МИСИОНАРЕЊЕ И МОНАШТВО

   Постоји чврста веза између монаштва и мисионарства. Блаженопочивши о. Епифаније Теодоропулос, беседећи једном приликом, рекао је:

   "Осмелићу се да устврдим да је монах, и то сваки монах (подразумева се истински монах), и мисионар! Рекох сваки монах, јер немам тежњу да ограничим звање мисионара само на оне монахе који имају благодат свештенства и који излазе из свога манастира те, по допуштењу надлежног епископа, путују по градовима и селима поучавајући и исповедајући, нити на оне који имају дар писања, понекад изузетно снажан, те издају дивне књиге и преко њих изграђују хиљаде душа, и то у многим генерацијама, као, на пример, Свети Никодим. Ја, браћо моја, верујем - и немојте сматрати да говорим парадоксалне ствари, јер ћу оправдати ову веру своју - да су мисионари и они монаси који никада нису изашли из манастирског окружења, нити су написали иједну страницу."

   Свети Нил Подвижник пише да је монашки живот одраз апостолске врлине:

   "Премда су хришћани дужни да свој живот учине одразом лика Христовог, неки не хтедоше подражавање или га занемарише; стога је мали број оних који су успели да превазиђу световни метеж и да се удаље од градске вреве, и који су тако, нашавши се далеко од немира, узмогли да следе јединствени живот који је одраз врлине апостола."

   У наставку беседе преподобни износи да је Господ себе свецело принео на жртву за свет. Свети апостоли су први одговорили "по свему добро подражавајући Учитеља". Настављачи апостолског живота су монаси. Апостоли су, пошто су свецело принели себе Христу и живели у Њему, потом били послани од Њега браћи својој која бораве "у тами и у сенци смрти". Исто чине и монаси. Свецело приносе себе Богу, напуштајући све своје планове и програме, да би задобили Бога и постали једно са Њим. Тако они постају велики благослов за цели свет. Неки од њих бивају и послани у свет. Међутим, већина их мисионари остајући у непознатости пустиње.

   Како, дакле, монах мисионари?

   

Јеромонах Димитрије Григоријатски, МОНАШКА СХИМА - равноанђелски живот, Задужбина Светог манастира Хиландара, Београд, 2011.

 Као што је тајна монаштва тајна ћутања, тако и његово мисионарење бива на начин ћутања.

   Препуштамо, међутим, блаженопочившем о. Епифанију Теодоропулосу, који је живео на начин пустиње у центру велеграда Атине, да нам говори:

   "Мисионари су и они монаси који никада нису изашли из манастирског окружења, нити су написали иједну страницу.'Мислиш на молитву', рећи ће неко од вас. Наравно да мислим и на молитву, али не само на молитву. Сила молитве, свакако молитве оних људи који имају живот Богом очишћен или очишћаван, оних људи који су стекли велику слободу пред Богом, свемоћна је.Суза срдачна освећеног бића може да донесе резултате за које би било потребно много проповеди и много књига...Дакле, молитва је први од начина помоћу којих монах мисионари, тј. помаже душама да се спасу. Постоје још два начина, браћо моја.

   Други начин: Где је икада постојао манастир а да није постао место које привлачи људе? Где је било подвижника а да нису стигле до њега, по пештерама и горама и јамама, војске посетилаца које су искале од њега било реч утехе, било само да виде лице његово, које је многе поучавало и величанствено изграђивало? А то се збивало не само у древно време  него се и у наше време збива. Колико има натоварених и уморних путника кроз живот а да не прибегавају светим манастирима не би ли нашли мало мира души? Колико их само задобија духовну корист, побуђени атмосфером која влада на светим богослужењима? Колико има неверујућих и за веру незаинтересованих који из туристичких разлога посећују свете монашке насеобине а да у срцу свом не доживе гануће од свега што тамо виде? Често је била довољна и једна посета да би се неверовање и равнодушност њихова преиспитали...

   Нека монаси не излазе у свет. Свет иде ка њима. Нека се монаси скривају у ограђеним просторима. Њихова светлост зрачи и просвећује околину, свагда просвећује и надалеко. Нека не говоре много. Постоје и ћутљива благоречитост светог живота...

   Трећи начин: Монах и када ћути и када се скрива громогласно проповеда. Не проповеда речима, него делом. То је проповед силна и дирљива.

   Шта проповедају, браћо моја, мисионари тј. делатници Цркве наше? Какве су проповеди њихове? Шта пишу у својим књигама? Које су теме њихове? Шта нам предлажу? Да љубимо Бога, да се молимо, да се боримо против својих злоба, да учествујемо у светим тајнама, да се кајемо због грехова наших, да будемо смирени, да се не везујемо за вештаствена добра, да живимо на небесима итд. Али зар исто то не проповеда и монах, не речима својим него делима, примером својим?

   

Манастир Вазнесење    

    Када, дакле, чујеш да је твој пријатељ, сусед, сродник или познаник напустио овосветске ствари и повукао се у манастир, зар није то као да чујеш најснажнију и заглушујућу проповед о свему поменутом, уколико је, свакако, тај који одлази имао значајне квалитете или можда много успеха у овом животу? Твој пријатељ одлази ћутећи. Није се видео са тобом пре одласка, није те поздравио. Али дело његово је јуначко, дело велике жртве, љубави ради Божије, оно само за себе говори. бат корака његових при одласку најјасније одзвања. И никада неће минути...Али ако си и неверујући или равнодушан према вери, дело твог пријатеља или познаника, осим што ће изазвати изненађење, уздрмаће и темеље неверовања или равнодушности твоје, Размишљаћеш о том делу у тренуцима трезвености или у тренуцима горчине и разочарања у добро овога света, и чућеш један глас да те пита: 'Вера која надахњује на такву жртву, можда и није проста творевина уобразиље? Вера која те чини срећним када се ти свега одричеш и одбацујеш оно што други сматрају значајним, тј. сласти, новац, лагодност, самоистицање, славу итд. Можда ту има истине? Можда се све не завршава овде? Можда постоји живот после смрти? Да није то што је учинио пријатељ твој, тако савестан и интелигентан некада, неки веома уносан улог, а не јуначка лудост? Да можда заиста није нашао многоцени бисер о коме говори нека књига звана Јеванђеље? Монах, узевши крст и пошавши за Христом, практикујући поучава - поучава на сав глас - презирући тело, које ће проћи, стара се о души која је бесмртна. Да ли монах јесте, дакле, или није, самим својим примером, трубач вечности? Да ли он јесте или није онај који показује пут ка небу? Да ли он јесте или није свештенопроводник и свештеномисионар?"