 Лоза Светог Симеона Мироточивог, Манастир Хиландар |
...Када је дошло време јутарњег славословља, док су ово
свршавали прот и сви који су били сњим у цркви, и док су појали установљено за
спомен светога, молећи му од Бога олакшања и места покоја, наједном се црква
благодаћу Светога Духа као неким благовоним ароматима испуни, насладивши све
душом и срцем, и учини све веселима и тихима, и сви, задививши свеневидљивој
благодати, говораху: — Откуда ово?! И гле, као да
ветар шуми врењем од гроба светога, и они који су близу стојали и ишли да виде
шта се догодило одмах видеше како се мраморни гроб светога, благодаћу Светога
Духа, миром као водом наводнио, и како одасвуд испуњаван као поток отиче и
цркву обагрује и облагоухава, и чудом ужаснути одскочише да јаве проту. А прот
и сви с њим притекоше, и видевши како је гроб свуда испуњен врењем мира, и
задивљени обиљем источника који је текао на земљу, а уједно и ужаснути,
оставивши јутарња пјенија, са страхом и сузама зваху: — Господе, смилуј се!
Тада прот сетивши се речи које му рече свети: када Бог прослави својега угодника,
ако ме зовете доћи ћу и ја — одмах заповеди да га брзо позову. А свети дошавши
с радошћу и видевши оно што му не беше непознато, одаде хвалу свеблагом Богу, и
као самога оца загрливши свети и мироточећи гроб целова га и окропи га
изливањем многих суза и топлом љубављу. Онда најпре прот светим и благоуханим
миром, образом крста помазујући знаменова сва своја чула. Тако и светога
помазујући знаменова. После овога прот је све који су ту били помазао светим
миром, и освештавани биваху као од оца, а који су трпели од нечистих духова и
који су боловали од сваке болести, додиром гроба и помазањем светим миром,
исцељење и здравље сви изненада примаху, и с великом благодарношћу Богу и
преподобнога беху прослављали. А миро је текло не само из светих моштију него и
из сухога камена и креча где беше на зиду насликан лик светога, јер је и њих
Бог устројио да миро тече на веће удивљење, показујући свима колику љубав има
ка светима због њихове љубави к њему. Јер „прославићу“, рече, „оне који ме
славе“.
Теодосије, Житије Светог Саве |
Нема коментара:
Постави коментар