Александар Марић, НА СПРАТУ ЖИЧКЕ ПРИПРАТЕ по песми Миодрага Павловића

        „Онда Сава стаде пред мене...“

Са последњег степеника
Ступих на спрат припрате

Видљиви свет дочекује ме
Полутамом и празнином историје

Огроман лучни прозор
Отварао је свет у коме храм дише

Онда Сава стаде пред мене
Необазирући се

Јер је управо морао да прочита
Неколико глава из Светих апостола

А уз степенице су почели смерно
Да излазе епископи и велможе

Само су се чули њихови шапутави гласови
Призвани говором мале деце под сводом

Моје се узбуђење преображавало
У исконски страх од промашаја

Неко од благородних постаће краљ
Неко од испосника владика

Сава упути поглед ка мени
Само да знам да сам ипак виђен

У време поново ступи историја
И њене интервенције у простору

Вратих се дрвеним степеништем

Мимоилазећи се са учесницима Сабора

извор: http://aleksandarmaric.blogspot.com