Translate

30. март 2018.

У новом броју Православља - новина Српске Патријаршије

Из наредног, васкршњег, броја Православља издавајамо и пажњи читалаца препоручујемо разговор са Преосвећеним Епископом западноамеричким г. Максимом
   „Севастијан прес“, издавачка кућа Епархије западноамеричке која носи име по мисионару православног хришћанства у Северној Америци - Светом Севастијану Дабовићу, обогатила је хришћанску литературу преводима значајних дела српских богослова на енглески, али и богословских дела написаних на другим језицима у преводу на српски језик.

   О савременим издавачким подухватима Српске Цркве, као и о мисији Цркве, Православљу у Америци и другим темама разговарамо са Преосвећеним Епископом западноамеричким Максимом - који као првојерарх Епархије западноамеричке служи од 2006. године. Владика Максим је професор патрологије на Православном богословском факултету Београдског универзитета, на Универзитету у Источном Сарајеву предаје хришћанску антропологију и социологију, а на Богословском факултету Светог Саве у Либертивилу предаје патрологију. Владика Максим говори грчки, руски, енглески и француски језик. Објавио је већи број научних студија, чланака и превода.

Корацима Светог Севастијана (Дабовића), новоканонизованог светитеља, првог православног свештеника рођеног у Америци, наставили сте значајну мисију коју је овај неуморни Божји човек започео на Западу – а један од првих потеза од Вашег устоличења пре дванаест година на трон епископа западноамеричких, био је оснивање издавачке куће у част Светог Севастијана, под његовим именом „Севастијан Прес“. Од тада до данас објављено је, колико знамо, више стотина издања, а међу последњима је један од најзначајнијих наслова за активан живот православних у Америци – превод Свете Литургије на савремени енглески језик. Где и како сте препознали ову потребу?

   -Свети Севастијан, који је живео крајем 19. и у првој половини 20. века, недостижни је идеал, али и незаменљиви вођ у савременом мисионарском деловању Цркве у Америци. Осим што је показао потребни осећај за духовне потребе народа, овај Бокељ по старини, а Калифорнијац по рођењу, широм Америке је познат по свом неуморном и плодном мисионарско-апостолском раду, проповедима на енглеском, српском и руском језику, као и једном броју књига које је, на енглеском и српском, писао ради мисије. Наше целокупно дванаестогодишње смерно служење у Северној Америци у знаку је сусретањâ са џексонским светитељем. Из тих сусрета долазили су само благослови. Драго нам што се и кроз рад наше издавачке куће показује да мисионарски ход Севастијанов није престао до данас, иако је он телесно скончао давне 1940. године.
   Одговарајући на Ваше питање, рекао бих да је, ради утврђења живота верних, Севастијан стварао духовни и физички простор кроз оснивање мноштва парохија и градњу нових храмова, како би олитургисао српске исељенике и остале народе. Тако са њим схватамо разлику између пуноће литургијског живота Цркве и „религиозног“ мишљења. Блажене успомене Владика Данило Будимски, чији смо харвардски докторат о Светом Јовану Златоусту у издању „Севастијан преса“ објавили још 2012. године, писао је да се културна зрелост једног народа огледа у његовој способности да се уздигне до литургијске словесности. „Литургија је наша отаџбина“, да парафразирам Камија који је слично рекао за француски језик. Стога, неговање језика и теолошке културе представља веома важан вид и културног живота. Но, није довољно само превести Литургију, него и њоме живети и тумачити је и допустити јој да нас преображава. Ово издање литургијског текста је настало у консултацији са православним епископима Америке и Србије, професорима литургике, свештеницима и чланова Лаоса.

* * *
Православље - новине Српске Патријаршије у броју 1225 од 1. априла 2018. године, између осталог, доноси следеће прилоге:

Свети Мардарије Ускоковић, Двадесет прва архипастирска посланица - Посланица Светог Мардарија за Васкрс 1935. године
Проф. Сретен Цветојевић, О патријарху Павлу и Соко Граду
Славица Лазић, разговор са министром културе и информисања  Владаном Вукосављевићем: 50 успешних година „Православља“
Биљана Цинцар Костић, Из прошлости једне породице: Осијек - Петриња - Београд: Изложба у Етнографском музеју
Протојереј Бобан Стојковић, Једини живи манастир у Косовском Поморављу - манастир Светих Архангела у Драганцу
С. Петровић, Библијска ризница: Септуагинта (Предавања проф. М. Мајзера на Православном богословском факултету)
Антоније Ђурић, Топлички устанак
Протојереј-ставорофор Василије Томић, Пасје доба
Блажени Теодорит Кирски, Богољубива историја: Публије (превео са старогрчког Лазар Нешић)
Александар Милојков, Јубилеј Православног мисионара

Нема коментара:

Постави коментар