ТРОПАРИ
Тропар светим бесребреницима Козми и Дамјану, гл. 8.
Тропар светом Георгију, гл. 4.
Тропар светом апостолу Марку, гл. 3.
Дивна и Мелоди, КОНЦЕРТИ, 2006.
..."Подижући Сопоћане, Свети краљ Урош је свакако следио пример својих предака, али је у сито време желео и да их надмаши величином и лепотом своје задужбине. То се огледа, пре свега, у посвети цркве: Стефан немаља је своју задужбину у Студеници посветио Пресветој Богородици, Стефан Првовенчани своју цркву у Жичи - Христу, као и Владислав (још као принц) у Милешеви, док Свети краљ Урош подиже Сопоћане у име саме Свете и Живоначалне Тројице.
Сопоћански храм је замишљен у духу раније српске архитектуре: својом основом и простором скоро дословно понавља Жичу, али је и надмашује величином и висином..."
"...Основна улога једног православног манастира јесте неговање православне духовности, од старина посејане у Цркви Христовој од стране светих апостола, а нашем народу дароване преко равноапостолних Кирила и Методија и Св. Саве Српског. Православно монаштво је древна црквена установа. Још од првих векова постојања Цркве Божије, многи благочестиви хришћани подстакнути љубављу Божијом, удаљавали су се од сујете света, у пустиње, горе или недалеко од градова, како сведоче списи ондашњих црквених писаца. Усамљени или организовани у заједнице, ови богољубиви људи су де трудили на спасењу имајући пред собом само један циљ - испуњавање заповести Господњих, проводећи живот у уздржању, безбрачности, сиромаштву и молитви за цео свет да би тако задобили живот вечни у непролазној радости Царства небеског. На тај начин, настало је православно монаштво као најузвишенија философија живота и један од најлепших украса Цркве Христове....
...Због свог духовног и историјског значаја, као и због чињенице да је други ктитор обитељи цар Душан, манастир Сопоћани носи титулу Царске лавре. Ова титула је у средњем веку била од изузетног значаја, јер су игумани српских лаври имали запажену улогу у црквеном животу. Постојала је тачно утврђена хијерархија ових манастира према којој се Студеница као мајка српских цркава налази на првом месту. После Студенице следи Жича, као некадашње седиште српске архиепископије, а затим долазе Сопоћани, премда неки сматрају да је Милешева испред уколико се уброји у Царске лавре....
...Долазак велике светиње у манастир, умногоме је поткрепио његов развој. Током последњег рата, у Метохији је спаљен манастир Зочиште чувен по моштима Светих лекара Козме и Дамјана. Како би ова светиња била сачувана пренета је у Сопоћане, где се свакодневно узносе молитве светим бесребреницима за здравље свих оних који пате од различитих болести. Небројена исцељења дарована су силом Божијом и молитвама Светих Козме и Дамјана, а нека од њих су записана у манастирском летопису. Године 2002, по благослову епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, део моштију сопоћанског ктитора Св. краља Уроша I, из Пивског манастира свечано је пренет у Сопоћане. Од тада је у манастиру обновљен култ литургијског прослављања овог српског светитеља који је у монаштву носио име Симеон..."
Манастир Сопоћани(Водич), 2014.
Нема коментара:
Постави коментар