„Спаси, Господе, народ
Свој и благослови
Наслеђе Своје, даруј
победу свим православним
Хришћанима над њиховим
противницима и
сачувај Крстом Твојим народ Твој“
(Тропар Часном Крсту)
На синоћњем бдењу и
на читању из Старог Завета током јутрења чули смо о догађајима који симболизују
и указују на Часни Крст. Први симбол је прича о Јони када је у утроби кита
крстообразно раширио руке указујући на спасоносни догађај Христовог страдања.
Његов излазак из утробе кита представља Васкрсење Христово у трећи дан. У
Химнама се говори како је Мојсије крстообразно раширивши руке замахнуо својим
штапом хоризонтално и поделио Црвено море омогућивши Израиљу да пешице пређе на
другу обалу, а на другој обали ударио штапом преко те линије, тако да заправо
начини знак крста када затвори море и потопи Фараонову војску и кола. Он је
такође претворио горку воду у слатку ставивши дрвену палицу у њу и тако напојио
жедан народ.
Али најјаснији и
најлепши праобраз Крста је онај када је Мојсије поставио бронзану змију на
мотку (4 Мојс. 21, 9) и тиме учинио да „кога год уједе змија он погледа у змију
од бронзе, и оздрави“. Та змија представља распетог Христа који је узео на себе
људско тело, али без греха, као што та змија беше без отрова. И он постаде
Животодавац и Исцелитељ свих који верују у Њега. Много је догађаја и прича из
Старог Завета који указују на Крст. Исус, син Навин, крстообразно подиже руке
своје и не спусти их док не уништи потпуно све становнике Гаја до заласка сунца
И. Нав. 8, 26). Слично беше када Исус Христос рашири руке Своје на Крсту и
Сунце сакри своје зраке, јер виде да је грех уништен и да је Ад под опсадом и
да се сва пророштва испуеавају. Тако је знак Крста који чинише у Старом Завету претходио
свим спасоносним догађајима којима је Бог на суштински начин интервенисао у
животу човека. Најбољи пример крсног знака је оно што се десило са Крстом након
Христовог распећа.
 |
| Крст реликвијар, Петрова црква код Новог Пазара, 12. век, Бронза, Ливење, Урезивање |
Након што видесмо
благодат коју крсни знак доносаше у Старом Завету и благодат Крста Христовог,
питамо се када се треба прекрстити (начинити крсни знак) и зашто? Крстимо се
када благодаримо говорећи „слава Оцу и Сину и Светоме Духу“, крстимо се пре
јела, када се будимо, пре починка, када излазимо из куће као и када улазимо у
дом, пре и после учења. Знак Крста нас може пратити током дана у свему што
радимо, благосиљамо, у свим чиновима којима се нешто освештава и прочишћује: на
Литургији се често крстимо; током чина венчања младенци се крунама закрштавају;
на крају сваке Литургије благослов дајемо чинећи крсни знак, а и литургијски
Хлеб и Вино благосиљамо чинећи крсни знак над њима...Све у свему, крсни знак је
призивање божанске благодати над људима и над творевином.
 |
| 19. век, Народни музеј, Београд |
Оно што закључујемо
о Крсном знаку из ових старозаветних догађаја, као и из нашег свакодневног и
литургијског живота, је, као прво, да је крсни знак муња која претходи
громовитом удару божанске благодати и присуства силе Његове. Друго, да се крсно
знамење јавља у контексту два стања (две ситуације): прва је старо стање као
што видимо у наведеним примерима из Старог Завета: стање страха, невоље, жеђи,
греха и сл. – стање старог човека. Али онда следи ново стање, стање новог
човека, напојеног, а не жедног, јаког, а не слабог. То је стање у коме Божја
благодат надомешћује наше слабости.
Крсним знаком
силази на нас благодат Божја када желимо да преокренемо старо стање и учинимо
га новим. Крсни знак је удар на старог човека у нама, то је животни дах и
покрет ка новом човеку и ка васкрсењу новог човека у Христу. Крст изазива
истинску промену у нама остварену божанском благодаћу коју призивамо чинећи
овај победоносни знак и осењујући се њиме.
„Крсту Твоме
клањамо се, Христе, и Свето Васксење Твоје певамо и славимо.“
Амин.
За Жички благовесник (септембар/децембар)са енглеског превела
Александра Стојановић
Преузето са
http://www.alepporthodox.org/files/writings-en/cross-b-7-1.pdf
Нема коментара:
Постави коментар