СВЕТИ НИКОЛАЈ ЖИЧКИ, ПОСЛАНИЦА О ПОСТУ

Чујем да је тамо настала некаква свађа међу православним Хришћанима односно поста па неки се позивају на мене као да сам ја казао да не треба држати постове црквом прописане. Зато те љубазно молим, да објавиш како знаш онима који се препиру следеће:

   Све постове треба држати, како је Света црква преко Светих отаца уредила и то: четири велика поста, Божићни, Часни, Петровски и Госпођин. Уз то још сваку среду и петак преко целе године. Разрешење за среду и петак постоји само од Божића до Крстовдана, Светле Седмице, и беле недеље. Још се пости Усековање и Крстовдан. Овако важи за све православне Хришћане, изузев тешко болесних и мале деце, одојчади.

   Ако ли неко хоће ради грехова својих да прими и већи пост него што је црква прописала то му се дозвољава. Али, обично такав пост се налаже од стране свештеника после исповести. Онај који жели да пости преко прописаних правила, нека се тиме не хвали, и нека нико не зна осим њега и свештеника који га је исповедио. И Отац Мој небесни, који види тајно платиће му јавно, рекао је Господ.

Милоје Марковић, ИЗ ХИЛАНДАРСКЕ КУХИЊЕ

   Ако се неко хвали постом нема користи од поста. Ако неко пости с гордошћу нема смирења, нема користи од поста. Ако неко одриче пост тај је анатема. Пост, молитва и милостиња три су основне заповести апостолске, које одговарају вери, нади и љубави. Ко хоће да буде опроштен од греха, мора све ово држати, а не једно држати а друго одбацити.

   Све ово што сам написао зна и сваки православни свештеник. Треба свак да пита свога свештеника, и он ће му казати. Само гордост гони неке да мени пишу и мене о томе чак у Охриду питају. Онај ко има воду у селу не иде по воду преко десет брда.

   У свему треба слушати Цркву Божију и не заносити се својим мислима. Јер ако су твоје мисли против онога што је црквом прописано онда су те мисли од ђавола, коме си ти гордошћу отворио врата на души својој, па се он увукао у такве мисли и положио у душу твоју.

   Има људи који посте да их људи виде, из гордости. Такав пост Бог не прима. Има опет људи других који посте због неке болести по наредби лекара. И такав пост није за душу него за тело. А има опет људи који посте ради спасења и царства Божијега. Такав пост је од велике вредности само да се нико не хвали својим постом. Јер ко пости Богу пости а не људима.

   У томе смислу ја сам говорио кад сам био међу вама, и друкчије нисам могао говорити. Тако сам и писао о посту како у Омилијама тако и у Прологу и у Духовној Лири. Ако је неко друкчије разумео, погрешно је разумео. Тај неко сад ово чује и нека се поправи. Поправити се никад није доцкан докле душа не изађе из тела. А ко остане упоран огреши се о Божију заповест и губи душу своју. А шта нама вреди да цео свет добијемо а душу изгубимо. То нам је једино благо којим ћемо поћи пред Судију Праведнога.

   Ономе ко послуша ове речи, не моје, него светитеља Божијих, нека Бог милостиви да благодат Своју сада и навек. Амин.

ПОСТ - ПУТ КА ТРПЕЗИ БОГА ЖИВОГА, Светигора, Цетиње, 2001.