2. јун 2013.

О.ЏОРЏ МОРЕЛИ, БРАЧНО ПРИЗВАЊЕ И ОБЛАЧЕЊЕ У ХРИСТА У СВЕТЛОСТИ ВАСКРСЕЊА Софија у Вазнесењу

   Желим да искористим празник Васкрса да оживим међусобну посвећеност супружника, сједињених у благословеном браку, као и њихову бригу за домаћу цркву.
   Васкрс је преломни тренутак у овој обнови јер целокупно Христово учење о томе ко је Он, ко тврди за себе да је, ко ми кажемо да је, и то како живимо наше животе и лично и у светој заједници са супругом у једном телу и телу које делимо са децом-у потпуности зависи од Светог Васкрсења.
    Размишљајмо о речима Светог Павла Коринћанима:
  "А ако се Христос проповеда да је устао из мртвих, како неки међу вама говоре да нема васкрсења мртвих? А ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, онда је празна проповед наша, па празна и вера наша. А показујемо се и лажни сведоци Божији што сведочисмо против Бога да васкрсе Христа, којега не васкрсе, ако, дакле, мртви не устају. Јер ако мртви не устају, то ни Христос није устао. А ако Христос није устао, узалуд вера наша; још сте у гресима својим. Онда и они који уснуше у Христу, пропадоше. И ако се само у овоме животу надамо у Христа, јаднији смо од свију људи. Но заиста је Христос устао из мртвих, те постаде првенац оних који су умрли. Јер пошто је кроз човека смрт, кроз човека је и васкрсење мртвих. Јер као што у Адаму сви умиру, тако ће и у Христу сви оживети. Но сваки у своме реду: првенац Христос, потом, о његову доласку, они који су Христови; Онда крај, кад преда Царство Богу и Оцу, кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу" (1 Кор. 15, 12-24).

   Овај је одељак тако важан јер даје разлог брачницима да свој брак живе "у Христу", даје разлог онима који имају децу да их васпитавају у православном дому. То је коначан разлог због кога крајњи смисао брака и родитељства лежи у Христовом учењу а не у силама злога.
   Једна од прелепих песама која се пева на васкршњој служби је крштењска песма: "Јелици во Христа крестистесја, во Христа облекостесја, Алилуја" (Ви који се у Христа крстисте, у Христа се обукосте, Алилуја). На крштењу се облачимо у Христа. У раној Цркви ово је био дан када су се крштавали оглашени, они који су учили да постану хришћани, да буду у заједници са Његовим Телом, Црквом. На великопосним Литургијама пређеосвећених дарова, молили смо се на јектенијама за оглашене и оне који су се припремали за просвећење.

   Ово су молбе у јектенији оглашених:

   Да их научи речи истине.
   Да им открије Јеванђеље правде.
   Да их присаједини својој светој, саборној и апостолској Цркви.

   И молбе за оне који се припремају за просвећење:

  Да их Господ наш утврди и укрепи.
   Да их просвети просвећењем богопознања и побожности.
   Да их у погодно време удостоји бање поновног рођења, отпуштења грехова и одеће непропадљивости.
   Да их препороди водом и Духом.
  Да им дарује савршенство вере.
   Да их приброји своме светом и изабраном стаду.

   Васкрс и васкршњи период није само време за све нас, појединачне хришћане, да обновимо свој завет са крштења, већ ово нарочито важи за оне који су у браку, јер су двоје браком постали "једно тело".
   Св. Григорије Палама је, на пример, користио символизам венчања да опише потребу свих да се вежу за Христа када је написао: "Завршетак туге лежи у потпуном свадбеном сједињењу са Жеником. Из тог разлога је Свети Павле, након описа заједнице мужа и жене у једном телу као 'велике тајне', додао, 'а ја говорим о Христу и о Цркви'. (Еф. 5, 32). Пошто су једно тело, тако они који су са Богом један су Дух...А ко се сједини са Господом, један је дух с Њиме".(Добротољубље IV). Ово би требало да буде природа заједништва у православном хришћанском браку.
   Неки црквени оци и духовни оци истичу да није случајно то што је Христос започео свој јавни живот чудом на свадби у Кани. Свети Јован нам каже: "Овим, у Кани Галилејској, учини Исус почетак знамења, и показа славу своју; и вероваше у њега ученици његови".(Јн.2,11). Лако нам је да догађај у Кани доживимо као нешто веома уобичајено-толико уобичајено da се лако може превидети богати смисао његовог значења.
   Тумачи Јеванђеља нам кажу да су "знамења" важна када се користе у Јеванђељу. Када Свети апостол и јеванђелист Јован описује чудо свадбе у Кани он га назива "знамењем". Дакле, шта значе мењање воде у вино? Шта је смисао тог знамења? Знамења која је Исус чинио нису трикови, магија или разметљиве горде пројаве моћи. Исус покушава да нам пренесе знамење: присуство и дејство самог Бога. Он је рука свог Оца, која садејством Светога Духа, открива Оца љубави и животворно дело у Исусу. Треба да се угледамо на Његово учење и поступке као на своје водиче. Знаци које Исус твори обзнањују Његову славу као истинског Сина Божијег, и имају за циљ да нам Га покажу као наш циљ. Треба да нас воде ка преданости Њему и Његовој речи. Он је Реч Истине и Живота.
   Веома је знаковито то што се ово догађа у амбијенту венчања, амбијенту светог брака. Својим присуством Исус благосиља младенце на самом почетку њиховог заједничког живота. Даље, благосиља брак свих који ће доћи пред Њега и замолити Га за овај благослов до данашњих дана и до Његовог другог доласка. Али на дубљем нивоу, Исусов благослов на овом венчању указује на супружнички однос Христа и Цркве, при чему је Он Женик а Црква је супруга, невеста. Ова христоцентрична брачна заједница се протеже на домаћу цркву коју ће благословени пар створити. Они треба да Га подражавају у свему, посебно у жртви сопственог унижења.
   Три године касније, Исус ће победити грех и смрт крајњом жртвом коју ће принети за своју невесту: Цркву. Попеће се на крст. Својом сопственом жртвеном људском смрћу и победоносним Васкрсењем Он гази грех и смрт. Ово нам омогућује да се крстимо у Њему, да сада можемо да се "обучемо у Њега". Када смо се обукли у Христа припремамо се за улазак у вечну свадбу Раја. Они који су у браку раде на томе "делећи једно тело".
   Молбе у јектенији за оглашене и оне који се припремају за просвећење треба сматрати духовним водичима домаће цркве. Истина, благовест Правде, живо сједињење са апостолском православном Црквом. Крепост да се истраје у брачној и родитељској верности. Мудрост да се доносе побожне одлуке о сопственом животу, брачној заједници и родитељству, да се очишћујућом благодаћу Духа обнове, добију отпуштење грехова и на тај начин буду прибројани Његовом изабраном стаду. Ове молбе постају средство благословеног пара да сједини крштењске завете са брачним, и поново се преда Христу у једном телу.
   Увек волим да користим практичне примере...конкретне..."Јер где је благо ваше, онде ће бити и срце ваше" (Мт.6,21): Да ли се у вашем домаћинству живи по узору на истину? Да ли говоримо истину о онима који нас окружују? Да ли говоримо истину о догађајима у свету?...Да ли довољно знамо да објаснимо...питања која би деца могла да поставе или планирамо да питамо парохијског свештеника? Да ли говоримо лоше о другима, ширимо трачеве, гласине, или откривамо нешто о другима чак и ако је истина? Да ли упражњавамо милостињу у породици?...Молимо ли се заједно, читамо ли Писмо и духовна штива, црквене оце? Коментаришемо ли почињено зло, али се и молимо за починиоце? Да ли брижно пратимо активности наше деце? Да ли нас занима оно о чему она желе да разговарају са нама? На пример, мајку или оца можда не занима бејзбол, али ако наше дете занима тај спорт онда треба и нас да занима оно што и њега. С друге стране, да ли губимо "компас вредности"? На пример, да ли допуштамо да спорт замени Литургију? Да ли прескачемо молитву пре оброка или пре спавања? Препоручујем свакој породици да узме молбе из прелепих јектенија горе и да их постави за породични циљ.
   Споменуо сам раније да је Црква болница, Црква је Христос, наш небески лекар. Дошао је да исцели све наше немоћи и болести. Црква постоји да исцељује наше немоћи и болести; домаћа црква би требало да исцели немоћи наше и болести. Он је ово учинио својим Васкрсењем. Очистимо своју крштењску хаљину, обновимо брачну преданост и обуцимо се у Христа. Покајање и помирење могу и треба да буду део нашег васкршњег поновног предавања крштењским и брачним обећањима и циљевима наше домаће цркве.
   Ништа од горе наведеног нема смисла ако се не гледа у празан гроб и не сретне Христос, као што су то учинили Његови апостоли и ученици када им се јавио по свом Васкрсењу. Све ово је истина само ако проживљавамо радост празног гроба: Васкрсењем имајући Христа, Небеског Лекара да пребива у нашим срцима и објављује се онима у нашем окружењу, а посебно у нашим породицама преко наших мисли, речи, дела и поступака. Као што смо раније размишљали о речима Светог Павла:"...Ако Христос није устао, узалуд проповед наша и узалуд вера ваша". Сведочимо сада: није узалуд, јер нас васкрсли Христос оживљава крштењском обновом, а за оне у браку, поновном преданошћу браку, кроз Њега који столује у самом средишту наших срца.

Протојереј др Џорџ Морели је клинички психолог и породични терапеут. Свештеник је у антиохијској православној цркви Св. Георгија у Сан Дијегу у Калифорнији, САД

ИЗВОРНИК: http://www.orthodoxytoday.org/view/morelli-pascha-marital-vocation-and-putting-on-christ

ПРЕВОД СА ЕНГЛЕСКОГ: МИЛЕНА ТЕЈЛОР

"СВЕТИГОРА", ВАСКРС, 2013.

иди на везу:

ВЛАДИКА ПОРФИРИЈЕ, ПОРОДИЦА-ЗАЈЕДНИЦА ЉУБАВИ

Нема коментара:

Постави коментар