Рецензенти: Епископ јегарски др Порфирије (Перић), академик Владета Јеротић, проф. др Исидор Граорац; превод са енглеског: Огњен Маринковић; Ризница, Земун 2013, стр. 442.
Докторска дисертација протојереја-ставрофора Милоша Весина, Саветодавна психологија и Света тајна исповести на раскршћу између патолошког и здравог осећаја кривице, настала је након вишегодишњих истраживања (од испитаника из Србије до испитаника Источне и Западне Америке, све до православних земаља Африке) и потврдила је ауторову почетну тезу о распрострањености доживљаја греха, кривице, стида, кајања код људи.
У овој књизи је изложен преглед настанка и развоја саветодавне психологије, с једне стране, и Свете тајне исповести, којој се прилази траговима њеног библијског порекла и светоотачког поимања кроз појаве савремене исповедне праксе, и то посебно у Православној цркви.
Како наводи др Весин, "нарочита пажња је усмерена самом осећају кривице и свим оним сродним стањима душе која или директно утичу на кривицу, или се, пак, јављају као њене последице. Особито нас овде занима библијско тумачење кривице, исказано речима како Старога, тако и Новога Завета. Од библијског је неодвојив и светоотачки приступ кривици.
Психолошка тумачења кривице представљају незаобилазни део овога рада, јер се управо ту, не само мимоилазе, него каткад и усаглашавају психологија Отаца и психологија као савремена наука будући да се обе баве кривицом, али и савешћу, стидом, депресијом, гневом,завишћу, љубомором, опраштањем и психоматским сигналима."
Поглавља ове књиге су: Саветодавна психологија, Света тајна покајања и исповести, Кривица, Истраживање, Закључак, с посебним поглављем посвећеним изворима и литератури, која може бити на корист свакоме за даље изучавање ове тематике.
Књига се завршава графичким приказима и табелама где су јасно исказани одговори на питања односа испитаника према вери, Цркви, емоционалном стању, кривици, стиду (30 питања) и Упитником за свештенике где се питања односе на време трајања исповести, место исповедања, начин исповедања, као и питања која се односе на тежину исповедања и време настанка преумљења након исповедања; посебан сегмент је опроштај.
Испитаници су били православни, римокатолици и нерелигиозни.
"... Књига проте М. Весина (по моме мишљењу) јесте покушај унапређивања сазревања људи, верника као неверника, у смислу непрестаног личног труда упознавања себе, а онда и смисла живота који ће (смисао) тек оваквим осмишљавањем потврдити сталну вредност хришћанског учења и Његовог Учитеља, Исуса Христа", пише академик Владета Јеротић у рецензији.
"Ова књига садржи такође практична упутства за све који желе да се преко покајања и исповести нађу на Христовом путу оздрављења и спасења ... Љубав садржи кључ за објашњење и разумевање суштинских појава човековог постојања, чак и кривице... Кривица почиње у љубави ... и само ће љубављу... моћи да се исцели ... Да није било ‘састрадалне љубави’, не би Достојевски успео да тако снажно изрази сукоб добра и зла у Злочину и казни, нити прикаже Соњину љубав према Раскољникову: ‘Заједно ћемо крст понети!’".
Нема Свете тајне у Цркви која не води ка радости ... Радост је једна од најбитнијих одлика хришћанства.
Стога је значајно сазнање из ове студије формулисано у облику питања: Ако је радост заиста једна од битних одлика хришћанства, зашто онда све већи број савремених хришћана пати од вапијућег недостатка радости? Није ли то, између осталог, и услед веома ослабљене покајно-исповедне дисциплине?", саопштава нам проф. др Граорац у књизи.
Докторска дисертација Раскршћа кривице протојереја-ставрофора јасан јесте доказ Божје воље да се на светлост дана изнесу вишедеценијска истраживања о кривици и исповести:
"Кривица и исповест су до те мере узајамно повезане и прожимајуће код човека активне савести, и када тихују, и када нагоне. Таква сложеност не даје потпуну, често ни делимичну сигурност, и порука је јасна, и гласи: уколико човек не живи у пуноћи суживота - у интеракцији Бог-човек-ближњи-Бог - тада се упражњавају и умножавају кривице, и човек никако не успева да разлучи шта је нормална кривица, а где је граница патолошке и абнормалне кривице," пише др сц. мед. Јелена Обрадовић.
Протојер-ставрофор др Милош Весин је књигом Раскршћа кривице поставио смерницу за уску стазу којом се иде и на којој нема расипања.
Особиту благодарност аутор изражава Његовом Преосвештенству Епископу бачком др Иринеју (Буловићу) на спремности и отворености да указује на оне богословске области о којима је требало посебно повести рачуна. Исто тако, отац Милош Весин најискреније захваљује и Његовом Преосвештенсву Епископу јегарском др Порфирију на добронамерним саветима у вези са овим темама које извиру из пастирског богословља Православне Цркве.
www.spc.rs
|
Нема коментара:
Постави коментар