Најзад ево и трећег духовног јела, без кога
би се вратили са ове светковине гладни. То је Његошево прослављање витештва
изнад свега на земљи. То је стављање карактера човека над сваком спољашњом
вредношћу у једном народу и једној држави.
Ово је од необичне важности управо за наше
време, кад се траже и одређују циљеви. какав је циљ нашег народа сада после
Ослобођења и Уједињења?
То питање се чује на све стране. Они који
знају, ћуте и ништа не одговарају, а они, који не знају, намећу своје незнање другима.
Ови последњи обично одговарају, да је стварање спољашње културе у нашој новој
држави наш циљ сада и убудуће. Цела наша историја међутим, од краља Владимира
до владике Петра говори друкчије. Народна мудрост говори друкчије. Народна
Православна Црква учи друкчије.
Циљ се
не сме тражити ван човека, преносити из човека на ма какво спољашње
благо. Карактеран човек, карактеран народ то је циљ наш, који се не мења и не
сме да мења ни у рату ни у миру. Може један народ бити мален и сиромашан, но
ако има великих карактера, он нити је мален нити сиромашан. Може опет једна
држава бити велика и богата но без карактерних људи, она је ништавна и
сиромашна. Наша народна реч за карактер је витештво. Под витештвом Његош разуме
све врлине, било у рату било у миру. за њега је витез у бојном јунаштву
Мићуновић зато што говори оно што збори:
Мићуновић и збори и твори.
За њега је витез у неустрашивој честитости
владика Данило, кроз чија уста песник говори:
Страх
животу каља образ често.
Витез у искрености, чак и према непријатељу,
војвода Батрић и сердар Иван Петровић:
Турци,
браћо, у кам ударило,
Што
ћемо ви крити у кучине...
Малени су јасли за два хата...
Витез у молитвеној мудрости игуман Стефан,
који се весели витештву и моли Бога за витезове:
На
небу им душе царовале,
Ка им
име не земљи царује.
Витез у сажаљењу према природи Вук
Раслапчевић, који брани да се убије кукавица, и остала множина Црногораца, који
не даду да се убијају јаребице:
Пустите
их, аманет ви Божји!
Утекле
су вама да утекну,
А
нијесу да их покољете.
Витез у човекољубљу војвода Драшко, који
гневно протествује против нечовештва млетачког:
Када
виђех витешку невољу,
Забоље ме срце, проговорих;
Што,
погани, од људе чините?
Што
им такве муке ударате?
Витез у правичности сам Владика песник, који кроз уста потурица казује најбоље што се ваљда икада казало о Исламу, и најлепше што икада спевало о Стамболу.
Витештво је не борити се с нејачим, витештво не тлачити но помагати беднога, витештво бити господар свога језика, витештво је и доброта, витештво је, једном речју, и свака добродетељ. Витештво је со живота, без њега живот појединца и народа брзо прелази у трулеж. Имати витешке мисли, загревати се витешким чувствима, чинити витешка дела - то значи бити витез.
 |
| ВЛАДИКА И ПЕСНИК, ВЛАДАР И МИСЛИЛАЦ 58. Међународни сајам књига, Београд, октобар, 2013. |
Нема дана, који од човека не изискује витештво како у рату тако и у миру. Нити има жива човека, коме се посведневно не намеће прилика да се покаже витезом, било да је у друштву богатијих или сиромашнијих од себе, било да је на раду или одмору, било да је присутан пожару или банкету, било да губи или добија. Јунаци Његошеви чак и у шали се показују витези. Незлобна шала витешка је шала. Ми смо беспрекидно окружени гледаоцима и судијама, који гледају и суде наш карактер. Ми смо до смрти на једној изложби, на којој хтели - не - хтели морамо да покажемо своје витештво пред светом видљивим и невидљивим.
Култура је нешто споредно и јевтино у сравњењу са витештвом. Она може бити донекле само средство, а никако циљем једнога народа. Културу као средство створили су Јапанци за четрдесет година, и то културу најбољег, англосаксонског типа. Но ником у Јапану ни на ум није пало, да стварање културе истакне као циљ нације и државе. Јапанско традиционално витештво, које се највише појављује у родољубљу, остало је и надаље, у култури као пре културе, циљем човека и народа. Јапанци говоре с подсмехом Европљанима: "Ми смо купили сву вашу културу, и то на вересију!" О браћо, оно што се може купити за новац, и то још на вересију, заиста не може бити циљем једнога народа!
Култура може имати неке вредности само докле је у служби васпитања народа у витештву. Но када култура постане врховним идолом једне државе и господарицом и тиранком свих унутрашњих, моралних вредности људи, онда таква држава постаје златним кавезом лисица и јазаваца, под образином људском, каква је била Венеција у оно време, кад ју се посетио војвода Драшко. У то време Венеција је била културнија него што је данас и културнија од ма које друге државе на континенту европском. Па кад је витешка душа Драшкова стала мерити Венецију црногорским мерилом ваљаности и карактерности, части и образа правде и истине, на његовом мерилу показала се - нула.
Од буке се гледат не могаху,
Ђетињаху исто као бебе...
Бјеху куће на свијет дивота,
Ама бјеше муке и невоље...
Мандушић пита:
А бјеху ли јунаци, војводо?
Не, Божја ти вјера, Мандушићу,
О јунаштву ту не бјеше збора...
Сердар Иван пита:
А судова бјеху ли им прави?
Бјеху, брате, да те Бог сачува!
Мало бољи него у Турчина...
А имаху ли страха од кога?
Они страха другога немаху
До од жбирах и до од шпијунах!
Од њих свако у Млетке дрхташе...
А да ли истину збораху?
Обећа ми и што му не исках...
Кад послијед све оно излиња
Ка да ништа ни зборено није!
Од сада му не бих вјеровао
Млијеко је да рече бијело...
Могу се читаве књиге написати о вредности витештва и културе, али, ја мислим, нити је ко написао, нити ће моћи скоро написати на нашем језику страшнији и разложнији утук једној култури, исцеђеној и испражњеној потпуно од витешког духа, него Његош у овоме краткоме дијалогу између Драшка и његових другова. Несравњено већу вредност представља Драшко као човек витешког духа, него сва спољашња венецијанска култура, раскошна и блистава одећа једнога организма у гноју и распадању.
Никакво богатство финих ствари и драгог камења не може се сравнити са духовним богатством витешке душе и племенита срца. Витештво је већа вредност од свих земаљских вредности. Сва Његошева дела звоне о томе. Њихови звуци роне се кроз благогласна уста песникова из дубине душе једног витешког народа.
Није било крштене душе у свој Црној Гори, која није одобравала песникову похвалу витештву и делила његов здрави хумор на рачун људи, који су уздигли вредност ствари изнад своје личне вредности.
Не дао нам Бог, да дођемо у искушење и променимо основно мерило вредности и циљеве живота, који су били једини и исти од кад примисмо веру Христову, и које је велики Владика јасно изразио у својим књигама као и сва Црна Гора у својој изузетно великој историји. А то искушење је на прагу. Богатство и величина једне државе могу лако да потамне код људи вид за унутрашње вредности. Мир и благостање могу да упропасте народе и државе онако исто као и рат и сиромаштина. Содом није пропао у рату него у миру, и није га нестало због сиромаштине него због развратног благостања.
Мања је пак срамота ако се један народ деморалише у рату него у миру. Вековни ратови међутим нису могли деморалисати Црногорце. У томе Црногорци чине најређи изузетак у свету. Рат и глад, и мука и вечита будноћа, и несигурност и осамљеност, као да су појачавали витештво овога племена а не слабила. Примери витештва непрекидно су се умножавали и слагали у историју ове камене земље исто као златни слојеви у каменим рудокопима. Биће људи, који ће тражити злато у овим црногорским планинама. Да ли ће га наћи или не, то је питање. Но није питање но очигледна јава, да је Црна Гора један пребогати златни мајдан витештва, који се вековима не може исцрпети, и којим се многа будућа поколења могу богатити. Тај морални мајдан и јесте главно богатство Црне Горе, и главни њен принос нашој целој домовини.
Не пренебрегнути тај мајдан морални, него користити се њиме, у томе лежи и сада и у будуће дужност државника, мудрост свештеника и задатак учитеља.
Најстарија држава српска, Црна Гора, није ушла у јединство наше државе као изнемоћали старац, него као младић пун духовне свежине и моралне снаге. Као такву ми је љубимо, и као таквој, ми јој се данас клањамо, клањајући се духу владике Његоша.
ЊЕГОШ - ПЕСНИК СРПСКЕ СЛОБОДЕ, CATENA MUNDI, Београд, 2013.
Нема коментара:
Постави коментар