КАДА ЈЕ ЦРКВА ПОЧЕЛА ДА ПРАЗНУЈЕ ПРАЗНИК РОЖДЕСТВА ХРИСТОВОГ?

   Успостављање Божићног поста има своје порекло у древним временима Хришћанства. Почетак празновања овог празника односи се још на апостолско доба. У Апостолским правилима каже се: "Чувајте, браћо дане празничне, и пре свега дан Рождества Христовог, које треба да празнујете 25. дана месеца децембра. Тамо се, такође, каже и ово: "Дан Рождества Христовог треба да се празнује, јер од тада почиње благодат дата људима рођењем Божијег Слова од Марије Дјеве на спасење свету".
   У другом веку на празновање дана Рождества Христовог 25. децембра (по јулијанском, црквеном календару) указује и Св. Климент Римски. Током трећег века о овом празнику сведочи Св. Иполит. За време прогона Хришћана од стране римског императора Диоклецијана, почетком четвртог века, 303. године је 20.000 никомидијских Хришћана било спаљено у храму на сами празник Рождества Христовог.

   Од времена када је Црква добила слободу и постала званична вера у Римској империји (313. године), празник Рождества Христовог празнује се по целој Васељенској Цркви, као што се може видети из поука Св. Јефрема Сирина, Св. Василија Великог, Св. Григорија Богослова, Св. Григорија Ниског, Св. Амвросија, Св. Јована Златоустог и других Отаца Цркве IV века која се односе на празник Рождества Христовог.

   Срењовековни писац Никифор Калист у својој "Црквеној историји" пише да је цар Јустинијан у VI веку установио у целом царству празновање празника Рождества Христовог.

   Током V века патријарх цариградски Анатолије, у VII Софроније и Андреј Јерусалимски, у VIII веку Св. Јован Дамаскин, Св. Козма Мајумски и Св. Герман Цариградски, у  IX веку преп. Касија, као и други црквени писци писали су о Рождеству Христовом разне свештене химнографске списе који се и данас певају у православним храмовима ради прослављања овог најдивнијег од свих празника - Рођења Христа Спаситеља, Сина Божијег као Сина Човечијег, Бога Који је постао човек да би човека спасао од смрти и да би људи могли да, благодаћу Божијом, постану, по речима Св. Атанасија Великог, богови по благодати.

   Божићни пост је првобитно код неких Хришћана трајао седам дана, а други су практиковали нешто дужи временски период пошћења. На сабору 1166. године који је одржан за време цариградског патријарха Луке и византијског цара Манојла, свим Хришћанима је саборски наложено да пред велики празник Рождества Христовог посте 40 дана.

   Антиохијски патријарх Валсамон пише да је "сам најсветији патријарх рекао, да иако дани овог поста (Божићног) нису одређени црквеним правилом, дужни смо да га постимо држећи се неписаног црквеног предања, почевши од 15. дана месеца новембра" (по црквеном календару).

   Божићни пост, последњи дужи пост у току године, почиње од 15. новембра по црквеном (28. по световном календару) и траје до 25. децембра по црквеном (тј. 7. јануара по световном календару) и траје до 25. децембра по црквеном (тј. 7. јануара по световном календару), траје 40 дана и зато се по црквеном уставу зове Четрдесетница, исто као и Велики пост.

ПОСТ - ПУТ КА ТРПЕЗИ БОГА ЖИВОГА, Светигора, Цетиње, 2001.