ВАСКРСЛИ ЖИВОТ ЈЕ ЖИВОТ У РАДОСТИ - ПОСЛЕДЊА ПРОПОВЕД МИТРОПОЛИТА СУРОШКОГ АНТОНИЈА БЛУМА (1914-2003)

Већ ослабио телом, Митрополит сурошки Антоније своју последњу проповед одржао је на поноћној васкршњој Литургији 27. априла 2003. године, пред стотинама верујућих окупљених у руском православном Успењском сабору у Лондону.

Конференција посвећена 100-годишњици рођења Митрополита Антонија (Блумa)

    „Слава Божија је човек пун живота“ је тема конференције посвећене 100-годишњици рођења Митрополита Антонија (Блума), која ће бити одржана 15-16. новембра у лондонском Краљевском колеџу.

Митрополит сурошки Антоније, истакнути православни архијереј 20. века, богослов и писац, уснуо је у Господу 2003. године.

У организацији „Фондације Митрополит сурошки Антоније“, конференција ће се бавити његовом духовном и богословском визијом и учењем, као и његовом личношћу. Ово је шеста конференција посвећена Митрополиту Антонију у Западној Европи. Фокус конференције биће пример Митрополита Антонија као пастира који се трудио да живи сваку реч Јеванђеља, и то у срцу ускомешаног свременог света.

Међу говорницима биће Митрополит пергамски Јован (Зизјулас), др Роан Вилијамс други.

    Читали смо, чули и слушали дивне речи које би требало да нам послуже, такорећи, као образац за време које се налази пред нама: ово је дан Васкрсења, сијајмо радошћу празника! Дан је Васкрсења, не само зато што је Христос васкрсао већ и зато што, ако је Он заиста васкрсао, ако се заиста радујемо због чињенице да смрт није могла да савлада Бога, да уништи љубав, онда и ми можемо живети, живети не живот који је хладан, не живот у ком смо неосетљиви према другима већ живот радовања: Божији живот који је Он положио за свакога од нас. Каже се: Загрлимо једни друге. Ко год био тај ко је део нашег живота, прихватимо га као људско биће које је Христос толико заволео да је умро за њега, и да је устао (=васкрсао) како би могао поделити свој вечни живот. Рецимо једни другима: Браћо! Опростимо једни другима у Васкрсењу. Опростимо једни другима све.
   Без изузетака понижавамо једни друге, наносимо једни другима патњу, али ако уистину разумемо да је Христос умро како бисмо ми могли живети, да је васкрсао како бисмо могли са Њим учествовати у вечном животу, онда можемо опростити једни другима, можемо прихватити једни друге. И онда можемо уистину рећи да је Христос васкрсао из мртвих, да је својом смрћу сатро смрт и да нам је подарио живот.
   Нека ово за нас буде Божија заповест за будуће време, пригрлимо једни друге, опростимо једни другима, прихватимо Христово праштање и поделимо га са другима. Амин.
   Сада ће свештеници изаћи да вас поздраве и да и ви њих поздраите најславнијим и најрадоснијим речима у људској историји - да је Христос васкрсао, да људски грех, људско зло није могло да Га осуди на смрт, да је Он победио. Немам довољно снаге да будем један од оних који ће изаћи пред вас и поздравити вас; али из дубине свога срца, са захвалношћу поздрављам свакога од вас овим најславнијим речима, и благодарим вам на бескрајном стрпљењу које сте ми указали.

Христос васкрсе!
Christ is risen!

Извор: Metropolitan Anthoni Bloom,
"The Risen Life is a Rejoicing Life"
http://www.incommunion.org

"ПРАВОСЛАВНИ МИСИОНАР; март/април 2014.
Тема броја: Православна Црква: стуб и тврђава Истине