Цетињски манастир уврстио се у културну баштину, првенствено појавом Ободско-цетињске штампарије у XV веку. На њеном ћирило-методијевском језику србуљске (српске) рецензије утемељена је сва просвета, писмо, језик, књижевност, богословље Црне Горе, које данас угрожава најновија дукљанско-монтенегринска идеологија, која пориче и свеукупно историјско духовно-морално и просветно биће Црне Горе.
Навршило се 530 година од када је 1484. господар Зете Иван Црнојевић подигао манастир Рођења Пресвете Богородице на Цетињу, као сједиште Зетске митрополије и 520 година Ободско-цетињске штампарије. Његово оснивање дешава се у епохи пада Цариграда (1453), проналаска штампе (штампање Гутенбергове Библије, 1455.) и открића Америке (1492), када се мала Зетска држава, нападнута од моћне Османлијске империје, повлачила из равнице око Скадарског језера у теже приступачне пределе, тражећи спас за свој опстанак. Тај историјски и по много чему преломни догађај, један је од најзначајнијих датума историје Митрополије црногорско-приморске и Црне Горе и зато заслужују краћи осврт у години јубилеја.
Историјат
Једна међу првим епархијама које је основао наш просветитељ Свети Сава била је Зетска епископија. Основао ју је 1219. године, на раскрсници светова и култура, на месту где се сукобљавају Исток и Запад вековима. Од свог настанка 1484. године, Манастир је био седиште ове Епископије, тада већ Митрополије. Био је и остао духовни стуб, средиште и огњиште Православне Цркве Христове у Црној Гори, у којем није прекидан континуитет деловања, иако је кроз историју био на великим искушењима, паљен и рушен. Од тог времена, па до данас, ова епископска столица потврдила је своју апостолску мисију.
У Црној Гори теократија је била присутна дуже од три стољећа; у том раздобљу су њоме владали православни архијереји. Митрополија црногорско-приморска и њени митрополити, као егзарси Светога трона пећкога, вековима су чували не само душу народа који је овде живео, него и његов физички опстанак, будући да су они били не само црквени поглавари него и народне вође – етнарси.
Од оснивања Цетињског манастира као сједишта Зетске митрополије, цетињски митрополити су истовремено и његове старешине. Међу њима било је светитеља, исповедника, мученика, великих песника, књижевника, историчара, философа, преводилаца, црквених организатора и великих државника. Према досад познатим подацима, данашњи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић је четрдесети старешина Цетињског манастира од његовог оснивања.
Цетињски манастир је јединствен у читавој православној Васељени, јер је у најтежим историјским превирањима заправо био и манастир, и град, и држава. Међу зидинама Цетињског манастира, поред духовне, налазила се и целокупна законодавна, судска и извршна власт Црне Горе. Оно по чему се Цетињски манастир уврстио у културну баштину, првенствено је појава Ободско-цетињска штампарија, прве ћирилске јужнословенске штампарије у XV веку. На њеном ћирило-методијевском језику србуљске (српске) рецензије утемељена је сва данашња просвета, писмо, језик, књижевност, богословље Црне Горе, коју данас угрожава најновија дукљанско-монтенегринска идеологија, која пориче и свеукупно историјско духовно-морално и просветно биће Црне Горе.
При Цетињском манастиру од настанка, поготово као митрополитског седишта, радила је манастирска школа. Цетињски манастир са својим старешином – митрополитом и монасима и у најтежим временима борбе за опстанак и очување светиње био је главни духовно-просветни стожер и чувар народне душе, свести и савести. О томе довољно говори чињеница да су у XIX
основане и радиле под окриљем Цетињског манастира: Основна школа, Богословија, Гимназија, Богословско-учитељска школа и Девојачки институт.
Три велике светиње
Цетињски манастир данас чува светиње од којих су три здружене баш у време оснивања Цетињског манастира, 1484: дeо Часнога Крста, на којем је Христос био распет, десна рука Светог Јована Крститеља која је крстила Господа у Јордану и икона Пресвете Богородице Филеримске, коју је насликао Свети апостол Лука. Ове светиње су живи сведоци историјског догађаја који се десио пре нешто више од 2.000 година. Оне, прошавши од Севастије и Ефеса до Цариграда и Родоса, од Јерусалима и Малте до Петрограда и Београда, Промислом Божјим скрасиле су се на Цетињу, у граду гдје су сви храмови посвећени Рођењу Пресвете Богородице. Света Рука са делом Часног Крста похрањена је у манастирском храму Рођења Пресвете Богородице, у кивоту Св. Петра Цетињског, а чудотворна икона Мајке Божије, зване Филеримос је привремено утамничена у цетињском Народном музеју. Рука Светог Јована Крститеља, која је крстила Христа у Јордану, и данас благосиља оне који се пред њом крштавају и све оне који, поклањајући јој се, напајају душе своје живоносним водама благочешћа у Цетињском манастиру.
Цетињска обитељ има и друге небеске заступнике, чије се мошти налазе под манастирским сводовима. Међу њима је на првом месту Свети Петар Цетињски, Светилник Православља и у своје и у наше време, који је овдје, као пастир добри неуморно бринући о свом стаду, узрастао „у меру раста висине Христове“ и задобио неувенљиви венац славе.
Ризница
Бурна и богата историја ових простора завештала је кроз векове будућим покољењима црквено благо непроцењиве вредности. Дeо тог блага се чува у ризници Цетињског манастира, која је настала кад и сам манастир, 1484. године. Стварана и чувана вековима, ризница је живо сведочанство тешких времена мукотрпног битисања некадашње древне Зетске митрополије, а затим Митрополије црногорско-приморске. Ризницу Цетињског манастира по богатству, културно-историјским и уметничким вредностима сматрају једном од најзначајнијих не само у Црној Гори већ и на ширим просторима.
Збирка рукописа, као целина, у уметничком смислу је највреднији дeо ризнице Цетињског манастира. У њој се налазе примерци рукописа који су настајали од краја XIII па све до почетка XIX века. Најстарији рукопис ове збирке писан на пергаменту је Изборно јеванђеље (Апракос), писано у време „краља нашег Стефана Уроша“ (краља Милутина), највероватније са краја XIII века. Својим изузетним уметничким вредностима истиче се и ликовни украс „Дивошевог јеванђеља“, пергаментног рукописа с почетка XIV века. Драгоцена рукописна књига је и Цетињски љетопис, чији је највећи дио писао владика Василије Петровић Његош, који чува многе историјске податке.
Ризница Цетињског манастира поседује изузетно драгоцену збирку старих штампаних књига, међу којима су примерци Октоиха првогласника из 1494, из штампарије Црнојевића, која је радила под сводовима Цетињског манастира (1493-1496). Збирка садржи примерак прве ћирилске штампане књиге из 1491. године, Краковски часослов из штампарије Шваполта Фиола, затим књиге из венецијанских штампарија Божидара и Вићенца Вуковића, Јеролима Зигуровића, Стефана Мариновића Скадранина, Мркшине цркве и других. Бројна збирка окованих Јеванђеља у ризници Цетињског манастира садржи репрезентативне примерке домаћег и руског златарства. Ризница Цетињског манастира поседује и бројну збирку икона. Највећи број њих потиче из XVII, XVIII и XIX вијека. Поред књига и икона, у ризници се чувају збирке обредних предмета, црквеног веза, владичанских одежди, грамата, печата, одликовања, уметничких слика и другог. У овој богатој збирци истичу се предмети који се одликују лепотом уметничке и занатске израде као што је изузетни дуборезни и оковани крст владике Руфима, рад мајстора Ђура Чајничанина из 1634. године. У збирци драгоцености од текстила значајем и лепотом уметничке и занатске израде издваја се круна Светог краља Стефана Дечанског из XIV вијека, док су у збирци црквеног веза посебно значајни и лепи примерци: епитрахиљ Светог Саве из XII вијека и аер (воздух) манастира Милешеве, рад дијака Георгија из 1660. године. Богата је и врло репрезентативна збирка одежди црногорских владика из династије Петровића, рађена од финог броката са златовезом. Веома је занимљива збирка одликовања црногорских владика као и венчане круне престолонасљедника из владарских кућа Петровић Његош и Карађорђевић.
Архив
Поред ризнице Цетињски манастир поседује и изузетно богат архив у коме су похрањена разна историјска документа. Међу њима су посебно значајна она која потврђују непрекинуто трајање и важност Оснивачке повеље господара Ивана Црнојевића Цетињском манастиру током претходних 530 година, што не поседује ни једна световна установа у Црној Гори. Истовремено, овај континуитет је природан, ако имамо у виду да је Цетињски манастир темељ на којем су саздани Цетиње и Црна Гора. Поводом обележавања 530. годишњице оснивања Цетињског манастира и 520. годишњице Ободско-цетињске штампарије Митрополија црногорско-приморска са својим Цетињским манастиром припремила је монографију о Цетињском манастиру (која је у штампи) прву такве врсте у његовој вековној историји. Такође, Митрополија је са другим саиздавачима припремила, износећи на светлост дана, репринт издање сачуваног и засад јединог пронађеног непотпуног примерка другог петогласног (од петог до осмог гласа) дела Октоиха (Осмогласника), штампаног у овој знаменитој штампарији. На овај начин дат је прворазредни допринос обележавању важних годишњица.
Једно од најпосећенијих ходочасничких места
У Манастиру се чувају и друге велике светиње хришћанске васељене. Манастир Рођења Пресвете Богородице, под вечним покровитељством Приснодјеве, исклесао је на камену подвижничког живљења још једног светитеља: Светог Василија Острошког, који је својевремено био ђакон у Цетињском манастиру и чије су и мошти једно време боравиле у њему. Свечаним литургијским уношењем иконе 19. маја 2013, на нивоу Митрополије црногорско-приморске, установљен је датум празновања митрополита Петра II Петровића Његоша као светитеља Цркве Божје. Стопама Светог Петра Ловћенског, као и његовог светог стрица освећена је свака стопа манастира. Данас, велике хришћанске светиње које се налазе у цркви Рођења Пресвете Богородице око себе сабирају хришћане из целог свијета, тако да је Цетињски манастир постао и једно од најпосећенијих ходочасничких места.
Јован Маркуш
извор: radiosvetigora.wordpres.com
Навршило се 530 година од када је 1484. господар Зете Иван Црнојевић подигао манастир Рођења Пресвете Богородице на Цетињу, као сједиште Зетске митрополије и 520 година Ободско-цетињске штампарије. Његово оснивање дешава се у епохи пада Цариграда (1453), проналаска штампе (штампање Гутенбергове Библије, 1455.) и открића Америке (1492), када се мала Зетска држава, нападнута од моћне Османлијске империје, повлачила из равнице око Скадарског језера у теже приступачне пределе, тражећи спас за свој опстанак. Тај историјски и по много чему преломни догађај, један је од најзначајнијих датума историје Митрополије црногорско-приморске и Црне Горе и зато заслужују краћи осврт у години јубилеја.
Историјат
Једна међу првим епархијама које је основао наш просветитељ Свети Сава била је Зетска епископија. Основао ју је 1219. године, на раскрсници светова и култура, на месту где се сукобљавају Исток и Запад вековима. Од свог настанка 1484. године, Манастир је био седиште ове Епископије, тада већ Митрополије. Био је и остао духовни стуб, средиште и огњиште Православне Цркве Христове у Црној Гори, у којем није прекидан континуитет деловања, иако је кроз историју био на великим искушењима, паљен и рушен. Од тог времена, па до данас, ова епископска столица потврдила је своју апостолску мисију.
У Црној Гори теократија је била присутна дуже од три стољећа; у том раздобљу су њоме владали православни архијереји. Митрополија црногорско-приморска и њени митрополити, као егзарси Светога трона пећкога, вековима су чували не само душу народа који је овде живео, него и његов физички опстанак, будући да су они били не само црквени поглавари него и народне вође – етнарси.
Од оснивања Цетињског манастира као сједишта Зетске митрополије, цетињски митрополити су истовремено и његове старешине. Међу њима било је светитеља, исповедника, мученика, великих песника, књижевника, историчара, философа, преводилаца, црквених организатора и великих државника. Према досад познатим подацима, данашњи Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Амфилохије Радовић је четрдесети старешина Цетињског манастира од његовог оснивања.
Цетињски манастир је јединствен у читавој православној Васељени, јер је у најтежим историјским превирањима заправо био и манастир, и град, и држава. Међу зидинама Цетињског манастира, поред духовне, налазила се и целокупна законодавна, судска и извршна власт Црне Горе. Оно по чему се Цетињски манастир уврстио у културну баштину, првенствено је појава Ободско-цетињска штампарија, прве ћирилске јужнословенске штампарије у XV веку. На њеном ћирило-методијевском језику србуљске (српске) рецензије утемељена је сва данашња просвета, писмо, језик, књижевност, богословље Црне Горе, коју данас угрожава најновија дукљанско-монтенегринска идеологија, која пориче и свеукупно историјско духовно-морално и просветно биће Црне Горе.
При Цетињском манастиру од настанка, поготово као митрополитског седишта, радила је манастирска школа. Цетињски манастир са својим старешином – митрополитом и монасима и у најтежим временима борбе за опстанак и очување светиње био је главни духовно-просветни стожер и чувар народне душе, свести и савести. О томе довољно говори чињеница да су у XIX
основане и радиле под окриљем Цетињског манастира: Основна школа, Богословија, Гимназија, Богословско-учитељска школа и Девојачки институт.
Три велике светиње
Цетињски манастир данас чува светиње од којих су три здружене баш у време оснивања Цетињског манастира, 1484: дeо Часнога Крста, на којем је Христос био распет, десна рука Светог Јована Крститеља која је крстила Господа у Јордану и икона Пресвете Богородице Филеримске, коју је насликао Свети апостол Лука. Ове светиње су живи сведоци историјског догађаја који се десио пре нешто више од 2.000 година. Оне, прошавши од Севастије и Ефеса до Цариграда и Родоса, од Јерусалима и Малте до Петрограда и Београда, Промислом Божјим скрасиле су се на Цетињу, у граду гдје су сви храмови посвећени Рођењу Пресвете Богородице. Света Рука са делом Часног Крста похрањена је у манастирском храму Рођења Пресвете Богородице, у кивоту Св. Петра Цетињског, а чудотворна икона Мајке Божије, зване Филеримос је привремено утамничена у цетињском Народном музеју. Рука Светог Јована Крститеља, која је крстила Христа у Јордану, и данас благосиља оне који се пред њом крштавају и све оне који, поклањајући јој се, напајају душе своје живоносним водама благочешћа у Цетињском манастиру.
Цетињска обитељ има и друге небеске заступнике, чије се мошти налазе под манастирским сводовима. Међу њима је на првом месту Свети Петар Цетињски, Светилник Православља и у своје и у наше време, који је овдје, као пастир добри неуморно бринући о свом стаду, узрастао „у меру раста висине Христове“ и задобио неувенљиви венац славе.
Ризница
Бурна и богата историја ових простора завештала је кроз векове будућим покољењима црквено благо непроцењиве вредности. Дeо тог блага се чува у ризници Цетињског манастира, која је настала кад и сам манастир, 1484. године. Стварана и чувана вековима, ризница је живо сведочанство тешких времена мукотрпног битисања некадашње древне Зетске митрополије, а затим Митрополије црногорско-приморске. Ризницу Цетињског манастира по богатству, културно-историјским и уметничким вредностима сматрају једном од најзначајнијих не само у Црној Гори већ и на ширим просторима.
Збирка рукописа, као целина, у уметничком смислу је највреднији дeо ризнице Цетињског манастира. У њој се налазе примерци рукописа који су настајали од краја XIII па све до почетка XIX века. Најстарији рукопис ове збирке писан на пергаменту је Изборно јеванђеље (Апракос), писано у време „краља нашег Стефана Уроша“ (краља Милутина), највероватније са краја XIII века. Својим изузетним уметничким вредностима истиче се и ликовни украс „Дивошевог јеванђеља“, пергаментног рукописа с почетка XIV века. Драгоцена рукописна књига је и Цетињски љетопис, чији је највећи дио писао владика Василије Петровић Његош, који чува многе историјске податке.
Ризница Цетињског манастира поседује изузетно драгоцену збирку старих штампаних књига, међу којима су примерци Октоиха првогласника из 1494, из штампарије Црнојевића, која је радила под сводовима Цетињског манастира (1493-1496). Збирка садржи примерак прве ћирилске штампане књиге из 1491. године, Краковски часослов из штампарије Шваполта Фиола, затим књиге из венецијанских штампарија Божидара и Вићенца Вуковића, Јеролима Зигуровића, Стефана Мариновића Скадранина, Мркшине цркве и других. Бројна збирка окованих Јеванђеља у ризници Цетињског манастира садржи репрезентативне примерке домаћег и руског златарства. Ризница Цетињског манастира поседује и бројну збирку икона. Највећи број њих потиче из XVII, XVIII и XIX вијека. Поред књига и икона, у ризници се чувају збирке обредних предмета, црквеног веза, владичанских одежди, грамата, печата, одликовања, уметничких слика и другог. У овој богатој збирци истичу се предмети који се одликују лепотом уметничке и занатске израде као што је изузетни дуборезни и оковани крст владике Руфима, рад мајстора Ђура Чајничанина из 1634. године. У збирци драгоцености од текстила значајем и лепотом уметничке и занатске израде издваја се круна Светог краља Стефана Дечанског из XIV вијека, док су у збирци црквеног веза посебно значајни и лепи примерци: епитрахиљ Светог Саве из XII вијека и аер (воздух) манастира Милешеве, рад дијака Георгија из 1660. године. Богата је и врло репрезентативна збирка одежди црногорских владика из династије Петровића, рађена од финог броката са златовезом. Веома је занимљива збирка одликовања црногорских владика као и венчане круне престолонасљедника из владарских кућа Петровић Његош и Карађорђевић.
Архив
У Манастиру се чувају и друге велике светиње хришћанске васељене. Манастир Рођења Пресвете Богородице, под вечним покровитељством Приснодјеве, исклесао је на камену подвижничког живљења још једног светитеља: Светог Василија Острошког, који је својевремено био ђакон у Цетињском манастиру и чије су и мошти једно време боравиле у њему. Свечаним литургијским уношењем иконе 19. маја 2013, на нивоу Митрополије црногорско-приморске, установљен је датум празновања митрополита Петра II Петровића Његоша као светитеља Цркве Божје. Стопама Светог Петра Ловћенског, као и његовог светог стрица освећена је свака стопа манастира. Данас, велике хришћанске светиње које се налазе у цркви Рођења Пресвете Богородице око себе сабирају хришћане из целог свијета, тако да је Цетињски манастир постао и једно од најпосећенијих ходочасничких места.
Јован Маркуш
Нема коментара:
Постави коментар