ЛИТУРГИЈА Манастир Жича, 1. јул 2014.

Поводом 100 година од смрти Стевана Стојановића Мокрањца, а под покровитељством Министарства културе и информисања Републике Србије, у току је реализација пројекта "Литургија", аутора мр Александра Сворцана, асистента на Катедри за музику у медијима Филолошко-уметничког факултета у Крагујевца. Пројекат има за циљ да деци и омладини приближи структуру и суштину Литургије кроз образовну емисију на ДВД издању.  Поред снимка Литургије  у Манастиру Жича,  коју је служио архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење,  део ДВД издања биће и аудио снимак Литургије Стевана Стојановића Мокрањца у извођењу хора Филолошко-уметничког факултета који води мр Урош Степановић, доцент на Катедри за дириговање.

МОКРАЊЧЕВЕ РУКОВЕТИ СТУБ СРПСКЕ МУЗИКЕ

Најзначајнији српски композитор Стеван Стојановић Мокрањац рођен је  9. јануара 1856. године у Неготину. Основао је прву музичку школу и гудачки квартет у Србији, а његове руковети представљају стуб српске музике.

                                                 

   9. јануара 1856. године, у Неготину је рођен Стеван Стојановић Мокрањац, најзначајнији српски композитор и централна личност историје српске музике. Ове године се навршава 100 година од његове смрти.

   Мокрањчеви савременици величали су његов смисао за организацију, ценили су га као диригента и педагога али су његову музику углавном сматрали превазиђеном.
   У годинама и деценијама после његове смрти показало се да су Мокрањчеве хорске руковети стуб српске музике.
   "Руковети јесу уметничка музика која припада западној традицији. Не више нашем фолклору него западно европској музици", каже професорка Факултета музичких уметности Соња Маринковић.
   Сама реч "руковет" у народу означава венац од најлепшег цвећа који девојка плете за свог драгог.

"То је једна поетизована симболика која означава оно што је Мокрањац радио. Бирао је најлепше песме, повезивао у складан букет, органски склопљен да означи лепоту песме ових крајева", истиче Маринковићева.

"Ја сам увек био љубоморан на Мокрањца, чак сам решио да променим место рођења јер као Београђанину вероватно ми никад ништа неће славити, а да сам рођен овде, мада овде не бих имао шансе поред Мокрањца, али у неком другом мањем месту, вероватно би правили моје дане", каже композитор Зоран Симјановић.

   Основао је прву музичку школу и гудачки квартет у Србији, путујући као диригент Београдског певачког друштва постао је својеврсни амбасадор српске културе. А надимак Мокрањац носио је као знак везаности за породично порекло, село Мокрање.

   Мокрањац је преминуо у ноћи између 29. и 30. септембра 1914. у Скопљу где се са породицом склонио када је избио први светски рат. Закорачили смо у годину обележавања стогодишњице од његове смрти.
   На разне начине смо обележили јубилеје Моцарта, Вердија и других великана. Сада чекамо на достојно осмишљен програм посвећен највећем српском композитору.

   извор: spc.rs