26. октобар 2012.

ЛИТУРГИЈА И ЖИВОТ


 Велики руски философ и богослов Хомјаков је рекао:
Ко разумије и зна шта је Литургија, зна шта је Црква.
Толико је Литургија свеобухватна по својој природи.

Ми би овим ријечима додали: Тај зна шта јесте живот човјека и свијета, шта се догађа са њим у историји и шта треба да буде у вјечности. Да томе додамо и сљедеће:
Литургија својом снагом сједињавања прошлости и садашњости двије хиљаде година историје хришћанства претвара у један дан;
У једноме дану није само сабран и оприсутњен божански домострој прошлих вјекова испуњен у Христу и његовој Тајној Вечери, он садржи и предукус вјечног и непролазног дана Царства небеског.
Литургија је најдубље памћење свијета и човјека.
Литургија нас учи да мртви вјечно живе.
Литургија нам открива Љубав као основу свијета, као његово дисање и његову Пуноћу. Пуноћу свих његових видљивих и невидљивих, знаних и незнаних људима стремљења.
Литургија је вјечно приношена Христова жртва за живот свијета и његово просвјетљење.
Литургија је наше уздарје и наша благодарност Богу за његова знана и незнана доброчинства.
Литургија је дивна школа једнодушности, праштања и јединомислија.
 Литургија је наша промјена ума и просвећење опитном вјером, богољубљем и човјекољубљем.
На Литургији нам се јавља и дарује Богочовјек опитно и стварно, у тајни, на њој и њоме се ми дарујемо Богу и једни другима.
Литургија је заједништво живих и мртвих, силом Светога Духа, у тајни Тијела и Крви Господа Исуса.
Литургија је учитељица здравог свакидашњег живота, понашања и узајамних односа.
Литургија је очишчење и просвјетљење душе и тијела, она је истовремено и стални позив и изазов на очишћење и преображење. 
Ако је Крштење-облачење у Христа, Литургија је живот у Христу и примање Христа у себе.
Без Литургије нема човјеку истинског живота. Отац Јустин Ћелијски, говорио је да не може да схвати како је могуће бити тужан у свијету у коме постоји Литургија!
Стицати врлине и подвизавати се значи-припремати се за Литургију. Тако припреманим и припремљеним даје се Бог као-свеврлина, по ријечима древног хришћанског тајновидца Максима Исповједника.
Ко заборави или не открије Литургију, заборавља и остаје му скривен смисао живота.
Литургија је најсавршенија просвета. На питање једном руском епископу
у совјетско време: како остварује своју мисију, кад немају вјеронауке, овај је одговорио: Ми служимо Литургију!
Повратак Литургији значи повратак правом и здравом функционисању себе и друштва, то значи-повратак правилној употреби хљеба, земље, ствари, свих природних дарова Божјих човјеку.
Литургија је нелажна нада у свим збивањима, страдањима и безизлазима.
Литургију могу познати само они који њоме и у њој свакодневно живе, који њену нарав усвајају за своју, постајући христолики, и стално се старајући да буду достојни.
Литургију као свеобухватну стварност у Христу Исусу и превелики дар Неба земљи, треба непрестано откривати, њоме живјети, њој се враћати, у њој учествовати, њоме свој живот и живот свијета освјетљавати.
Када смо у Црној Гори, и не само у њој, престали да се на Литургији окупљамо око Св. Причешћа изгубили смо саборни ум, престали смо праштати једни другима и почели се убијати. Братску љубав је могуће само повратити и ослободити се од братоубилачког порива-враћањем Литургији, по свим мјестима, од малих до великих, од села до градских насеља.
О свему овоме и још о много чему говори нам о. Александар Шмеман у овом свом тумачењу Литургије и њеном односу према животу. Још опитније и опипљивије се то потврђује у тексту превода саме Литургије Св. Јована Златоуста.
Свето Писмо, Света Литургија, Житија Светих и Молитвеник представљају темеље и основе и путоказе хришћанске философије живота, мишљења и дјелања. То су крила којима се лети према небескима и видовите очи којима се понире у тајне неба и земље и откривају прави путеви живота и начина хођења њима-вјечном смислу и назначењу.

                                                                      Митрополит Амфилохије

Александар Шмеман, Литургија и живот, Митрополија Црногорско-приморска, Цетиње, 1992.



1 коментар: