50 хорова са преко 1.100 певача из Србије и региона одазвало се позиву Патријарха српског Иринеја за учешће у заједничкој служби Божјој у недељу, 28. септембра, у храму Светог Саве, поводом стогодишњице од упокојења нашег највећег композитора
Литургијом је началствовао Епископ топлички Арсеније уз саслужење свештенства Архиепископије београдско-карловачке. Здруженим хором руководио је маестро Бојан Суђић, иницијатор догађаја. Вернима је пружена јединствена прилика да у највећем храму чују ремек дела српске духовне музике у извођењу до сада невиђеног броја певача, како каже Братислав Прокић, диригент и организатор овог сабрања.
Данашње празнично литургијско сабрање показало је да човек који исповеда хришћанску православну веру, не може живети по своме уму и срцу, него по уму Христовом и заповестима Његовог светог Јеванђеља, чули смо у беседи Епископа топличког Арсенија, који нас је позвао да не само речима исповедамо Христа, него и својим животом, својим врлинским животом, и страдањем за Њега, ако је то потребно, „Јер Христос каже, ако неко хоће живот свој да сачува, изгубиће га. Ако изгуби живот свој мене ради и Јеванђеља, онда ће га сачувати“, кистакао је Епископ топлички Арсеније.
Ако изгубимо живот свој Њега ради, Христа ради, значи да ћемо задобити живот вечни, јер каква је корист човеку ако задобије овоземаљско царство а души својој науди, питање је и тема данас, посебног дана значајног по бројним догађајима у престоничком Београду. Човек не може дати никакав бољи одговор за душу своју осим себе, боголиког човека, бића Божјег, који живи по заповестима Божјим.
„Да се Господа не постидимо, јер ако се Господа постидимо у овоме свету пред људима, и он ће се постидети нас у Царству Своме“, опоменуо нас је Епископ топлички Арсеније.
„Данас смо се сабрали у овоме светоме храму да молитвом и песмом прославимо Бога, да принесемо бескрвну жртву Тела и Крви Христове, али и да се молитвено сетимо спомена великог српског композитора Стевана Стојановића Мокрањца“, казао је Епископ топлички Арсеније и подсетио на стваралаштво и значај овог композитора за црквено појање.
После причешћа верног народа и Свете Литургије одржан је парастос блажене нам успомене композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу, утемељивачу црквеног појања, који живи у песми и молитви и данас и у векове.
Има ли већег људског дела од онога да служи Господу и Његову реч проноси и хвале му песмом узноси?
Има ли већег и достојнијег живота до оног да таланте које Господ човеку подари, он умножи на славу Његову, славу Цркве своје и рода свог? Данас хиљаду певача, појаца, псалмопојаца, једнимустима певашеу славу Господа.
Њих је хиљаду у храму Светог Саве, а са њима и хиљаде Ангела. И умножише се и појци и ангели, умножи се верни народ са овога места док звона са храма оглашаваше да се ту под сводовима овог храма, али и свих православних храмова, нуди једино решење за ововремени живот, спасење душа наших, одолевање искушењима и бесмислу који је постао понуда савременог човечанства.
Има ли веће славе за човека из рода српског до оне да га по делу његовом учињеном за име Господње, за Цркву и род свој, помињу и захваљују за оно што је даривао. Колико се то пута уздиже Господ, Мокрањчевим нотама, колико ли је то сати, дана, ноћи, служби јутарњих и вечерњих, недељних, празничних... не можемо побројати, јер се служба Господу непрестано врши.
За престонички град (којем смо се чудили данас, јер су нам требали сати да стигнемо до храма Светог Саве) упућена је порука овог сабрања са степеништа на улазу у храм Светог Саве, где су сви певачи под вођством диригента Бојана Суђића заједнички појали и винули песмопој Господу на славу. Преко свих људи, изнад свих материјалних творевина, изнад хеликоптера који је кружио над нама, обичнима који су молили за оне који су били у храму и оне који из неког разлога нису били на данашњој Светој Литургији, потврдили смо да је Господ наш, Пут, Истина и Живот....
Нема коментара:
Постави коментар