Translate

07. мај 2018.

Света Архијерејска Литургија за Ђурђевдан у Храму Светог Саве у Краљеву

     Свети великомученик Георгије победоносац – светитељ који је својом величанственом жртвом најавио скори долазак дана када хришћанство више неће бити прогањано и искорењивано – је свечано прослављен у Храму Светога Саве у Краљеву. Свету Архијерејску Литургију уз саслуживање братства храма је служио Архијереј жички Господин Јустин. У оквиру своје беседе упућене свештеном сабрању окупљеном око њега пред престолом Господњим, Владика је указао на то да је хришћанска вера своју силу управо пројавила преко немог страдања оних који су се определили за живот по Христу, јер где је страдало хиљаду хришћанских мученика, пет хиљада других људи су постајали хришћанима. Преносимо речи нашег Владике:
     Христос Воскресе! Честитајући славу свима вама који данас славите Светог великомученика и победоносца  Георгија даде ми се да вам кажем само неколико речи, не оптерећујући вас, јер знам да сте уморни и натоварени и да сте дошли овде да се одморите; да нађете покој душама својим.
    Данас је велики дан, дан сведочанства да је Господ Христос заиста васкрсао.  У то су се уверили апостоли са Пресветом Богородицом, Лука и Клеопа на путу за Емаус, апостол Тома, жене мироносице које су дошле на гроб да помажу тело Христово по закону Јеврејском, и данас жена Самарјанка којој је дошао Господ да тражи да пије воде. И она је упознала извор воде живе који тече у живот вечни. У разговору Господа са Самарјанком, Самарјанки се отворише очи да препозна да је то заиста велики пророк, јер јој је све рекао што је учинила од младости своје. И она зна да Господ Христос треба да дође али га није препознала. И Господ каже њој, али и свима нама: „Ја сам Христос, овај који са тобом говори“.
    Данас имамо још једног великог сведока, великомученика Георгија, који је пред царем Диоклецијаном сведочио да верује у једног, истинитог Бога. Није хтео да принесе идолима жртву и стављен је на велике муке, и дуго је мучен. Али при том мучењу поверовао је и врач који је требало да отрује Светога Георгија и поверовала је и жена царева Александра и тамо где се чине чудеса Божија ту је увек за нас људе дело које ми не можемо да разумемо. У Антиохији, ту где су се први пут назвали хришћанима, где су била велика страдања, где су хиљаде мученика страдали на једном месту баш ту поверује других пет хиљада људи.
    И тако ево већ две хиљаде година Христос је међу људима знак препоречни. Неки верују у Њега и иду за Њим и клањају се Њему као истинитоме Богу и труде се да угоде Богу; не само што Господу треба да угађамо јер је Он такав да Он живи од наше похвале, него угађајући Њему и испуњујући Његове заповести ми добијамо живот вечни. И има других који сумњају, мало поверују, па онда изгубе своју веру, па лутају, лутају, траже, па се мало врате и, дај Боже, да буде по речима Божијим: „Судићу вам у ономе у чему вас затекнем“. Дај Боже, да их затекне у тренутку кад су поверовали и у тренутку кад су се придигли из пакла свога.
    Јер свако неверовање јесте промашај, пад. А како можемо да се вратимо на прави пут? Тако што ћемо се покајати и одбацити тај пут који води у безизлаз и ухватити прави пут. Има времена да стигнемо. Јер, неки кажу: „Ето, моји преци су застранили, па не могу сад ја да се враћам на тај стари пут“. Врати се умом, срцем, вољом и довољан је само један секунд. Сетимо се само покајаног разбојника на крсту. Препознао је Христа, исповедио Христа, и Господ му је рекао: „Још данас бићеш са мном у Царству Небеском“. Ето, видите какав је наш Господ Бог; какву љубав има према човеку! Зна Он наше слабости. Зна Он човека кога је створио; да смо склони како добру, али тако и греху. Јер нас смућује наша воља, ум, тело наше, раслабљена природа наша, пала природа наша. Знајући све то, Он је дошао на земљу и страдао за нас и пролио своју Пречасну Крв да опере грехе свих наших прародитеља. И зато је Он милостиви Бог, Бог који истински воли човека; Бог који је страдао за тог палог човека.
    Зато и великомученик Георгије и толики облак сведока говори нама да ми, хтели не хтели, ако хоћемо у Царство Небеско, морамо да приклонимо главе своје под моћну руку Божију; да нас Он избави од нас самих; да нас оспособи у овоме свету да поживимо онолико колико нам је Господ Бог дао и да тим животом наследимо Царство Небеско. А кад кажемо Царство Небеско то значи живот вечни са свима светима; живот који нема краја и у коме нема болести ни жалости ни неправде ни прљавштине. Тамо је живот вечни у светињи Божијој и тамо ће бити сви они који су се овде потрудили, који су исповедили Христа, не бојећи се ни царева, ни велможа ни господара овога света. Тамо ће они бити и славити Оца и Сина и Духа Светога и радовати се у све векове и сву вечност! Амин. Христос Воскресе!
     Након беседе је настављено литургијско славље у амбијенту Цркве са скелама које се уздижу све до куполе јер се првих дана после Васкрса приступило осликавању храма. Ако Бог да, нека упоредо са осликавањем и уређивањем храма узраста и умножава се и живи Храм Господњи – литургијска заједница окупљена око Епископа и око братства храма!

                                            Ђакон Стефан Милошевски
    извор: eparhija-zicka.rs

Нема коментара:

Постави коментар