Љубомир Симовић, Светом Јоаникију Девичком

Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
подигни руку,
заштити,
заустави ово расипање,
сабери нас,
врати мраве у мравињак,
светлост у свице,
врати иње и слану у јесен,
дим у зиму,
рибе у Ибар,
ласте у ветрове,
кључ у катанац,
воде у воденице,
волове у плугове врати,
и поцрнело црвенило позлати!

Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
засветли испред оних који кољу,
и њихове лучеве погаси,
ножеве растопи,
окове раскуј,
од њихове их силе ослободи,
једином силом коју имаш,
хлебом и сољу!

Молимо Те, свети Јоаникије Девички,
сакриј Девич у браду,
ватру у пепео, траг у снег,
сакриј пчеле у осице,
птице у мишеве,
лето у јесен,

и бос по путевима,
свети Јоаникије,
Господњим,
кроз бежаније,
кроз пожаре и глад,
заустављај нас,
и подижи нас,
на страшном месту
да градимо Град
од камења
којим нас каменују!

Љубомир Симовић, Хлеб и со, Београд, СКЗ, 1987.

2/15.децембар

 Преподобни Јоаникије Девички. Родом из Зете.Жељан духовног живота и подвига, још као младић оставио је родитељски дом и настанио се у близини реке Ибар, на пустом месту званом Црна Река. Подвизавао се у малој пећини светог Петра Коришког. Пошто се брзо око њега окупило велико братство, он пећину претвори у ркву. манастирску цркву. Бежећи од славе удаљи се у Дреницу, у пусту девичку шуму. Ту је провео много година у молитви и подвигу, чинећи именом Христовим бројна чудесна исцељења.Исцелио је молитвом болесну кћи деспота Ђурђа Бранковића. У знак захвалности, деспот Ђурађ подиже на том месту храм Ваведења Пресвете Богородице, доцније назван манастир Девич. Овај свети Божји угодник упокојио се у Господу 2. децембра 1430. године. Мошти му почивају и чудотворе у девичком манастиру.

Свети владика Николај, Охридски пролог, Сабрана дела, Глас цркве, Шабац, 2013.