Српски православни манастир Вазнесење: ЉУБАВ, НАЈДУЖА МОЛИТВА

У недељу 26. маја отворена је изложба ретких фотографија из живота Владике Николаја Велимировића.

Ова изложба, која је била и добротворног карактера, организована је као мали принос за све оно што је овај светитељ учинио у жичкој епархији, и у овом граду у коме је и столовао у два наврата, као епископ жички 1919-1920 и као администратор ове епархије 1933-34. године.

Изложено је 26 ретко виђених фотографија из живота светог владике Николаја, попут оне са Цетиња из 1925. или владике Николаја са кумчетом, са освећења данашње цркве у Коњевићима из 1935, или освећења цркве у Бресници итд. које прате његов живот од студирања у Берну преко столовања охридском и жичком епархијом па до изгнанаства, смрти и проглашења за светитеља. У витринама су први пут представљени неки делови одежди и богослужбених предмета, занимљива сведочанства из његовог живота и материјали који владику повезују са Чачком. Изложене су и молбе представника града Чачка за останак владичанства у граду, предлог епископа Николаја да се и црквени суд након пресељења епархије пресели у Краљево, молба Намесника трнавског Милића Милутиновића Градском поглаварству за обнављање овчарско-кабларских манастира, или молба истог свештеника за ставку у буџету града за одржавање Дечјег хранилишта, које је основао владика Николај и запис проте из 1938. године о канонској посети владике Николаја Чачку и Дечијем хранилишту.
Поздраву реч присутним гостима упутио је старешина храма Светог Вазнесења јереј Иван Пауновић, глумац Братислав Јанковић је прочитао беседу владике Николаја „Кроз тамнички прозор-плач пред Богом“, а отац Слободан Јаковљевић, иначе аутор ове изложбе се обратио присутним гостима кратком беседом.