Први човек, Адам, створен је по лику Божјем. Лик Божји наследили су и Адамови потомци - сви људи. Сваки човек поседује у себи Лик Божји - као парче огледала у коме се Бог огледа. Тај лик је, прародитељским грехом - одвајањем од Бога, замућен. Огледало Божијег лика као да се замутило и добило многобројне тачкице и оштећења.
Рођењем Богочовека Христа ова оштећења су отклоњена и поново је постало могуће да лик Божји заблиста у људима. Сваки човек има шансу да своје парченце огледала, које је у свакоме посебно, изгланца до пуног сјаја. Мека крпа којом се ово чини јесте љубав. Гланцање лика Божјег у себи јесте служба свих људи.
Они који су овој служби посветили читав свој живот и у којима је лик Божји засијао у пуноћи - најбољи су међу људима. То су светитељи. Бити свет значи бити испуњен светлошћу Будућег Царства.
За светитеље, Будуће Царство постоји сада и овде и они су у стању да виде његове Тајне. Светитељи су, као и Христос, прошли кроз смрт и остали живи.
Они су, иако покојни, део цркве. Ту су, и на фрескама и иконама. Одсутни су и присутни истовремено.
Сваки човек има шансу да постане светитељ. Светитеља има разних - најразличитији људи испуњавали су овај задатак свим људима намењен од Бога - да се са Њим сједине, да у себи открију Божји лик.
Тако има светитеља мученика који су, у време незнабожачких царева, али и кроз целу историју гинули у име Христово.
Има и пустињака - оних који су читав свој живот служили Богу далеко од света - у суровој пустињи.
Има, међу светитељима и свештеника и владика и обичних људи. И жена, наравно. И деце.
Има и светитеља за које нико, осим Бога, не зна. Има и светитеља које можемо да сретнемо на улици. За некога ко је благ и пун љубави према свима, каже се да је живи светац.
И ми - кад се сједињујемо са Богом - свети смо. Пред Свето причешће, које је најчвршће сједињавање са Богом, каже се - Светиње светима. А после, свако има слободу да свој свети лик у себи гланца до пуног сјаја или да га запусти, па да се лик Божји претвори у непрепознатљиву брљотину.
У највећем и најлепшем задатку наших живота - постизању светости - могу нам помоћи они који су тај задатак већ испунили и који знају шта треба чинити. Светитељи су ту да нам помогну, јер и они су, иако свети, ипак само људи.
БРОЈАНИЦЕ, Ко сам ја?, Источник, 2005.
Нема коментара:
Постави коментар