Ево нас у Новој Години... . Шта је то ноћ, шта је тренутак, шта је час, шта је то време? Шта ли то ми људи називамо временом? Време, то је огромна река низ коју је Господ отиснуо све што је створио: небеса, сунца, звезде, земљу, људе на њој, сваку твар, свако биће. Све је то отиснуо низ бујну реку времена. Куда тече та река, куда нас она носи, куда то ми идемо ношени бујицом те велике неодољиве реке коју ми називамо временом?
Време, шта је време? Време је увод у вечност. Зато је време неисказано важно за нас, важно као и вечност у ономе свету. Зато је сваки дан врло важан у нашем животу, свака ноћ; не, сваки тренутак, јер од сваког тренутка зависи наша вечност. Да, време је увод у вечност. То је, браћо и сестре, јеванђелско схватање времена. Христово схватање времена. Време нам је дато да њиме зарадимо вечност. Ето такав је смисао времена.
У светом Еванђељу Христовом када велики Светитељ Апостол Павле хоће да реши тајну времена и дана и ноћи, он пише хришћанима Ефеским: "Искупљујте време и мудро живите."[1] Искупљујте време мудро живећи. Нама је дато време као средство да њиме купујемо вечност, да га испунимо чиме? Оним што је вечно, а вечно у овоме свету је само оно што је Христово, што спада у Његово Свето Еванђеље. Црква у овоме свету није.ништа друго него Божанска радионица у којој се време прерађује у вечност, Божанска радионица која нас учи мудрости како да сваки дан претворимо у вечност, како да сваку ноћ своју, сваки тренутак свој ми испунимо оним што је вечно, од почетка до данашњег дана и од данашњег дана до Страшнога Суда и кроз сву вечност. Христова Црква Божанска радионица која прерађује време у вечност.
Чули сте Спаситељеву реч, Спаситељево Еванђеље о Новој Години. Он вели: "Дошао сам да проповедам пријатну годину Господњу"[2]. То је година која је почела онда и никад више не престаје, година која ће трајати. То је време претворено у вечност. Господ Христос је благословио време, испунио га Собом и испунио га вечним и вечношћу. Откако је Он сишао у наш земаљски свет и ушао у овај поток, у ову реку времена, настала је пријатна Година Господња. Нама су дате силе божанске да ми људи, мали и бедни, на земљи можемо и дане и ноћи своје и душе своје и биће своје испуњавати оним што је вечно, оним што је Христово, оним што је небеско. Такав је дар Господ донео нама људима.
Зато Свети Апостол наређује и вели: "Ево, сад је време најбоље, ево, садје дан спасења"[3]. Које време, Свети Апостоле, који дан спасења? Откако је Господ сишао у овај свет отада је постало најбоље време спасења. Сваки се може спасти, сваки може сатрти у себи грех који га усмрћује, сатрти у себи смрт која га уништава, сатрти у себи ту демонску силу која производи у њему и грех и смрт. Господ је ту, дао нам је и донео све божанске силе[4], наше је да Му служимо, постанемо Његове слуге у овоме свету да би своје време претворили у вечност. Зато и Апостол наређује хришћанима: "Покажите се као слуге Божје у свему, у свему: у трпљењу многом, у чистоти, у посту, у бдењу, у молитви, у љубави истинитој, у речи Истине, у Духу Светоме"[5]. У свима еванђелским врлинама показују се слуге Божје.
Ми у овоме свету вели Свети Апостол вршећи заповести Божје, живећи по врлинама еванђелским, ми смо често невесели, жалосни, али многе веселимо[6]. Јер жалости када нас спопадну у овоме свету, знамо и предосећамо да веселост и весеље пламти и букти у вери нашој, у љубави нашој према Господу Христу. Ми смо вели Свети Апостол зато ...[7] који много обогаћују[8]. Од света овога, од имовине овога света ми хришћани немамо ништа, али богатство које имамо у себи то је вера Христова, то је Царство Божје које нам Он даје кроз веру. Тиме ми ...[9] у људе. Ми у овоме свету ...[10] Они ништа немају а све имају, вели Свети Апостол[11]. Ништа немају а све имају. Ништа немамо ми од овога света, јер овај свет ми сматрамо као сан и сенку. А шта је то што имамо? Шта је то што чини да ми све имамо? То је Господ Христос, Цар неба и земље, Творац, Спаситељ који нама због вере наше у Њега и љубави наше према Њему и живота нашег у Њему дарује Царство Небеско, сва небеса и сва наднебесја.
Ово је дан који створи Господ[12]. Тада, тада нам је Господ кроз победу над смрћу, кроз победу над ђаволом кроз правду над грехом даровао Вечни Живот, бесмртност. Зато је то дан који створи Господ, дан који је почео од Васкрсења и трајаће вечито, кроз сву вечност, за сваког човека на земљи, за свако људско биће. Од рођења Господа Христа у овоме свету, од Његовог Васкрсења нема нико изговора. Сваки је дан дан спасења јер је ту међу нама Васкрсли Господ Христос и над нама и око нас и свуда. Свуда у свима световима Васкрсли, Бесмртни Господ Христос! Човече, шта онда оклеваш? За тебе је сваки дан дан спасења. Падаш у све те грехе, ипак знај тај дан и данас и сутра и јуче, све је то дан последњи за тебе. Спасавај се од греха, спасавај се од ђавола, који кроз грех ствара смрт у теби.
Сваки дан је дан спасења. Не само то, сваки тренутак дан је спасења. Сетите се разбојника на крсту.[13] У тренутку се покајао и гле тај тренутак за њега постао је не само дан, не само година, не само хиљаду година него вечност. Јер за Христове људе дан је као хиљаду година, а хиљаде година као један дан[14]. Ето вам разбојника коме је тренутак један постао хиљаде година и сва вечност. Шта се десило са Закхејем? Онај дан кад је Господ ушао у његову кућу, када се у души Закхејевој десило велико преображење од сусрета са Господом, шта је тај дан постао за њега?[15] Вечност, његова вечност, не само хиљаду година. Јер тада је он одредио сав свој живот у вечности, пошао за Господом и добио живот вечни. Тако бива са сваким човеком у овоме свету. Шта се од нас тражи? Да ми сваки дан претворимо у вечност, сваки дан. То је покајање за нас, покајање и борба са нашим гресима. Грех да уништим у мени; и кад то с радошћу Божјом успем кроз покајање, ето мени вечности, ето дана благословеног, ето дана који створи Господ, ето победе моје над свим што је смртно, над свим што је грешно, над свим што је демонско.
Лако је бити Христов човек у овоме свету кад нам је Господ дао покајање као лек за сваки грех. А ништа лакше од покајања. Потребно је шта? Одлучност воље! Само твоја воља је потребна. Нећу више да чиним овај грех. Гњев ме спопада непрекидно, хоћу данас да се борим са тим грехом, хоћу данас да га победим, да осетим вечност Христову кроз победу над тим мојим страшним непријатељем који се назива гњев. Или хоћеш победу над мржњом, која ти потајно гризе душу. Мржња, то је црв смрти, црв смрти који растаче твоју душу милећи и гмижући по њој. А ти - ти си хришћанин, за тебе сваки дан треба да буде дан спасења. Устани на мржњу што је у теби, згази тог црва смрти и, гле, ти си дан твој претворио у вечност твоју. Однео си победу над највећим непријатељем твојим. Тако свака страст и сваки грех, све нам то краде време, јер ако ми дане своје, часове своје, тренутке своје не испуњујемо Христовим Еванђељем и животом по Еванђељу, ми сигурно допуштамо да нам дане краде ђаво кроз грехе, да нам ноћи краде кроз страсти, краде спасење, спасење... Краде душу.
Ето Господа! Господ постао човек ради нас људи. Господ постао човек да нам као човек, као пријатељ у човечанском облику подари сва небеса, подари све небеске силе, сва небеска блага да их ми претворимо у свој живот у своју вечност. Не реци: "Немогуће ми је то, тешко ми је то. Знаш ли ти шта те чека после тих речи? Лако је у овоме свету бити Христов човек кад је Господ основао Цркву и дао нам сва средства у њој Свете Тајне и Свете Врлине. Примера безброј...
Ето данас кога ми славимо? Великог и Светог Учитеља васељене Василија, Архиепископа Кесарије Кападокијске, човека који је заиста време земаљског живота свог претворио у вечност. Гледај њега, посматрај како он живи...[16], како сваким часом, сваким тренутком он претвара време у вечност; живи у Цркви Христовој и њеним силама, он претвара своје време у вечност. Он, и безброј таквих Светитеља, и безброј правих хришћана у овоме свету, који су живели на овој планети на којој ми живимо и одлетели са овог света у онај свет да славе Господа Чудотворца, Који време претвара у вечност, Који је време дао нама људима да се њиме користимо и да градимо себи вечност. Зато да искупљујемо време своје[17]; испунимо га еванђелском благом.
Време живота свог испуњујемо чиме? Дан испуни молитвом, постом, љубављу, кротошћу, благошћу, свима врлинама. Е тај дан као бујни поток води у вечност. И ноћ исто тако. И сваки дан и сваку ноћ, сваки час, сваки тренутак... Ето, зато је дато време живота мог мени, и време живота твог теби. Зато постоји време у овоме свету, да њиме стекнемо вечност вршећи заповести Господа Христа и живећи по Његовом Светом Еванђељу.
Нека нам Свети Василије низводи од Господа велику веру, велику еванђелску љубав, непрекидну молитву, строги пост, милосрђе, братољубље, Богољубље. Помоћу свих тих светих врлина ми дане своје и ноћи своје и часове своје и тренутке своје претварамо у вечност, еда бисмо и ми, када изађемо из овога света, са душом пуном еванђелске вере, еванђелске љубави и свих еванђелских врлина, узишли на небо и тамо са свима Светима славили Чудесног и Незаменљивог Господа нашег Исуса Христа Коме вечна част и слава, сада и увек кроза све векове. Амин.ПРАЗНИЧНЕ БЕСЕДЕ - ТОМ I
НАПОМЕНЕ:
Еф. 5,15-17.
Лк. 4,19
2 Коп, 6,2
2 Петр. 1,3
2 Коп. 6,4-7
2 Коп. 6,8-10
Неколико речи нечујно на магнетофонској траци. Прим. препис.
2 Кп. 6,10
Неколико речи нечујно на магнетофонској траци. Прим. препис.
Неколико речи нечујно на магнетофонској траци. Прим. препис.
2 Коп. 6,10
Пс. 99,9
Лк. 23,42-34
2 Петр. 3,8
Лк. 19,29
Неколико речи нејасно на траци магнетофона. Прим. препис.
Еф. 5,15
Нема коментара:
Постави коментар