ДУХОВНА РАДОСТ I

Пресвета Богородица је донела радост свету

   Старче, можете ли да нам отпевате Величаније које сте написали у част Пресвете Богородице?

  -Хајде да га отпевамо заједно! Благодат велику Ти у Бога нађе, Мајко Владике, Многоблагодатна, уистину Благодатна, као што Гаврил клицаше, Царице Анђела, сачувај слуге Своје. Да ти кажем сад и нешто из догматике? Богородица је била и Дјева и Мати, и Слушкиња и Царица, Царица целог света. Може ли ово да стане у људски ум? И Благовести су биле нешто натприродно, изван сваке логике. Молим се да ти Пресвета Богородице подари радост Благовештењску и Анђео да те благослови, еда би духовно узнапредовала. Амин......

        -Ма шта добро човек нашао да каже о Богородици, ипак не би могао да искаже Њену величину. Пресвета Богородица нам је својом послушношћу опет отворила Рај, који је затворило Евино преслушање. Ева је разорила карику која нас је сједињавала са Богом, и свету је донела тугу и бол; Пресвета Богородица је поново спојила карику, и донела свету рајску радост. Нас је сјединила са Богом, пошто је Христос Богочовек.

   Архангел Гаврил донео је свету радосну вест да су људи, захваљујући Богородици, нашли "благодат у Бога". Радује се Пресвета, јер се Логос Божији оваплотио и ослободио нас од греха. Радујемо се и ми, јер нам је Богородица осветлала образ. "Пустиња Христу приноси јасле, а ми људи Њему приносимо Мајку Његову, Пресвету Богородицу."

Манастир Придворица, јун, 2012.

      Где је Христос, тамо је истинска радост

   -Старче, понекад не могу да се радујем, па помишљам да можда радост и није за мене.
   -Ма шта кажеш? Радост није за тебе? А за кога је? За репатог? Јеси ли пошашавила. Радост је за човека. Бог није дао тугу; дао је само радост.
  -Али зашто онда, Старче, не осећам увек радост?
  -Када твој ум није у Богу, како да осећаш Божију радост? Заборављаш на Христа, па ти се ум непрестано окреће око послова и машина. Тако се зауставља твоја духовна машина. Укључи молитву и тихо појање, па ћеш да трчиш и као чигра да се окрећеш око Христа.
   Само у Христу човек налази ону праву, истинску радост, јер једино Христос даје радост и праву утеху. Где је Христос, тамо су и истинска радост и рајско ликовање. Човек који је далеко од Христа, и нема истинску радост. Може да машта:"Урадићу ово, урадићу оно, ићи ћу тамо, ићи ћу онамо..", може да буде поштован, може да трчи по забавама и да се радује, али радост коју осећа не може да испуни његову душу. Таква радост је материјална, светска, али материјална радост не испуњава душу, па човек остаје са једном празнином у срцу. Знаш шта каже Соломон? "Саградио сам кућу, засадио виноград, направио башту, сабрао злато, стекао сам све што ми је срце желело, да бих на крају схватио да је све-таштина."
   Светска радост, пружа нешто времено, нешто за овај тренутак, не даје оно што даје духовна радост. Духовна радост је рајски живот. Они који су прошли прво Распеће, па су потом духовно васкрсли, живе у пасхалној радости. Пасха, Господња Пасха! А после наступа Педесетница! А када човек дође до Педесетнице и на њега сиђе огњени језик, Дух Свети, тада се све завршава...(Ове Старчеве речи изражавају крајњи циљ духовне борбе сваког верника, а то је - задобијање Духа Светога. Када човек постане причасник боготвореће благодати Духа Светога, тада он достиже стање обожења, стање "бесконачног савршенства").

      Духовна радост долази са духовним делањем

   -Старче, реците нам нешто о небеским радостима.
   -И у овом животу постоје небеске радости и насладе, тако да се човек просто пита постоји ли у другом животу нешто узвишеније од онога што он доживљава овде. Те радости не могу се речима изразити; њима се само живи.
   -Старче, како се достиже то стање?
   -Да би дошла у стање у коме не можеш у себе сместити радост, нити ту радост речима изразити, треба да обратиш пажњу на три ствари: да се држиш једноставно, да се не занимаш другима, и да се молиш. Будеш ли се тога придржавала, доћи ће време када ћеш осећати толику радост, да ћеш ми рећи: "Старче, пошашавила сам! Можда са мном нешто није како треба? Шта је то што осећам?" Такву шашаву радост ћеш осећати!
   -Старче, да би човек имао духовну радост, он треба да буде у добром духовном стању?
   -Шта ти велиш? Када ће човек имати духовну радост? Када је духовно несређен? Унутрашња радост долази када се успостави унутрашњи поредак. Она души даје крила. Када душа није загрејана унутрашњим делањем, она је попут аутомобила чији је мотор смрзнут, па треба да га гураш како би се покренуо. Унутрашње делање-будност уз праћење себе, читање и молитва-загрева душу, "мотор" лак пали, и аутомобил јури. Тада човек престаје да обраћа пажњу на спољашње ствари, и у духовном животу напредује џиновским корацима.
   -А ако се човек у таквом стању нађе у лошем окружењу, то неће утицати на њега, Старче?
   -Не, неће утицати, јер се он креће у другој атмосфери; налази се изван те средине. И зато што живи у другој атмосфери, окружење му не смета. Као да сви око њега говоре неки језик који он не зна, па зато и не разуме шта причају. И боље што не разуме, јер да разуме макар нешто, то би одвукло његову пажњу ка томе. Овако је потпуно посвећен језику који он зна. Тако почиње унутрашње лепршање. Знате ли шта је "унутрашње лепршање"? Који анђелски чин има крила? Херувими или Серафими? Који чин има шест крила, о чему говори пророк Исаија?
   -Серафими, Старче.
   -А знате ли шта раде Серафими? машу крилима у једном ритму...Баш тако и срце куца, трепери, када у човеку постоји унутрашње лепршање. Тада живот постаје празнично весеље. Али ви сте још увек везане саме собом; нисте се ослободиле свога "ја", па вам срце није слободно, као би могло да достигне стање да трепери од радост. Бре, децо, прво окусите ову радост, а после дођите да разговарамо!

Старац Пајсије Светогорац, СТРАСТИ И ВРЛИНЕ, Манастир Св. Првомученика и Архиђакона Стефана, Врање, 2012.