Свети владика Николај, МАЈКА И ЋЕРКА

-Кажи мени, слатка нано,

Је л' од Бога тако дано,

Да нам овај живот пружа

Више трња него ружа?

Је ли тако Божја воља

Да нас прати свуд невоља?

Да живимо све у страху

И у сумњи и уздаху?

Кад ће ово време проћи?

Да л' ће икад боље доћи?

Душа ми је устрашена

Као тица уловљена.

Па кад си ме ти родила,

Охрабри ме, мајко мила.

-Не бој ми се, кћери моја,

Нек се стиша душа твоја.

Више трња - скупља ружа,

Тај ми наук живот пружа,

А невоље што су веће

То је лепше лице среће.

Голготска је горка стена

Двер на храму васкрсења.

Лек од страха и уздаха

Јест, и биће, вера јака.

Лек од сумње, кћери мила,

Од увек је нада била.

У веру се ти обуци

И штап наде држ' у руци,

Па запевај, ти и нана:

"Нисмо саме, Бог је с нама!"

Епископ Николај, Сабрана дела, књига 11, Глас цркве, Шабац, 2013.

фото: Никоље Рудничко, Копорин, Покајница, Дивостин, Драча