИЧКОМ ХРИЗОСТОМУ

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Рујно у понедељак 18. децембра. Владики Арсенију су саслуживали клирици Епархије жичке а након Литургије је одслужен парастос блаженопочившем Епископу жичком Хризостому од чијег упокојења је протекло пет година.
   извор: eparhijaniska.rs

21. децембар 2017.

јеромонах Рафаило, БОГ КРОЗ СЛАВОСЛОВЉЕ


Црква Светог Саве, Тиват

Прослављена манастирска слава у Никољу

   На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, манастир Никоље је свечано прославио своју храмовну славу.
   Претпразничко вечерње са петохлебницом служио је протосинђел Давид (Васиљевић), служашчи у манастиру Никољу.
   Свету Литургију служио је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења. У славу и част светитеља сестринство је припремило славски колач и жито. Колач је заједно са многобројним сабраним народом преломљен на крају Свете Литургије.
   Честитавши празник присутнима, о. Тимотеј је честитао славу и хору ,,Вазнесењски“ из Чачка. Овај хор је својим молитвеним појањем улепшао богослужење.
   За трпезом љубави се поучним речима пуним љубави обратио протосинђел Давид.
   Благодаримо Господу за дивне људе који нас окружују.

   Сестринство манастира
   извор: eparhija-zicka.rs

20. децембар 2017.

ХЕРУВИМСКА ПЕСМА, Манастир Дохијар

фото: Википедија

ЗАШТО ЈЕ ПСОВАЊЕ ВЕЛИКО ЗЛО?

   Одговори пастира

Нажалост, ниво културе разговорног језика је данас толико катастрофално низак да се људи не стиде да прибегавају „пејоративима“, како се зове псовање у лингвистици, ни политичари у јавним наступима, ни новинари, а шта тек рећи о „обичним смртницима“: многи говоре језиком псовки, успевајући скоро да се не служе другим речима. Све је то веома жалосно, посебно због тога што псовање није само проблем културе. У ствари то је у најмањој мери проблем културе. О томе зашто је сквернословље зло, чиме је оно опасно са духовне тачке гледишта, какве силе призива онај који псује, причају пастири Руске Православне Цркве, дајући и савете како да се уздржимо од сквернословља, како да се супротставимо искушењу да опсујемо.
  

19. децембар 2017.

Достојно прославимо Светог Николаја


Ава Јустин, Беседа на Никољдан, Манастир Ћелије, 1965.

Зато, никада не престајмо хвалити велике Светитеље Божије, и молећи их да нас они на путу кроз овај свет воде из наших мракова, из свих тама, из свих понора, воде и изводе и поведу путем Вечнога Живота, путем на коме нам никаква смрт наудити не може; путем на којем нам никакав ђаво не може наудити; путем пуног Анђела Божијих. Тај пут нека буде наш пут. А ми имамо испред себе ето, од данас, Светога Николаја и са њим сву браћу његову, све Светитеље Божије, који га сигурно славе на Небу данас, бескрајно славе више него ми на земљи.
   

Реч пастира: о. Арсеније Арсенијевић: "Правило вјери и образ кротости"

Наслов данашње емисије у ствари је почетак општег тропара светитељима Божијим, који нам је највише познат управо по св. Николају Мирликијском - светитељу кога прославља највећи број српских домова у Матици и расејању. О томе које су то све врлине красиле овог дивног угодника Божијег и која је наша прва помисао када га се сетимо, говорио је свештеник Арсеније Арсенијевић, старешина Вазнесењске цркве у центру Београда. "Кротост није просто негневљивост, него просијавање чисте Љубави" подсетио је наш гост. Питали смо зашто је светитељ као "образ кростости", тако бурно реаговао на првом Васељенском сабору у Никеји и како све људи могу тумачити такав поступак? Било је речи и о прослављању славе, али и о подвали у прослављању празника у савременом свету. "Ми живимо зарад нашег живота на Небесима" подсећа о. Арсеније.
Емисију преузми ОВДЕ

Светом Николи

фото: Мошо Одаловић

18. децембар 2017.

Српска Црква у Централној Америци богатија за још један Манастир

Његово Високопреосвештенство Митрополит Црногорско-приморски и администратор Буеносајреско јужно-централноамерички Амфилохије за свој имендан, на празник Светог Амфилохија Иконијског, служио је у манастиру Свете Тројице у Гватемали.
                              3
   Високопреосвештеном Митрополиту саслузивали су протојереј-ставрофор Алексиос Пења-Алфаро, архијерејски намјесник бразилски и манастирски свестенослужитељ отац Игњатије.
На светој Литургији појале су монахиње Свето-Тројицке Свете обитељи. Митрополит је у току службе освештао и антиминс који је потписао за овај манастир који је данас званично приступио под јурисдикцијом Буеносајреске и јужно-централноамеричке епархије Српског Патријархата.
   Послије Литургије сва присутна деца певала су коледарске божићне песмице у славу Богомладенца Христа, а посебно је је било торжествено због имандана нашем Високопресовећеном Митрополиту Амфилохију, који је деци отпевао песму „Божић, Божић Бата“.
  6
   После ручка Митрополит је са домаћинима обишао парохију Светог Преображења у Гватемала Ситијy а потом радионицу за сирочад и Универзитет за школовање сиромашне омладине.
   Митрополит је истог дана имао и пријем код Сиријског епископа Едуарда Агуире који је такође честитао Митрополиту Амфилохију имендан и заблагодарио на посети.
   После целодневних активности Митрополит се вратио у манастир Свете Тројице.
   Долгоденствуј Високопреосвештени Владико на многаја и благаја љета!!!

   Протођакон Владимир Јарамаз
   извор: svetigora.com

Поново отвoрена древна библиотека Манастира Свете Катарине

У Египту је данас, након реновирања, поново отворена древна библиотека у Манастиру Свете Катарине у јужном Синају.
    Манастир Свете Катарине у Египту
   Данашња церемонија одржана је три године након почетка радова на библиотеци, а присуствовало јој је неколико амбасадора земаља Запада, као и египатски званичници.
   У библиотеци се налази око 3.300 махом хришћанских списа на грчком, арапском, сиријском, грузијском, словенским и другим језицима, као и хиљаде књига и свитака од којих су поједини и из 4. века нове ере.
   Архиепископ манастира, монах Дамјанос, рекао је да се у овој библиотеци налази друга по величини збирка древних кодекса и рукописа на свету, а да је једина већа библиотека Ватикана, преноси АП.
   Манастир Свете Катарине подигнут је у шестом веку и један је од најстаријих православних манастира на свету. Налази се на Унесковој листи светске баштине и једна је од главних туристичких атракција јужног Синаја.
   Подигнут је у подножју Синајске горе, где је, како се верује, Мојсије од Господа добио Десет заповести.
   У манастиру тренутно живи мали број монаха, који врше већ вековима непромењене обреде.

   извор: www.rts.rs

Објављена монографија манастира Градац

Недавно је објављена монографија Манастир Градац која садржи богату фото-документацију, текстове о историји, архитектури, фрескопису градачке цркве, као и  белешке о монашком животу и утисцима посетилаца. Ова књига је плод дугогодишње сарадње градачког сестринства са стручњацима, проучаваоцима и пријатељима манастира. Издавање књиге је финансијски помогло Министарство културе и информисања.

извор: manastirgradac.rs
презентацију монографије можете преузети ОВДЕ

17. децембар 2017.

Тропар Светом Јовану Дамаскину/Иван Лалић, Шапат Јована Дамаскина

Опрости мајко света, опрости
Што скрушено се обраћам у бдењу,
Што утук свеукупној мојој злости
У продуженом тражим магновењу
Те једне ноћи која светлост зрачи
Из своје сенке, из најгушћег мрака –
Јер све што хоће мрак да обезначи
Постане светлост у знаку твог знака;
Опрости, мајко, што приземну беду
Доводим грешно у присмотру твоју;
Знам да сам овде тек један у следу
И да ми глас је зуј пчеле у роју,
Ал зато слутим да смисао роја
Зависи и од заблуделе пчеле –
Целине што се бесконачно деле
Да суштост чине недељивог броја.
Опрости ми то шаптање у тмини,
У созерцању таштине, што иште
Насушно чудо које светлост чини
Кад услед мрака ствара уточиште;
Опрости, али боли ова шака
У зглобу преразана, ови прсти
Којима дробим хлеб, којима се крстим;
Опрости ми што крварим из мрака.
Опрости ми, и учини да срасте
Са својом кошћу кост, са стаблом грана;
У сребро ћу да скујем своје красте,
Да слава твоја буде моја рана;
Опрости преступ моје пролазности
Која се чуду као правди нада,
Опрости мојој кости, мојој злости,
Али учини чудо. Овде. Сада.