Пост с молитвом срце ће да згреје,
Над земљом се свуд разлеже звон.
Преподобни оче наш Андреје,
Горко читам твој свети канон.
Одакле, душо, почети сузама,
грешних дана је прошао хлад?
Ти завапи и срцем и уснама:
-Боже, помилуј, не одбиј ме сад!
Адаме, био си први човек ти,
Пао у Рају, плак'о си без конца.
Плачи душо, и ти далеко си
Од свога Владике и Творца.
Душо, докле у греху стајање?
Ко Ева лако падаш у њих.
Принеси и зато сада кајање
Господу Богу и Цару нас свих.
Адам је био изгнан из Едена
прекршив једну заповест тек.
О, душо, где ћемо бити ми,
преступајући цео наш век?
О, душо, чему се надаш ти?
За оружје узми плач и пост.
Опет си у бедној хаљини,
савет змије ткао је подлост.
О душо, крај је близу ненадано,
Прени се, на вратима Судија.
Немамо чим да се оправдамо
Што се буниш сад, душо моја.
Нада мном опет вода надошла,
живот пролази као кадила дим.
Браћа су Јосифа продала,
Ти се, душо, сама продајеш злим.
Погођен прељубе стрелама
Пао је Давид, ал покајан уста.
Ти си, душо, од детињства лукава,
зло чинила, заборавила Христа.
О душо, душо моја, устај пред злима,
крај се ближи, немаш сузе ни пост.
Сада завапи и срцем и устима
Христос да ти поклони милост.
Сав у греху пашћу пред Пречисту,
Пашћу испред Чисте Голубице.
Погледај тугу и нашу беду,
Не остави, Свеопевана Царице,
О Андреје, оче преблажени,
Пастиру с Крита, певам ти смерно.
Да избегну нова сагрешења
Који се тебе сећају верно.
март 1987.
Оставимо бригање,
Време покајања наста,
Послушајмо, браћо, појање
Дана Великог поста.
Нек се уздигне молитва моја
као кадило пред Тобом,
Уздизање руку мојих,
Жртва вечерња.
Певала обична братија
како већ у обитељи буде.
И света је мелодија
Утешила тужне људе.
Чују се уздаси и стењање:
"Боже, не остављај мене".
И јуродиво клањање
ударци верига о стене.
Горко плаче блудни син.
Овај се бол ничим не мери,
Тешко наричу басови:
"Покајања отвори двери".
А звонар познати
долива звонима јад.
Зар си била убијена,
О, Света Русијо, кад?
Нек се уздигне молитва моја
као кадило пред Тобом,
Уздизање руку мојих,
Жртва вечерња.
27. јануар 1985.
Јермонах Роман (Матјушин) рођен је 1954. године, у породици сеоске учитељице. Завршио је факултет и предавао је у школи. Замонашио се 1983, а 1985. рукоположен у чин јеромонаха. Служио у једној од парохија Псковске епархије, сада живи у скиту Ветрово у близини Пскова. Стихови и појање јеромонаха Романа нашироко су познати читаоцима и слушаоцима са плоча, касета и дискова. Осим бројних песама у низу часописа, објавио књиге: "Благословен, који иде Богу"(1991), "Камење светих олтара"(1991), "Покајнички стихови"(1992), "Избор"(1995), "Ослушкујући глас Бога" - три издања (1997, 1998 и 200), "Руска монашка капа" - два издања(2002), "Радовати се небу"(2004), "Пред свима је душа крива"(2006), "Усамљенички пут"(2008), "И горка реч"(2009), "Певам Богу своме"(2010).
СВЕТИГОРА, бр. 244, март 2015.
Над земљом се свуд разлеже звон.
Преподобни оче наш Андреје,
Горко читам твој свети канон.
Одакле, душо, почети сузама,
грешних дана је прошао хлад?
Ти завапи и срцем и уснама:
-Боже, помилуј, не одбиј ме сад!
Адаме, био си први човек ти,
Пао у Рају, плак'о си без конца.
Плачи душо, и ти далеко си
Од свога Владике и Творца.
Душо, докле у греху стајање?
Ко Ева лако падаш у њих.
Принеси и зато сада кајање
Господу Богу и Цару нас свих.
Адам је био изгнан из Едена
прекршив једну заповест тек.
О, душо, где ћемо бити ми,
преступајући цео наш век?
О, душо, чему се надаш ти?
За оружје узми плач и пост.
Опет си у бедној хаљини,
савет змије ткао је подлост.
О душо, крај је близу ненадано,
Прени се, на вратима Судија.
Немамо чим да се оправдамо
Што се буниш сад, душо моја.
Нада мном опет вода надошла,
живот пролази као кадила дим.
Браћа су Јосифа продала,
Ти се, душо, сама продајеш злим.
Погођен прељубе стрелама
Пао је Давид, ал покајан уста.
Ти си, душо, од детињства лукава,
зло чинила, заборавила Христа.
О душо, душо моја, устај пред злима,
крај се ближи, немаш сузе ни пост.
Сада завапи и срцем и устима
Христос да ти поклони милост.
Сав у греху пашћу пред Пречисту,
Пашћу испред Чисте Голубице.
Погледај тугу и нашу беду,
Не остави, Свеопевана Царице,
О Андреје, оче преблажени,
Пастиру с Крита, певам ти смерно.
Да избегну нова сагрешења
Који се тебе сећају верно.
март 1987.
Оставимо бригање,
Време покајања наста,
Послушајмо, браћо, појање
Дана Великог поста.
Нек се уздигне молитва моја
као кадило пред Тобом,
Уздизање руку мојих,
Жртва вечерња.
Певала обична братија
како већ у обитељи буде.
И света је мелодија
Утешила тужне људе.
Чују се уздаси и стењање:
"Боже, не остављај мене".
И јуродиво клањање
ударци верига о стене.
Горко плаче блудни син.
Овај се бол ничим не мери,
Тешко наричу басови:
"Покајања отвори двери".
А звонар познати
долива звонима јад.
Зар си била убијена,
О, Света Русијо, кад?
Нек се уздигне молитва моја
као кадило пред Тобом,
Уздизање руку мојих,
Жртва вечерња.
27. јануар 1985.
Јермонах Роман (Матјушин) рођен је 1954. године, у породици сеоске учитељице. Завршио је факултет и предавао је у школи. Замонашио се 1983, а 1985. рукоположен у чин јеромонаха. Служио у једној од парохија Псковске епархије, сада живи у скиту Ветрово у близини Пскова. Стихови и појање јеромонаха Романа нашироко су познати читаоцима и слушаоцима са плоча, касета и дискова. Осим бројних песама у низу часописа, објавио књиге: "Благословен, који иде Богу"(1991), "Камење светих олтара"(1991), "Покајнички стихови"(1992), "Избор"(1995), "Ослушкујући глас Бога" - три издања (1997, 1998 и 200), "Руска монашка капа" - два издања(2002), "Радовати се небу"(2004), "Пред свима је душа крива"(2006), "Усамљенички пут"(2008), "И горка реч"(2009), "Певам Богу своме"(2010).
СВЕТИГОРА, бр. 244, март 2015.
Нема коментара:
Постави коментар