Божијом милошћу
Јован Х, грчки православни Патријарх Антиохије и свег Истока
Браћи пастирима свете Антиохијске Цркве и духовној деци овог
светог апостолског трона:
Обраћам вам се данас, при крају Великог Поста и почетком
Страдалне седмице, у ово време када смо окружени великом патњом и страдањем.
Широм земаља Антиохијске Патријаршије нашим домовима прети опасност, а у нашим
државама бесне политички сукоби. Као последица свега тога, људима су угрожена
средства за живот, стамбени објекти, чак и сами животи. Смрт и отмице су наша
свакодневна искушења, а наше најновије страдање је недавна отмица наше љубљене
браће - Епископа Павла Јазигија, грчког православног митрополита Алепа,
Искендруна и Александрете и Епископа Јована Ибрахима, сиријског православног
митрополита Алепа, и убиство ђакона који је био са њима.
Делимо бол многих верника наше Цркве услед ових тешких
искушења. Трудимо се заједно са нашом браћом, члановима Светог Синода, да
ублажимо утицај ових непријатних околности на све грађане наше земље. То је
суштински важан део сведочења хришћанске вере. Међутим, одбијамо да се
сагласимо са оним кроз шта људи у Сирији пролазе данас. Трудимо се тако да наше
неприхватање ове ситуације одражава начела наше вере. Не пристајемо на овакву
ситуацију и осуђујемо је. Али будући да смо синови Васкрсења, не бојимо се никога
ко посеже за насиљем као средством остварења свог циља.То што нас убијају или
киднапују или што уништавају наше институције, неће ослабити нашу решеност да
се боримо за своја грађанска права и остварење мирољубивог суживота, да не
одустанемо од своје домовине и да тражимо у њој владавину правде и права. Стога
позивамо све и свакога, било у матичним земљама Антиохијске Патријаршије, било
у дијаспори, да изрази своју забринутост и лично изрази противљење недавном
развоју догађаја, без обзира на политичко опредељење. Хуманост је предмет
хришћанства јер се наш Господ оваплотио ради спасења човека.
Користим ову прилику да, у име вас у матичним земљама
Патријаршије и у дијаспори, појачам апел међународној заједници молећи је да
учини све што је у њеној моћи у циљу ослобађања талаца чије нас одсуство дубоко
погађа. Изузетно је важно да се овај проблем реши што пре како би се спречио
ризик да уследе драстичне последице. Наш апел такође подразумева хитан позив на
акцију како би се изнашло брзо решење за ситуацију у нашој вољеној Сирији; за
спас овог народа као потомка једне изузетне људске цивилизације старе хиљадама
година и у циљу спречавања ризичних последица које би могле негативно да утичу
на цео регион.
Вољена децо,
како улазимо у период Свете Пасхе и Васкрсења Господњег,
позивам вас да покажемо јединство наше Цркве која свесрдно окупља своју паству
око свега што је исправно и праведно. У ово време нарочито појачајмо своје
молитве и прозбе. Као што се наш Господ није плашио да иде путем Голготе, тако
смо исто и ми позвани да идемо овим путем са Њим, са пуном свешћу о томе да
ћемо Крстом победити, јер Господ васкрсе из мртвих и Он ће и нас васкрснути
Собом. Умножимо своје молитве као живо сведочење вере, молећи Господа да уклони
сваку неправду, молећи се за брз повратак наших заробљених архијереја својим
вољеним верницима, за утеху ожалошћених, као и за одвраћање људи суровог срца -
да их Господ надахне да се уздрже од повређивања других људи.
Стога позивам све, вернике и свештенство, да дочекамо Цветну
Недељу обновљеног духа, сећајући се страдања нашег Господа, повезујући Његово
страдање са овим што ми данас проживљавамо. Нека би се у сваком људском срцу
десило Васкрсење, као што Господ подиже Лазара из мртвих. Трудимо се тако да
Христос победоносно уђе у срце овога света кроз наше службе и служење Њему, као
што је победнички ушао у Јерусалим. Нека наше литије ове године буду са свећама
повезаним црним тракама уз певање кондака: ,,Возбраној војеводје'' уместо ,,Радуј се, Витанијо'', молећи Пресвету Богородицу да чува
нашу Цркву као утврђени град.
Позивам вас да се током Страдалне
седмице молите скрушена духа, свесни да у искушењима имамо Бога као уточиште.
Бог неће заборавити Своје мало стадо. Нека би љубав, служење и храброст били
пут ка радости Васкрсења, радости која се не може одузети.
У резиденцији Антиохијског
Патријарха у Манастиру Пресвете Богородице у Баламанду,
27. април 2013.
Са енглеског превела Александра
Стојановић
.jpg) |
| Митрополит Павле, Манастир Жича, септембар, 2011. иди на везу: ПЕТИЦИЈА ЗА ОСЛОБАЂАЊЕ ОТЕТИХ АРХИЈЕРЕЈА |
 |
| Манастир Жича, Симпосион о женском монаштву, септембар, 2011.
Заједничко саопштење које следи објавиле су Грчка Православна Патријаршија Антиохије и Целог Истока и Сиријска Православна Патријаршија Антиохије и Целог Истока:
У понедељак 22. 04. 2013. изненадила нас је вест да су наша браћа епископ Алепа и Александрете Павле (Јазиги) и епископ Алепа Сиријске Православне Цркве Јован (Ибрахим) киднаповани на повратку у Алеп након извршења хуманитарне мисије. Дубоко жалимо поводом овог догађаја као што жалимо све сличне акте усмерене против цивила без обзира на њихову припадност и стога се обраћамо локалним и међународним заједницама следећом изјавом:
1. Хришћани који овде живe чине суштински важан део своје земље. Они страдају болом као и свака особа која страда, делају као гласници мира који се боре против неправде над свима који су потлачени: следећи јеванђељско учење које каже да је љубав основ свих људских односа. Званични ставови које су објавили духовни лидери различитих цркава најбоље потврђују ово учење, а мисија који су извршили двојица киднапованих митрополита је само још један у низу доказа овакве оријентације.
2. Хришћани у овом делу Истока дубоко су ожалошћени због онога кроз шта пролазе њихове земље, тачније, због насиља које се шири и убијања синова једне земље као и излагања њихових живота разним опасностима од којих киднаповање представља један од најгорих облика насиља јер угрожава животе мирних и ненаоружаних појединаца. Позивамо отмичаре да поштују животе двојице наше отете браће и апелујемо на све да се прекине са чиновима који изазивају конфесионалне и секташке расколе међу синовима једне земље.
3. Разумемо забринутост хришћана због онога што се десило и позивамо их на стрпљење, да се држе учења своје вере и да се ослањају на Господа чија се сила у нашој немоћи познаје. Јер бранити нашу земљу пре свега значи држати се ње (остати у њој) и радити на томе да она постане земља љубави и мирољубивог заједничког живота. Такође смо свесни тога да сви грађани свих вероисповести осећају исти бол због оваквих чинова насиља и молимо се да их Господ укрепи у њиховим невољама. Подржавамо их у гласном противљењу и одбијању свих врсти насиља које раздире нашу земљу и чини да наша срца крваре.
4. У овој болној ситуацији остаје нам да позовемо и цео свет да уложи напор да се Сиријска криза оконча, тако да Сирија поново постане башта љубави, безбедности и мирољубивог суживота. Политичко разрачунавање се не сме одигравати по цену живота људи који овде живе.
5. Такође позивамо све цркве у свету да остану чврсто у вери упркос свему што се збива и да сведоче своју веру и силу љубави у овом свету. Неопходно је предузети кораке који би одражавали њихово противљење свим врстама насиља које погађа људе на Истоку.
6. Користимо ову прилику да позовемо и наше сународнике из свих исламских конфесија да једни уз друге заједничким напорима радимо на супротстављању злоупотреби човека и третирања човека као робе, као штита у борби или као средства финансијске и политичке трговине.
7. На крају, обраћамо се отмичарима и говоримо им да су они које су киднаповали благовесници мира у овом свету. Њихов рад на пољу вере, друштва и нације сведочи за њих. Позивамо их да овај болни инцидент реше мирно и без тензија јер то само иде у прилог непријатељима наше земље.
Молимо се Господу у овом благословеном периоду да се ова криза брзо оконча и да душе наше браће и сестара поново осете мир и сигурност и да наша земља ужива у миру и просперитету који заслужује.
Патријарх Јован (Јазиги)
Патријарх Игњатије (Зака Ивас)
|
Нема коментара:
Постави коментар