Translate

06. мај 2017.

СА РАЗНИХ МЕРИДИЈАНА, О СВЕТОМ ЂОРЂУ

   Свети Ђорђе је био војник, гардијски официр цара Диоклецијана. Управо са овом чињеницом има везе велика популарност Светог Ђорђа и раширеност његовог култа широм хришћанске васељене. У средњем веку понекад је било тешко разликовати крст од мача. У таквим временима, под заставу Светог Ратника Победоносца, главе су приклањали владари, њихове војске и читави народи.
   Већ франачки краљ Кловис, први хришћански краљ крштене Европе, и његова жена Клотилда у V веку широм Галије подижу цркве посвећене Сен Жоржу. У Енглеској, још пре норманских освајања, налазимо цркве посвећене Сент Џорџу, а његово житије врло рано је преведено на староенглески.
   Популарност Светог Победоносца, прослављеног римског витеза, Европом су понајвише проширили витезови који су себе сматрали његовим наследницима – Крсташи. Црвени крст на белој позадини – крст светог Георгија – током два века пустошио је сараценским освајањима већ опустошену Свету земљу.
   Култ Светог Победоносца посебно јача откако су Свети ратници - Свети Георгије и Свети Димитрије виђени како помажу Францима у бици код Антиохије 1098. Сличне приче допирале су и из византијских трупа. По европским дворовима ширили су их трубадури. Током борби у Палестини 1191-92, краљ Ричард Лавље Срце, после једне визије своју војску ставља под заштиту Светог Георгија. Заштиником Енглеског краљевства Светог Ђорђа је учинио Краљ Едвард III 1347. године, оснивањем првог витешког реда - Реда Подвезице (ово се тиче појаса којим је аждаја – оваплоћено зло, зауздана). Интересантно је да је Виљем Шекспир, који је кроз своје трагичке приказе енглеских краљева веома популаризовао култ Светог Ђорђа, рођен и умро на дан Светога.
  Средњовековни витешки идеали – храброст, частољубивост, несебичност, духовна дисциплина и, посебно, поштовање жена, светом Георгију “пришивени” су у Златној Легенди – популарној књизи која у тринаестом веку кружи Европом. У овој књизи први пут се јавља и прича о Светом Георгију који убија аждају и спасава девицу - принцезу.
   У средњовековној Србији, владарски дом Немањића, почев од самог оснивача, Стефана Немање, везан је за Светог Ђорђа нарочитим везама. Немања је, наиме, крштен баш у цркви посвећеној овом Светом, која и данас постоји у Подгорици, некадашњој Рибници. Ова мала, врло стара црква, која сведочи о живом култу Светог Великомученика и на нашим просторима, саграђена је, вероватно, још у X веку.
  Чудесна веза ранохришћанског мученика - чувеног војсковође, и будућег светог – ратника и вође целог једног народа, учвршћује се шездесетих година дванаестог века, у време унутрашњих сукоба у Рашкој.
  Пошто је учврстио власт, у знак захвалности свом заштитнику, Немања 1170. године подиже манастир Ђурђеви Ступови, са црквом посвећеном Светом Ђорђу Победоносцу. Све фреске у цркви израђене су на захтев самог ктитора – Светог Симеона Немање. Изнад улаза у наос – брод цркве, и данас стоји велика композиција заштитника храма – Светог Ђорђа на коњу. Свети Ђорђе још једном се побринуо за будућег светитеља Симеона. Пред битку на Косову, у којој је требало да се Немања сукоби са византијском војском коју су предводила његова браћа, свештеницима у цркви Свети Ђорђе у Звечану јавио се Победоносац и обећао им брзу помоћ у бици.
   Како пре Ђурђевих Ступова, тако и касније, широм српских земаља, посебно у Македонији и на Косову и Метохији, подизане су цркве Светог Ђорђа. Оне у Македонији познате су су по прелепом живопису - Курбиново, на Преспанском језеру, из дванаестог века, Старо Нагоричане, источно од Куманова, које је обновио краљ Милутин. Циклус фресака из живота Светог Ђорђа сликали су чувени цариградски мајстори Михаило и Евтихије.
   Код Берана, у Црној Гори, такође постоји црква истог назива као она у Рашкој - Ђурђеви Ступови, задужбина жупана Првослава, Немањиног братанца, подигнута око 1220. године.
У данашњој Румунији, у области Темишвара, подигнут је, у време деспота Јована Бранковића, манастир Светог Ђурђа.
   Задужбина Петра I Карађорђевића, спомен-храм на Опленцу, маузолеј наше последње краљевске династије, такође је посвећена Светом Ђорђу.
   Темска, Враћевшница, Боговађа, Саборна црква у Новом саду, неке су од познатијих манастира и храмова у Србији које носе име Светог Ђорђа.
   Свети Георгије, свемирни светитељ, заштитник је Кападокије, Палестине, Грузије, Грчке, Москве, Арагона, Бејрута, Либана, Енглеске, Канаде, Каталоније, Истанбула, Фераре, Ђенове, Немачке, Литваније, Малте, Португала, Венеције.
   Као свог заштитника, прослављају га (или су га некада прослављали) и земљорадници, стрелци, извиђачи, касапи, коњица, витезови, крсташи, мужеви, палестински хришћани, јахачи, седлари, војници...
   По броју оних који га славе, Свети Ђорђе је друга слава у Србији.
   Свети Ђорђе, или Свети Ђурађ, како светитеља зову у Србији, позајмио је име многим Србима, па и оснивачу последње краљевске династије Карађорђу, “Црном Ђорђу” Петровићу.
   СРЕЋНА СЛАВА! И СРЕЋАН ИМЕНДАН!

   Анастасија-Весна Илић

Нема коментара:

Постави коментар