Свети владика Николај, БЛАГОСЛОВИ НЕПРИЈАТЕЉЕ МОЈЕ, Молитве на језеру

                                     

ДВД
 СВЕТИ ВЛАДИКА НИКОЛАЈ, МОЛИТВЕ НА ЈЕЗЕРУ

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО - ПРИМОРСКА
СВЕШТЕНА ЦАРСКА ЛАВРА СВ. АРХАНГЕЛА МИХАИЛА, МИХОЉСКА ПРЕВЛАКА, 2012.

МУЗИКА: АСИМ САРВАН

КРСТ СА ПРЕПЛЕТОМ
МИХОЉСКА ПРЕВЛАКА, 9. ВЕК

Свети владика Николај, охридски и жички
"Молитве на језеру"

 XCVI
Деца и светитељи држе Те, Господе, остали бунтују против Тебе.
Деца и светитељи граница су између царства бића и сени небића.
Стараоци се називају родитељима и бацају Твоју децу с високе стене у понор.
Стараоци уображавају, да су они родитељи па управљају децом Твојом као својом имовином. Заиста, не управљају него криве и ломе.
Туђа су деца, стараоци, коју сте присвојили, и одговараћете за крађу и разбојништво.
Није ваш живот ни онај што је у вама, нити онај, коме сте ви послужили као канал. Туђе је све, осим зла у вама, и одговараћете за крађу и разбојништво.
Одговараћете за крађу, јер сте туђе назвали својим; и за разбојништво, јер сте туђе осакатили и порушили.
Нема родитеља на земљи. Родитељ је на Небу. На земљи су само стараоци. Они, што себе називају родитељима на земљи, лопови су и разбојници.
На земљи су само стараоци; и то је превелика част.
Дато вам је на старање најдрагоценије благо, што Бог има. И то је превелика част.
Блаженији је онај, ко се никада није родио, и коме никада ништа није поверено у старање него ви, ако је ваше старање саблазан и умртвљење душа.
Зашто се радујете деци, ако не мислите бдити над њима као над ангелима небесним? Зашто кукате за њима, кад вас рано оставе и побегну к ангелима? Туђему сте се радовали, и за туђим кукате.
Не старајте се само о осигурању тела ваше деце, јер то и лисице чине са лисичићима. Него се старајте о Богу у деци вашој. Састарани Бог постараће се за све остало. И оно што с муком сабирате деци својој, Он ће им без муке сабрати, брзо и лако.
Не изгоните Бога из деце ваше, јер ћете им отерати мир, и срећу, и здравље, и благостање.
И ако сву земљу оставите остављеним од Бога, оставили сте прегладним, који ће све појести и умрети од глади.
Не осигуравајте деци својој комад хлеба но комад душе и савести. И биће деца ваша осигурана, а ви благословени у два света.
Старајте се о туђој имовини боље него о својој, и награда ваша биће неизмерна.
Царска деца дата су вам на старање. Заиста, Цар неће дати малу награду онима, који му сачувају царевиће, и не избришу име Родитеља из памети њихове.
Кроз децу гледа цар зачуђено у вас, и чека ваше одговоре. Ако буду одговори смртоносни, Цар ће се повући из деце ваше, и ви ћете се старати о лешевима.
Деца и светитељи држе Те, Господе мој, остали бунтују против Тебе.
Деца и светитељи су твоје кушање света.
Пази, душо моја, пази и не погреши.
                         
                            

Манастир Вазнесење

IXC

Мало је послушних, Господе, а верујућих има.
Мало је оних, који нетремице гледају у Господа свога и иду за његовим погледом.
Тражим послушне, Господе мој, и делим радост с њима. Казујем њима о путевима Твојим и мудрости Твојој и они потврђују моје казивање. И радост своју множимо и-делимо.
Слушам причу послушних, како си уклонио стицање испред ногу њихових, и додајем своју причу, и соба се наша испуњава небом.
Све догађаје, што нам се догодише, сејемо на често сито закона твога, и плеву што испадне зовемо својом, а чисто зрно што остане зовемо твојим
Рачунамо све муке, све сузе, и сва страдања своја ради имена твога и налазимо да смо у добитку.
Шта нам вреди вера од недеље до недеље, говоримо, ако нас она не веже сваки дан са погледом господина нашега?
Има верујућих, Господе Боже наш, али је мало послушних.
Коме ћу бити послушан, ако нећу Најмудријем? Зар ће ме неуки научити, и незналице зар ће ми казати истину?
Коме ћу бити послушан, ако нећу Најсветијем? Зар ће ме грешници сачувати, и крвници зар ће ми душу спасти?
Како би се назвао залутали човек, који би спазио огањ у тамној ноћи, и не би срачунао своје путеве према том огњу?
И лађар како би се назвао онај, који би видео светлост у пристаништу, и окренуо лађу у страну?
Истим именом могли би се назвати и верујући и непослушни.
Осетио си жаоку непослушности моје, љубави моја; опрости!
Од кад ме рани љубав Твоја, стид ме испече од сећања небрижљивости моје.
Закитио сам се био вером у Тебе, као цвећем, ходио сам својим путевима, не осећајући како ме љубав Твоја узастопно прати.
Сад су ми се отвориле очи за љубав Твоју. Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ.
Сад видим, да ме је љубав Твоја пратила на свима обронцима и раскршћима живота. Гледам у прошлост и видим само двоје: љубав Твоју и непослушност моју. Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ.
Коме да исповедам грех мој но Теби, коме и сагреших?
Што да се исповедам непослушнима, који ће рећи: ниси много згрешио, јер и ми тако чинисмо? Својим грехом правдаће мој грех, и неће ми дати утехе.
Учиниће свој грех мерилом правде између мене и Тебе, и досудиће правду грешнику.
Ранио си ме љуто љубављу Твојом, и рана ме пече као огањ.
Опет је милост Твоја безмерна, те ми отвори очи пре него умрех.
Опрости, Господе, и заповедај слуги Твоме!
Како и сад кротко гледаш и заповедаш, као да Ти нигда не сагреших!
Заповедај, Господару, и шибај бичем, и помози савести мојој шибати ме.
Ранио си ме љуто, и рана ме пече као огањ.
Нека. Нека ме пече као три огња, док се не навикнем бити послушан као ангел небесни.
Док ми послушност Твојој вољи, Господе, не постане једина сласт мојих дана и ноћи, до краја века.