Translate

06. јануар 2017.

Нови број Жичког благовесника

Из штампе је изашао нови број Жичког благовесника, часописа Епархије жичке.  Поред тематског садржаја посвећеног празнику Рођења Христовог – Божићу, ту су и текстови посвећени темама из историје Цркве, богословља, Веронауке (радови наставника и ученика), разних области културе, преводи, прикази књига, као и Летопис богослужења Епископа жичког. Радујући се мисионарском делу које часопис чини на пољу изградње живе Цркве Христове, што и јесте основна улога богословља, препоручујемо текстове пажњи верног народа, као и оних који то тек треба да постану. Такође, позивамо свештенство да препозна важност деловања проповеди Речи Божије и да својим пастирским трудом учини да буде препозната истинска брига пастира за спасење и просвећеност поверене пастве. Штампарије нису настале због штампања, већ због читања. О важности заједничког подухвата сведочи и Уводна реч нашег Епископа, штампана у овом броју часописа.

Уредник

(Текстови за Васкршњи број су нам потребни најкасније до 15. фебруара 2017.г. Упуство видети ОВДЕ)
 
   Часно свештенство, богољубиво монаштво, верни народе, драга децо наша духовна,

   Са радошћу вас поздрављамо и желимо добродошлицу на ово место саборовања и духовног узрастања. Пред нама је одговоран и свети посао: не само због осмишљавања садржаја прикладног за све узрасте, већ и првенствено због тога што су за покретање и уређивање Жичког благовесника везана многа значајна имена наше цркве. Наиме, овај лист је покренут на иницијативу Светог Владике Николаја Велимировића 1919. године и под именом Преглед цркве Епархије жичке излазио све до 1938. године. Тада мења име у Жички благовесник чије даље објављивање бива прекинуто ратним збивањима 1941. године. Ради бољег разумевања доприноса и значаја овог Николајевог дела, морамо се осврнути за тренутак на историјски контекст у коме се одвијало покретање и рад на овом гласилу. Било је то време буђења народно-религиозног покрета у коме је Свети Владика препознао душу нашег народа који је у себи носио чежњу да се, упркос општем страдању, призове и угледа на свете оце, свете подвижнике и угоднике. Свакако да је овај покрет био у опасности да прерасте у својеврсну народну елиту, те да од одушевљења Христом и подвигом прерасте у зилотизам и распе се у јерес и отпадништво. Будући свестан те опасности, богомудри Владика је уложио сав труд да потенцијал ревновања богомољачког покрета усмери ка саборности и тако га сачува у оквиру Цркве.
   Почетком рата редакција часописа престаје са радом све до 1997. године када по благослову блаженопочившег Епископа жичког Стефана (1978-2003), ово гласило наставља своју мисију. Блаженопочивши Епископ Хризостом (2003-2012), на иницијативу градске библиотеке „Свети Стефан Првовенчани“ у Краљеву чини још један корак даље у унапређењу, те даје благослов за дигитализацију часописа. На тај начин ова културна баштина постаје доступна свим истраживачима, на интернет презентацијама градске библиотеке „Владислав Петковић Дис“ у Чачку (Преглед цркве Епархије жичке) као и Народне библиотеке Србије (Жички благовесник).
Жеља нам је да наставимо рад на унапређењу нашег Благовесника, да би, поред интернет презентације и простора на краљевачкој телевизији, ова делатност постала значајна мисија наше Цркве, како бисмо трудом, молитвом и залагањем читаве црквене заједнице учинили богочовечански подвиг изразом народног живота, а душу народну изаткали христоликим врлинама. У томе је спасење од приземног духа овога времена: да у нашим текстовима преовладава вечно жива Личност Богочовека Христа. Овакав подухват подразумева ревност и труд свих нас, јер су сви позвани и призвани да оприсутне и дочарају нашим читаоцима силу дејства Божијег – кроз знање, лично промишљање, искуство, кроз љубав и благодат, кроз врлине и тајне Духа Светога у Цркви. Нека Господ благослови наше мисли и молитвене жеље, а све у славу Божију и спасење рода нашег.

   Епископ жички Јустин
   извор: eparhija-zicka.rs
Манастир Вазнесење, 23.1.2016.

Нема коментара:

Постави коментар