29. децембар 2012.
26. децембар 2012.
ПСАЛМИ
Књига псалама - Псалтир једна је од најлепших, најдубљих и најпознатијих књига Старог завета. Не постоји ниједна истина хришћанске вере која на страницама Псалтира није праобразована и проповедана. Закони Божји, свецело дело стварања видљивог и невидљивог света, бурна историја Израиљског народа, икономија спасења Господа Исуса Христа, живот Цркве и њена искушења, мноштво тема о Богу и човеку и њиховом међусобном односу - налазе се у књизи псалама. Но, њихово посебно обележје јесте то што свакоме ко их пева или чита бивају као огледало његове сопствене душе.
23. децембар 2012.
22. децембар 2012.
21. децембар 2012.
18. децембар 2012.
БЕСЕДА ЕПИСКОПА ЖИЧКОГ Г. ХРИЗОСТОМА Манастир Жича, 15.8.2012.
 |
| Манастир Придворица, Преображење |
 |
| Манастир Жича, Васкрс 2012. |
 |
| МАНАСТИР ПРИДВОРИЦА |
 |
| МАНАСТИР ЖИЧА, СЕПТЕМБАР 2011. |
Ваша Преосвештенства, Свештеници, мати Игуманијо, сестре монахиње, благочестиви народе Божији, драга браћо и сестре.
Ево данас се сакуписмо у овој древној обитељи Жичкој коју је наш родоначелник Свети Сава заједно са својим братом Стефаном краљем првовенчаним подигао. Подигао је Храм да се у њему служи Света Литургија и ради молитве Богу. Храмови, пре свега, и јесу домови Божији у којима се приносе жртве и то бескрвне жртве, да се у њима проповеда реч Јеванђеља Христовога, реч радости и утехе. Сваки онај који дође у храм Божији увек са собом одлазећи понесе радост утехе своје. Многи долазе оптерећени тешким мислима, својим проблемима, а када дођу пред лице Божије у храм Божији, увек нађу утеху. То знају они који су молитвом и покајањем радост и утеху понели из светог Храма.
Данас смо се сабрали, посебно, да прославимо Светог великомученика и првомученика Архиђакона Стефана, једног од седморице ђакона које су апостоли изабрали ради помоћи народу Божијем. Црква је потребитима преко ђакона делила помоћ од заједничке имовине. Прва заједница хришћанска била је таква да је све било заједничко, ништа нико није имао своје. То је апостолска правда, то је Христова правда. Живели су сви заједно и све што су имали сматрали су као заједничко. Сваки онај који је имао више доносио је, а ђакони су тада по благослову Апостола делили онима који нису имали.
У свету је увек било и богатих и сиромашних. Не памти историја човечанства па ни Свето Писмо старога и новог завета да су сви имали једнако. Бог је свакоме дао дарове посебне, некоме је дао и богатство, не зато да га он сам ужива него да би се при томе спасао, да би добио спасење делећи другима, и то не од свога сувишка, него од онога што је и њему потребно да да другима. Сам Христос је рекао: ако ти твој сусед потражи хаљину дај му и кошуљу. То је право хришћанство које су проповедали и апостоли и Христова Црква све до дана данашњега. А сиромашнима Бог није њихову муку допустио као казну да би роптали у своме сиромаштву, него да кроз њега добију спасење. Између осталог делећи радост даривања и примања ради спасења.
Свети Архиђакон Стефан је био један од тих првих седморо ђакона а први је мученик који је страдао за име Христово.
Као што смо чули из апостолске Посланице, Свети архиђакон Стефан је током сведочења пред јеврејским старешинама, изнео цео Свети Завет, почевши од Мојсија па све до Христа и на крају је рекао: "Ево видим отворено небо и Христа где седи са десне стране Оца". На ту реч и на знак јеврејских старешина камењем су га засули и тако је Свети Стефан страдао. Он је први страдалник за Христа. Његов главни празник је трећи дан после рођења Христовог, после Божића, као символ да је он први по Рождеству Христовом страдао за Христа. Данас пак празујемо пренос његових моштију у новоподигнути храм у Јерусалиму. У Светој Жичи, су још Св.Стефан Првовенчани и Свети Сава посветили један параклис преносу моштију Светог Архиђакона Стефана. И због тога се сваке године на овај дан сабирамо на молитвену службу, да овде принесемо бескрвну жртву да се причестимо телом и крвљу Христовом и да заблагодаримо Богу за све. Нека Свети Стефан буде помоћник у нашим невољама на нашем животном путу а и овој светој обитељи да буде свагда на помоћ и као узор хришћанског живота. Нека је срећна слава Игуманији и сестрама и вама браћо и сестре хвала што сте дошли на данашњу молитву. Бог вас Благословио.
Жички благовесник, Часопис Епархије жичке, октобар/децембар 2012.
 |
| ВЛАДИКА ЖИЧКИ, Г. ХРИЗОСТОМ И О. ТИМОТЕЈ, ИГУМАН МАНАСТИРА ВАЗНЕСЕЊЕ МАНАСТИР ПРИДВОРИЦА, ПРЕОБРАЖЕЊЕ 2010/2011. |
 |
| МАНАСТИР СТУДЕНИЦА, СВЕТИ СИМОН, 7. ОКТОБАР, 2012. Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору - у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је двадесет година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик. . Свети Архијерејски Сабор СПЦ на свом редовном заседању, од 14. до 24. маја 1988. године, у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за Епископа западно-америчког. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом све до избора за Епископа банатског 1992. године. За Епископа Жичког изабран је 2003. године. |
15. децембар 2012.
О.РАДОВАН БИГОВИЋ, ПРАВОСЛАВНИ ИДЕНТИТЕТ
 |
| Хиландарски фонд при Богословском факултету СПЦ, Београд Заједница Свети Никола, Париз, 2000. |
13. децембар 2012.
11. децембар 2012.
СЛАВА МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА, 2012.
 |
| СЛАВА МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА, ВАВЕДЕЊЕ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ, 2012. ПРВИ С ЛЕВА: О. ТИМОТЕЈ, ИГУМАН МАНАСТИРА ВАЗНЕСЕЊЕ |
9. децембар 2012.
ЈЕРОМОНАХ ГРИГОРИЈЕ СВЕТОГОРАЦ, ЦАРСТВО БОЖИЈЕ ЈЕ У ВАМА
 |
| Жички благовесник, Часопис Епархије жичке, октобар/децембар 2012. "Васкрсење је дан просветлимо се људи, Пасха Господња Пасха; Јер од смрти ка животу и од земље ка небесима Христос Бог преведе нас који победничку песму певамо." |
Јеванђелист Матеј бележи да је Христос, након хватања и затварања Часног Претече, напустио Назарет и отишао у Капернаум. Тада поче да проповеда јеванђеље о Царству, говорећи: Покајте се, јер се приближило Царство небеско. У вечерашњој беседи покушаћемо да видимо шта је то Царство небеско које је Христос проповедао.
6. децембар 2012.
3. децембар 2012.
О.ТИМОТЕЈ,МАНАСТИР ВАЗНЕСЕЊЕ 2.12.2012.
 |
| Четворојеванђеље из манастира Вазнесење, 1570. Народна библиотека Србије, Београд |
1. децембар 2012.
ПРОТОЈЕРЕЈ ДР ДРАГОМИР САНДО, ПРАВОСЛАВНО ВАСПИТАЊЕ ДЕЦЕ ДО СЕДМЕ ГОДИНЕ ЖИВОТА
 |
| Манастир Вазнесење |
Митрополит црногорско-приморски Амфилохије
Прилично поодавно гледао сам једну слику на којој су били насликани разни мудри и учени људи. Сваки од њих је, сагласно својој науци, тражио да види Бога и позна тајне свијета у коме живимо. Један је имао пред собом много отворених књига у којима је тражио Бога. Други је имао телескоп којим је проучавао звезде не би ли преко њих познао Божије тајне. Трећи је микроскопом посматрао најсићушније ћелије и састојке природе да преко њих открије оно што је скривено од људских телесних очију и позна Творца свијета. Сваки је успио да открије понеку тајну, али се никоме од њих није јавила Тајна над тајнама- Сам Господ Творац неба и земље.