Translate

02. април 2018.

ЖИВОТ ЈЕ УШАО У ГРАД

   Цвети

    Људи углавном нису свесни, нити желе да буду свесни тога да живе под владавином смрти.
   Заборав смрти до извесне меже бити здрав (морбидна опсесија смрћу а без разрешења може бити узрок многих психичких проблема), али заправо често води траћењу живота и сузбијању страха који при приближавању смрти неминовно избије на површину.
   То што људи живе под владавином смрти утиче на смањено присуство високих вредности које иначе настају управо у сукобу са смрћу, у непристајању на њену владавину.
   Кад се Исус Христос појавио у Изабраном народу, неки су га доживљавали као учитеља, неки као пророка, неки као исцелитеља. И Он је све то и био. Чак и онима који су га прихватили пуним срцем било је тешко да у њему препознају, пре свега - Сина Божијег, Богочовека. Тако нешто није никад постојали и није било ни замисливо.

   Осим лековитих мудрости, осим чудесних исцељења, Христос је и васкрсавао. Макар су забележена васкрсење Јаирове кћери и сина Наинске удовице. У оба случаја радило се о тек преминулима, тако да иако су то била незамислива чуда којима су непосредни сведоци били малобројни, некако су и она за народ потпала под исцелитељске моћи Исуса из Назарета. Да ли су били баш мртви, или полумртви, или што бисмо данас помислили - можда у клиничкој смрти из које ипак има повратка...
   А онда Христос, пред несрећном родбином и целим селом, Витанијом, васкрсава свог пријатеља Лазара који је био у гробу четири дана! Лазарево тело је већ почело да показује знаке распадања!
   Закон који нико никада није доводио у питање - да је смрт коначни владар овог света драматично је срушен наочиглед многих сведока. Глас о незамисливој победи живота муњевито се проширио међ народом.
   Када Христос пође из Витаније у Јерусалим, глас о Његовом доласку иде испред њега. Одушевљени народ га дочекује као победника смрти! Цара над царевима.
   Народ у Јерусалиму дочекује Христа као сам Живот.
   Живот је ушао у град да завлада.
   И ми на Цвети, у време буђења природе, дочекујемо сам Живот. Одушевљено кличемо и певамо Животу.
   Објављујемо своју оданост Животу, спремност да Он, а не смрт влада нашим постојањем на земљи.
   Данас је велики празник прихватања Живота!
   Али живот је борба. Не обичан ружни рат, борба у којој живот страда и смрт тријумфије чак и драматичније него у мирној колотечини поробљеног света. Живот је борба која тражи наш труд и подвиг и беспоговорно предавање само једном владару, Животу, Богу.
Живот је ушао у град. Живот је сад јасно међу нама, али ускоро ћемоо се подсетити колико верујемо или не верујемо да је победа над смрћу заиста могућа, а не само лепа прича. А оних који су заслепљени свемоћн смрти жедни власти увек је било и биће да покушају да нас спрече да овако слаби и поводљиви останемо под владавином Живота.
   Колико дуго ћемо истрајати у својој одлуци, колико упорно ћемо сведочити?...
   Нажалост - обично само док нам Непријатељ не пришапне да су лепе приче недостижне и нереалне и да свакодневну или повремену муку можемо ипак најбоље превладати заборавом, а не беспотребним додатним одрицањима и трудом у постизању трајне везе Живота - Љубави.
    Живот је ушао у град. Живот је сад јасно међу нама, али ускоро ћемо се подсетити колико верујемо или не верујемо да је победа над смрћу заиста могућа, а не само лепа прича. А оних који су заслепљени свемоћном смрћу жедни власти првом испод смрти, увек је било и биће да покушају да нас спрече да овако слаби и поводљиви останемо под владавином Живота.

   о. Ненад Илић
   www.facebook.com

Нема коментара:

Постави коментар