Дозволите ми да започнем своје празнично слово о иконичности молитвеног богословља, речима Авве Јустина Поповића:
“Православно богослужење је Свето Еванђеље и Св. Предање преведено у молитве, препевано у чудесне и животворне стихире, тропаре, кондаке, каноне, стихове, песме, уздахе, вапаје, сузе – сва богочовечанска Истина, Правда, и Љубав, и Мудрост, Живот, и Бесмртност, и Вечност пружа нам се као молитва… Где год се коснеш, додирнеш живо Предање. .. И када се душа молитвено разлива по тим богочовечанским истинама и том богочовечанском животу, све врлине расту “растом Божијим”. И сва душа расте ка благодатном богочовеку – правом хришћанину.”
Ове речи оца Јустина су нас увеле и надахнуле да, у светлости данашњег празника, истакнемо однос Речи, иконе и живота. Црква чува и негује библијску иконичност и иконичну методологију богословља. На дан заједничког прослављања Св. Ап. Луке и Св. Петра Цетињског посведочује се у празничном богослужењу и овом сабрању светопредањска иконичност.
Јеванђеље и Св. иконе имају заједничко начело учења и тумачења, и због тога нам преносе исту свештену поруку и богооткривено учење. У том смислу, достојно је помена Предање, по којем је Јеванђелист Лука први насликао икону Пресвете Богородице, што значи, да оне догађаје и личности које је Лука писменим путем описао у свом Јеванђељу у Делима Апостолским, он их сада на иконичан начин тумачи и тако на очигледан начин износи сву ону важност коју су ти догађаји и личности, у овом случају Пресвета Богородица, имали и имају у Тајни Домостроја спасења.
Откривење Бога свету и човеку је велики дар Божији. Човеку је дата могућност учествовања у благодатном животу, у Тајни Богочовека Исуса Христа. У храмовном простору човек као словесно и иконично биће славослови – богослужи. Наша облагодаћена реч је уподобљена Божијој Речи, јер задобија силу да победи зло, да преобрази свет и да објави тајну Новог стварања кроз богослужење.
Иконичност данашњег празника говори о свим димензијама црквеног живота. Ми учествујемо у богослужењу, где се свечано и побожно читају Свети текстови Библије. Ми учествујемо не само кроз читање, него кроз пажљиво слушање и разумевање. Свето Јеванђеље се свештенодејствује и целивом љубави указује на тајновитост иконичне Речи и на библијски кључ Свете Тајне. За ову тајну освештања Речју Божијом потребна је наша припрема. Када ово кажем, особито желим изразити молбу и жељу за неговањем молитвеног односа и страха Божијег, код будућих служитеља олтара Божијег, овог нашег богословског училишта. Једино тако има смисла говорити на ову тему свете Службе иконичности етоса нашега живота. Ми, сами знате заједничари смо Велике Тајне Побожности: “Бог се јави у телу” (I Тим.3,16). Иконично владање достојанства Божијег у нама, призива нас на план иконичне методике у богословљу. Другим речима, иконични однос према Светињи рађа велике плодове нашег изабарања. Св. Писмо које изучавамо целог живота даје словесну икону овог или оног иконописног сижеа, која предупређује живописну икону. У светлости словесне иконе данашњег Празника, леже управо богослужбени текстови. Познато нам је да су иконе исписане на основу јеванђелског текста, али је и њихова композиција прожета текстовима богослужбених песама. Зато истичемо важност молитвеног богословља.
Реч је Икона, а ако је Име иконично и енергијско пројављивање Његовог Бића, онда је молитва словесно дрво, укорењено у Речи Божијој, првенствено у Његовом Имену. Другим речима, Име Божије је онтолошка основа молитве. Све ово нас води ка тајни иконичности молитвеног богословља. Молитва је иконична на три узајамно повезана плана.
Прво, као дело богоопштења протиче двоједином иконичном постојању.
Друго, молитва је иконична по садржају, по карактеру молебствија.
Треће, молитва је иконична по форми, по принципима организације словесног материјала и по композицији.
Ево, на пример да наведемо данашњи тропар и кондак Светима, чије речи су свима познате, а оне говоре о молитвеној иконичности. У њима се расветљава посебност подвига Светог, сва историчност и иконичност житија. То су полазне тачке словесне иконе, које постају, по правилу, предмет иконописања.
Такође и канон празнични је словесна икона Св. Писма. Међусобни однос двају Завета за Цркву има иконичан смисао. Као што знамо да су старозаветни догађаји праобрази и сенка новозаветне стварности, тако је Нови Завет – Икона Истине, која се открива у молитвеном тиховању. У том смислу можемо говорити о утицају иконе на нашу проповед. Њихов међусобни однос потврђује се у храмовном простору богослужбеног чина.
При крају овог кратког слова, треба истаћи значај Житија Светих, њихових икоса и синаксара у склопу богослужења. Свакако да је велики утицај у стварању њих имао иконични принцип. У ствари, житијска икона нам говори и сведочи о тајни библијске иконичности и о утицају житија на икону. Све ово речено требало би поткрепити речима библијске и богослужбене поезије. Пошто нам време не дозвољава, да то учинимо, позивамо Вас на непрестано богоразмишљање. Молитвено богословље је дивотно отац Јустин уградио у своју Догматику, указујући на јединство библијског – отачког и богослужбеног богословља. На ово морамо се подсећати због искушења која нас чекају на путу боготражитељства и богословствовања. Нека би на том богочовечанском путу издржали до краја молитвама Светог Апостола Луке и Светог Петра Цетињског.
“Православно богослужење је Свето Еванђеље и Св. Предање преведено у молитве, препевано у чудесне и животворне стихире, тропаре, кондаке, каноне, стихове, песме, уздахе, вапаје, сузе – сва богочовечанска Истина, Правда, и Љубав, и Мудрост, Живот, и Бесмртност, и Вечност пружа нам се као молитва… Где год се коснеш, додирнеш живо Предање. .. И када се душа молитвено разлива по тим богочовечанским истинама и том богочовечанском животу, све врлине расту “растом Божијим”. И сва душа расте ка благодатном богочовеку – правом хришћанину.”
Ове речи оца Јустина су нас увеле и надахнуле да, у светлости данашњег празника, истакнемо однос Речи, иконе и живота. Црква чува и негује библијску иконичност и иконичну методологију богословља. На дан заједничког прослављања Св. Ап. Луке и Св. Петра Цетињског посведочује се у празничном богослужењу и овом сабрању светопредањска иконичност.
Јеванђеље и Св. иконе имају заједничко начело учења и тумачења, и због тога нам преносе исту свештену поруку и богооткривено учење. У том смислу, достојно је помена Предање, по којем је Јеванђелист Лука први насликао икону Пресвете Богородице, што значи, да оне догађаје и личности које је Лука писменим путем описао у свом Јеванђељу у Делима Апостолским, он их сада на иконичан начин тумачи и тако на очигледан начин износи сву ону важност коју су ти догађаји и личности, у овом случају Пресвета Богородица, имали и имају у Тајни Домостроја спасења.
Откривење Бога свету и човеку је велики дар Божији. Човеку је дата могућност учествовања у благодатном животу, у Тајни Богочовека Исуса Христа. У храмовном простору човек као словесно и иконично биће славослови – богослужи. Наша облагодаћена реч је уподобљена Божијој Речи, јер задобија силу да победи зло, да преобрази свет и да објави тајну Новог стварања кроз богослужење.
Иконичност данашњег празника говори о свим димензијама црквеног живота. Ми учествујемо у богослужењу, где се свечано и побожно читају Свети текстови Библије. Ми учествујемо не само кроз читање, него кроз пажљиво слушање и разумевање. Свето Јеванђеље се свештенодејствује и целивом љубави указује на тајновитост иконичне Речи и на библијски кључ Свете Тајне. За ову тајну освештања Речју Божијом потребна је наша припрема. Када ово кажем, особито желим изразити молбу и жељу за неговањем молитвеног односа и страха Божијег, код будућих служитеља олтара Божијег, овог нашег богословског училишта. Једино тако има смисла говорити на ову тему свете Службе иконичности етоса нашега живота. Ми, сами знате заједничари смо Велике Тајне Побожности: “Бог се јави у телу” (I Тим.3,16). Иконично владање достојанства Божијег у нама, призива нас на план иконичне методике у богословљу. Другим речима, иконични однос према Светињи рађа велике плодове нашег изабарања. Св. Писмо које изучавамо целог живота даје словесну икону овог или оног иконописног сижеа, која предупређује живописну икону. У светлости словесне иконе данашњег Празника, леже управо богослужбени текстови. Познато нам је да су иконе исписане на основу јеванђелског текста, али је и њихова композиција прожета текстовима богослужбених песама. Зато истичемо важност молитвеног богословља.
Реч је Икона, а ако је Име иконично и енергијско пројављивање Његовог Бића, онда је молитва словесно дрво, укорењено у Речи Божијој, првенствено у Његовом Имену. Другим речима, Име Божије је онтолошка основа молитве. Све ово нас води ка тајни иконичности молитвеног богословља. Молитва је иконична на три узајамно повезана плана.
Прво, као дело богоопштења протиче двоједином иконичном постојању.
Друго, молитва је иконична по садржају, по карактеру молебствија.
Треће, молитва је иконична по форми, по принципима организације словесног материјала и по композицији.
Ево, на пример да наведемо данашњи тропар и кондак Светима, чије речи су свима познате, а оне говоре о молитвеној иконичности. У њима се расветљава посебност подвига Светог, сва историчност и иконичност житија. То су полазне тачке словесне иконе, које постају, по правилу, предмет иконописања.
Такође и канон празнични је словесна икона Св. Писма. Међусобни однос двају Завета за Цркву има иконичан смисао. Као што знамо да су старозаветни догађаји праобрази и сенка новозаветне стварности, тако је Нови Завет – Икона Истине, која се открива у молитвеном тиховању. У том смислу можемо говорити о утицају иконе на нашу проповед. Њихов међусобни однос потврђује се у храмовном простору богослужбеног чина.
При крају овог кратког слова, треба истаћи значај Житија Светих, њихових икоса и синаксара у склопу богослужења. Свакако да је велики утицај у стварању њих имао иконични принцип. У ствари, житијска икона нам говори и сведочи о тајни библијске иконичности и о утицају житија на икону. Све ово речено требало би поткрепити речима библијске и богослужбене поезије. Пошто нам време не дозвољава, да то учинимо, позивамо Вас на непрестано богоразмишљање. Молитвено богословље је дивотно отац Јустин уградио у своју Догматику, указујући на јединство библијског – отачког и богослужбеног богословља. На ово морамо се подсећати због искушења која нас чекају на путу боготражитељства и богословствовања. Нека би на том богочовечанском путу издржали до краја молитвама Светог Апостола Луке и Светог Петра Цетињског.
Дом Владе Републике Црне Горе на Цетињу, Лучиндан 2009
Извор: Радио Светигора
Извор: Радио Светигора
Нема коментара:
Постави коментар