БЕСЕДА ЕПИСКОПА ЖИЧКОГ ХРИЗОСТОМА Манастир Жича, 8. јун, 2003.

Устоличење Епископа Жичког Хризостома у Манастиру Жичи, 26. маја / 8. јуна 2003. године
Архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење

   Ваша Светости, Ваша Преосвештенства, часни свештеници, преподобни монаси и монахиње, браћо и сестре, драги моји пријатељи.

   Свети Архијерејски Сабор Православне Цркве Српске на овогодишњем Архијерејском заседању поверио ми је ову најславнију историјску Епархију на чијем је трону први столовао духовни вођа свег Српског православног народа кроз векове, наш први Архиепископ, учитељ и просветитељ - Свети Сава. После њега су на овом трону седели многи његови наследници, а моји претходници све до последњих времена, на коме је опет седео Свети Епископ Николај Жички, ове године од Цркве јавно прослављен као Светитељ Божји. Па после њега се са радошћу сећам блажене успомене Епископа Жичког потоњег Патријарха Германа, па Епископа Василија и Епископа Стефана, који се ове године преселио у вечност.

   

   У овом знаменитом Манастиру Жичи крунисано је и више краљева српских, а последњи међу њима Краљ Петар Први Карађорђевић.

Драга браћо и сестре, рођен сам у Срему, поред многих Фрушкогорских манастира, који су скоро сви за време Другог Светског рата разрушени од непријатеља наше Цркве и рода нашег. А оно мало што је претекло, што окупатор није успео да разруши, тадашња нова власт свим средствима се упињала да доврши. Иста власт дуги низ година није дозвољавала да се обнови оно што је уништено или демолирано. То су моји први погледи у младости, којима сам видео реалност у којој Црква живи. И захваљујем Богу што ме то све није поколебало у вери, већ ме је (напротив) учврстило. Наравно, за мој духовни узраст вечни сам дужник Светој Гори и у њој Манастиру Хиландару, чији сам сабрат био непуно две деценије.

 Жички Свети, по замисли и благослову Епископа Хризостома, рад жичких сестара 2006.

Архијерејска литургија на дан Светог Јована 2008. године
крсне славе владике Хризостома, Манастир Жича

   Долазим из Епархије Банатске, у којој је подигнут један од првих устанака против Турака, па будући да није успео, разјарени Турци и Синан - паша су због тога спалили мошти Светог Саве, а Епископа Вршачког Теодора дадоше да буде убијен најстрашнијом смрћу, да жив буде одран на мех. Свети Свештеномученик Теодор Вршачки је пре девет година од Цркве јавно прослављен за Светитеља.

  У овом знаменитом духовном и културном центру, Жичи, развијао се и верски и културни живот Српског народа. У овим крајевима централне Србије као и свугде, свештенство, монаштво и народ, знали су да је вера вечна и да ће трајати до краја света, тј. до Другог доласка Христовог. Српски народ је увек био побожан, веровао у Бога, свуда и на сваком месту се молио и славио га, и зато му је Бог помогао да се одржи. И ми смо дужни, браћо и сестре, да идемо утабаним и осветљеним стазама којима су ишли наши преци, који су нам оставили богат верски и морални капитал. Зато размишљајмо шта ћемо оставити у наслеђе нашој деци?! Чувајте се, вели Свети Апостол Павле, да вас ко не зароби философијом и празном преваром, по казивању човечијем, по науци света, а не по Христу. По речима Св. Апостола Јована: " ја немам веће радости од ове, него да чујем да деца моја у истини ходе" (3 Јн. 4). Верујте браћо у Бога и имаћете сва блага непролазног живота, јер верујућима, који се чувају преваре, казивања човечијег и науке света, Бог даје све што траже.

Долазак у саборни храм манастира Хиландар

   У бурној историји Српског народа и у најтежим данима српског робовања и других физичких и духовних окупација, Црква Српска је бдила над Српским народом и народима који су јој били поверени у духовно старање, и била је кула светиљка која је светлила и у највећем мраку. Изгледало је једно време да је нестало народа, али је Црква остала и чувала преостали народ. Пожртвовани и храбри пастири Цркве знали су увек да нађу пута и начина да се Црва одржи и опстане, мада и расцепкана у неколико држава и покрајина, она је остала вођа, духовни вођа народа и кроз највећа искушења, народног суноврата и невоља.

   Почевши од Светог Саве, Црква и њени Епископи, свештеници и монаси, били су увек најбољи пријатељи, учитељи и просветитељи свога народа. Њихови интереси били су увек истоветни са интересима њихове духовне деце од које се никада и нигде нису одвајали. У најтежим моментима они су увек били уз своју паству и са њом делили свако добро и зло. безброј је примера који то сведоче. Српска Православна Црква и њени Архијереји, свештеници и монаси били су, јесу и биће увек са својом паством, јер су једно и нераздељиво тело, Црква Христова.

Протат Свете Горе са протосом архимандритом Хризостомом (у средини)

   Примајући управу Епархије Жичке, захвалан Богу и Светом Архијерејском Сабору што сам изабран за Архипастира ове славне Епархије, иако сам увек био далеко од помисли да сам достојан ње, и због тога сам се тешка срца прихватио ове дужности, а са болом у души се растављам са Епархијом Банатском. Зато мојој бившој пастви у Епархији Банатској чији сам Архипастир до сада био, захваљујем на послушности, поштовању, сарадњи, љубави и оданости.

   Свестан сам тешкоћа и велике одговорности, и питам се да ли ћу имати довољно снаге да овај велики духовни терет успешно и достојно носим.

Испраћај Архијереја Жичког Хризостома и Шумадијског Јована након славске трпезе љубави

   Уздајући се у Бога и верујући у Његову милост, а уз братску помоћ најближих сарадника: архијерејских намесника, свештенства, монаштва и благочестивог верујућег народа Епархије Жичке, надам се да ћу успешно моћи да наставим рад својих заслужних претходника, који су заузимали овај епископски престо. Надам се у милост Божју да ће тако бити, а благо ономе, браћо, ко се у Бога узда.

   Приликом појаве нове личности на неком истакнутом месту, обично се очекује изјава, или програм, или изјава о програму. Мој програм је кратак. Мој програм је: Живот по Христу и Његовом Еванђељу. Верујем да овај програм обухвата све. У овом програму је сва наша вера, сва наша љубав и сва наша нада. По томе програму ћу поступати, и уверен сам д нећу погрешити нити залутати.

Путем страдања Христових, на Велики Петак у Јерусалиму 2006. године

   За мене ће бити највећа радост и утеха ако у овом свом новом достојанству Епископа Жичког, доживим и видим да мој труд и рад уроде плодом, као што је уродио труд и рад мојих претходника. А најбољи плод тога рада биће ако наш народ живи и ради по најсавршенијим Божјим еванђелским заповестима. Тада ће наши људи бити корисни себи, породици, друштву, Цркви, отаџбини и своме роду. Вас, браћо и сестре, молом да помогнете својим молитвама, и да се молите за мене као што ћу и ја то чинити за вас.

   Са том жељом призивам благослов Божји на све вас и ваше на дому.

   Благодат Господа нашег Исуса Христа нека је са свима вама, сада и увек и у векове векова. Амин!"

СПОМЕНИЦА ЕПИСКОПА ЖИЧКОГ ХРИЗОСТОМА (1939+2012), Краљево, 2013.