Translate

10. октобар 2017.

Патријарх Кирил: Косово је свето место, место мучеништва

   -Косово је свето место, место мучеништва и заветовања и оно ће заувек чувати сећања на све који су тамо пострадали, исто као што ће и камење катедрале Свете Софије вечно памтити Божанске Литургије које су се служиле међу њеним зидовима, поручио Патријарх московски и све Русије г. Кирил.
                              
    У интервјуу за портал Искра, Патријарх је рекао да увек морамо имати на уму да Бог има свој суд и своју правду, које се тако често разликују од људске представе о томе. -Са непромењивим молитвеним осећањем мислим о Косову и трудим се да се у својим молитвама сетим свих оних који данас тамо храбро и нимало лако служе. Косово нам је свима наук..., навео је патријарх Кирил.
   -То је, каже, наук верности Христу и исповедању вере упркос свим страшним мукама и искушењима које на нас шаље свет. И колико је само важно да се у таквим тренуцима не заборави да Бог није у сили него у правди, рекао је патријарх Кирил који је братском српском народу поручио да чувају православну веру, и да разумом, срцем и душом спознају учење Христово.
   Он каже да о Србији увек размишља са посебним осећањима. Подсетивши да је Србију посетио 2013. током обележавања 17 векова Миланског едикта, и 2014. године, када је у Београду боравио на позив патријарха Иринеја, патријарх Кирил каже:
   -Знате, невероватан осећај обузме руског човека кад долази у Србију. Немате осећај да сте у страној земљи. Напротив, осећате се као код куће, окружени браћом. Наше земље заиста имају много тога заједничког. Пре свега, наравно, то је наша заједничка вера, заједничке духовне и моралне вредности, блиске културе и тесне историјске везе.
   Указујући да између два народа постоје дуге и чврсте везе љубави, и што је најважније, те везе се манифестују на најнепосреднији, свакодневан начин, на приватном плану, у личној, међусобној комуникацији људи, патријарх Кирил истиче да су због тога за њега посете Србији, поклоњење светињама и разговори са православним људима увек радосни догађаји које ишчекује.
   Упитан каква су браћа Руси и Срби, патријарх Кирил истиче да наше народе спаја дубоко духовно сродство које произлази из православне вере и из заједничког словенског порекла. -Историја руско-српских односа потиче од прапочетака свесловенске православне цивилизације. Ако се осврнемо на историју, видећемо колико су, захваљујући божанском провиђењу, тесно испреплетене судбине наша два народа, рекао је.
   -Кроз историју су се, подсећа Патријарх, наши народи држали заједно током тешких искушења. -Русија је током Првог светског рата подржавала Србију. А када се у Русији десила револуција и власт преузели ратоборни богоборци, Србија, која се и сама мучила са последицама рата, примила је велики број избеглица из Русије и прихватила их као род рођени, рекао је Патријарх и указао да се свет данас суочава са новим озбиљним искушењима.
   У појединим европским земљама, навео је, све већи утицај имају снаге које желе да изгурају религију на маргине живота савременог човека, да обесцене традиционалне моралне принципе, релативизују етичке стандарде и наметну друштву грешне кодексе понашања, између осталог и у многим православним земљама.
   -Ми православни, Срби и Руси, позвани смо да као и раније станемо раме уз раме у овој борби за наш духовни идентитет, за очување православне цивилизације, бранећи Богом дати брак као заједницу мушкарца и жене, вредности људског живота од зачећа до природне смрти, не подлежући пред лажним искушењима спољашњег материјалног благостања и не заводећи се лажним идејама о људској слободи и срећи, казао је Патријарх.
   Говорећи о изазовима са којима се данас суочава православље, патријарх Кирил каже да, с једне стране, нема ништа ново и да су замке и искушења непријатеља људског рода исти данас као и увек, само можда софистициранији и лукавији. -С друге пак стране, сведоци смо колико брзо данас долази до цивилизацијских промена, суочавамо се са тако сложеном реалношћу и компликованим питањима, на која не можемо увек пронаћи одговоре..., закључио је Патријарх.

   извор: www.spc.rs

Нема коментара:

Постави коментар