Церемонија која се у Бугарској одржава већ пет векова - пресвлачење моштију Светог краља Милутина - обављена је и минуле седмице, а на иницијативу Друштва српско-руског пријатељства из Сурдулице, по први пут, свечаности су присуствовали и људи из овог дела Србије.
- Нашег краља и свеца, највећег српског задужбинара, али и заштитника не само Храма Свете недеље, у којем се чувају његове мошти, већ и читаве Софије, Бугари поштују чак и више него Срби. О томе се, нажалост, код нас мало зна, па је добро што су ове године да му одају почаст кренули и људи из Ниша, Владичиног Хана, Лесковца, Новог Пазара, Краљева... - каже Драган Момчиловића, председник поменутог Друштва.
Иначе, на дан када је краљ Милутин преминуо - 29. октобра 1321, у Неродимљу на Косову - у Храму Свете недеље, која се у његову част назива и Краљева црква, платно на којем су Милутинови остаци били положени током године се скида и дели присутнима - ради здравља или оздрављења болесних.
- Верници само на овај дан могу директно да целивају мошти Светог краља Милутина, јер су иначе затворене, а на поклопац ћивота поставља се икона - тумачи старешина храма, крстоносни протојереј Мина, подсећајући да никада није откривено где се налазе десна рука и глава, делови тела који симболизују моћ и мудрост, али то што су мошти и данас очуване сведочи да се ради о правом свецу.
До пре десетак година, пресвлачење моштију обављало се ноћу, по празничном бденију, када су свештеници земне остатке Светог краља Милутина, кроз Царске двери, уносили у олтар и полагали на Часну трпезу. И сада је слично: после симболичне замене платна, мошти се враћају у ћивот, на поклоњење и целивање верницима који ту полажу и пакетиће са порукама за преминуле сроднике...
Подсетимо, краљ Милутин - Стефан Урош Други Милутин - владао је од 1282. до 1321. и створио моћнију државу него што је то Србија била у време Душана Силног. Византији и Османком царству - иако највећим тадашњим силама на Балкану - одолевао је не само моћном војском, већ и државничким умећем. Имао је више жена, међу којим су биле и бугарске, и византијске принцезе, а најпре је био сахрањен у једној од својих најзначајних задужбина, Бањској. Пред најездом Турака, 1389, мошти су му склоњене у Трепчу, а касније - због епидемије куге - у Бугарску: прво у Манастир Ћирила и Методија, па потом у софијску Цркву Свете недеље.
Под Османлијама, храм је више пута разаран и обнављан - баш као и после великог пожара 1863. године. Бугарски комунисти су 1925, током време венчања једног члана владарске породице, подметнули експлозив и побили готово 200 људи, али не само да су сви свештеници преживели, већ су и краљеви остаци били нетакнути...
Љ. Павловић, "Вечерње новости", 6.11.2014.
Нема коментара:
Постави коментар