30. јун 2015.

Свети владика Николај, Недеља четврта по Педесетници

   ЕВАНЂЕЉЕ

   Мт. 25 зач. (VIII, 5-13).

   У време оно, кад уђе Исус у Капернаум, приступи му капетан молећи га и говорећи: Господе, слуга мој лежи дома одузет, и страшно се мучи. А Исус му рече: Ја ћу доћи и исцијелићу га. И капетан одговори и рече: Господе, нисам достојан да под кров мој уђеш, него само реци ријеч, и оздравиће слуга мој. Јер и ја сам човјек под влашћу, и имам под собом војнике, па речем једноме: иди, и иде: и другоме: дођи, и дође; и слуги своме: учини то, и учини. А кад чу Исус, задиви се и рече онима што иду за њим: Заиста вам кажем: ни у Израиљу толике вјере не нађох. А кажем вам да ће многи од истока и запада доћи и сјешће за трпезу с Авраамом, и Исаком, и Јаковом у Царству небескоме; а синови царства биће изгнани у таму најкрајњу; ондје ће бити плач и шкргут зуба. А капетану рече Исус: Иди, и како си вјеровао нека ти буде. И оздрави слуга његов у тај час.

Старац Јосиф Исихаста

Емисија "Тихи глас", Радио Благовести, јун 2015.

Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, НЕДЕЉА ПЕТА ПО ДУХОВДАНУ

   ПОНЕДЕЉАК

   Дакле, ваља у суботу добро чинити (Мт.12,12). То је Господ рекао по исцељењу човека са сувом руком у синагоги, у суботњи дан, и то на прекор фарисејима који су заповест о суботном мировању довели дотле да су чак избројали колико корака се тога дана може направити. Међутим, пошто ни добра дела није могуће чинити без кретања, они их се радије одрицаху, него да попусте прекомерно кретање. Спаситељ их је више пута због тога изобличавао. Јер, у суботу се захтевало уздржање од животних брига, а не од дела благочашћа и братољубља. У Хришћанству се, уместо суботе, празнује недеља са истим циљем - уздржавати се од животних послова и дан посвећивати искључиво делима по Богу. Хришћанско здравоумље никад није ишло до фарисејског ситничарења, односно до неделатности у недељу. Међутим, дозвољено разрешење за делање у тај дан далеко је превазишло границу исправности. Неделање у дан суботе је фарисеје удаљавало од чињења добрих дела, док Хришћане одвлаче делатности које они себи дозвољавају у недељни дан. Уочи недеље - позориште, а затим свакакво друго увесељавање. После тога - преспавано јутро: у цркву се нема кад. Неколико посета, ручак, увече опет увесељавања. Тако се све време посвећује стомаку и наслађивању осталих чула, а о Богу и добрим делима се нема кад мислити.


БЕСЕДА О СВЕТОJ СРБИJИ

   Данас је Видовдан! Какву нам благовест, какво Јеванђеље јавља данашњи велики, свети и страшни Празник. Гле, испред свих, он нам шаље дивног светитеља Божјег Светог Цара Лазара. Он на тањиру носи главу своју. Куда Свети Кнеже? - У Небеско Царство. Дошао је дан када немањићка Србија полаже свој страшан испит, дан - када Свето Јеванђеље Светог Саве отвара тешке, страшне странице своје српске голготе. Свети Кнез определио се у име целог народа и са целим народом за Царство Небеско, јер је: земаљско царство за малена, за кратко време, а небеско је вавек и до века! Требало је изабрати између истинитог Бога Господа Христа и руље са истока која је носила неко својеврсно незнабоштво. И Свети Кнез није могао поступити другачије. Свети Кнез није могао довршити историју Светих Немањића него да са свим својим народом крене путем Јеванђеља Светога Саве. Путем служења Господу Христу, путем стварања Свете Србије. Да, Свети Немањићи су имали један циљ, једну жељу да Србију претворе у Свету Србију. Да целу српску земљу претворе у задужбину Божију. У један велики, огроман манастир у коме ће се само служити Богу, само Господу Христу.
Ако би хтели да у неколико речи сажмемо, изразимо то Свето Јеванђеље Светих Немањића, почетак Светога Саве и Светог Оца његовог Симеона - то Јеванђеље гласи: Христос пре свега и изнад свега! Све за Христа, Христа ни за шта! Ето Јеванђеља Светога Саве, ето Јеванђеља Светих Немањића, ето Јеванђеља Светог Кнеза и Цара Лазара Косовског! Једино Јеванђеље српско, Јеванђеље које ствара Свету Србију. Целу земљу претвара у храм, храм у коме се служи Богу. И ту Свету Србију створили су они - Свети Немањићи.

27. јун 2015.

ВИДОВДАНСКИ ЕТОС У ВРЕМЕНУ ГЛОБАЛИЗАЦИЈЕ

   Често имамо прилику да чујемо констатацију да је време у коме живимо тешко. То није у потпуности тачно, поготово у односу на тежину времена косовских јунака и и времена које је уследило после Косовске битке. Опет, не можемо рећи ни да живимо у лагодном времену – довољно је да се окренемо око себе и приметимо толико несрећних људи који живе на рубу материјалне егзистенције. Како онда можемо окарактерисати наше време? Прави одговор је да живимо у сложеном времену које одликује један изузетно сложен феномен, а то је глобализација. Тај феномен није могуће свести на једну раван, економско-финансијску, мада се то најчешће чини. Глобализација, међутим, не мења само нашу економско-финансијску сферу деловања, већ и културу, политику, начин размишљања, психолошки профил личности… За концепт глобалног повезивања људи, роба, услуга, информација не можемо рећи ни да је сам по себи лош ни добар, али је императив да његове примењене одлике што боље идентификујемо и јасно укажемо на позитивне и негативне аспекте у реалном животу.
Свети кнез Лазар, Црква Лазарица

Свети владика Николај, КОСОВО И ВИДОВДАН

   Видовдански говор, одржан на 550. Видовдан у манaстиру Раваници, 1939.г.
 
  Душа моја испуњена је великим узбуђењем на овоме месту и у овај дан када излазим пред вас да искажем оно што се речима исказати не може.
   Кад ме је као дете водила моја мајка цркви, па кад би се с брда угледала црква, опомињала ме мајка да ћутим: „Пред светињом треба ћутати!“ А ова царска црква и овај велики дан тако су узвишене светиње пред лицем Бога и народа, да је заиста побожно ћутање већа утеха души од сваке речи. Но позват да говорим, и не смејући изневерити ваше очекивање, ја се молим Богу да мој говор буде колико толико на утеху и радост свима који ме слушате.
   Из богате ризнице предмета, што нам данашњи дан пружа, ја сам изабрао један сасвим обичан предмет, једну сасвим просту тему која гласи: Чији си ти, мали?
Чији си ти, мали? То питање поставља ли су нам често људи кад смо деца били. И ко од нас није осетио досаду од често понављаног питања: Чији си ти, мали? Нарочито кад смо декламовали на Савиндан или кад смо добијали награде на Видовдан, питање се понављало и понављало: Чији си ти, мали?

ВИДОВДАН, ВЕЧНИ ИСПИТ

   Сваки народ има своје симболе и митове око којих се окупља. Они су извор вредности и народу дају снагу заједничког деловања.
   Да одмах рашчистимо, под митом се наравно не мисли ништа негативно - никаква лаж, измишљотина. То је помодно индивидуалистичко тумачење појма мит. Мит заправо стоји у центру сваке заједнице. Без митова заједнице и не постоје.
   Наш најјачи, одређујући мит, око кога се групишу, коме претходе и из кога излазе наши најважнији симболи је несумњиво Косовски мит.
 

Свети владика Николај, ЛАЗАРЕВА ПОБЕДА, Манастир Раваница, 1939.


   Ко чува живот свој изгубиће га; а ко изгуби живот свој Мене ради, наћи ће га. (Мат. 10, 29).
Тајанствена књига из Јерусалима подноси се на потпис свакоме од нас, драга браћо, свакога дана кроз цело земно време. При том нам се стављају увек два листа на избор. На једноме листу исписано је небесно царство Христово; на другоме је исписано земаљско царство Ирода, Пилата, и осталих чије је име Легион.

СНИМАЊЕ ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА «СРБИ НА КРФУ» И НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Морамо да верујемо у Бога, морамо да верујемо у Косово, у Светосавски завет, у Косовски завет, морамо да верујемо у себе и своје ближње и онда ћемо победити, а победићемо и вратићемо се на Косово у слави Божјој

ИЗ КОСОВСКЕ ТРАГИЧНЕ ЗБИЉЕ

Јордан Ристић: Из косовске трагичне збиље, Музеј у Приштини - Установа од националног значаја, 2015. рецензент: Миладин Распоповић, стр. 352.

   Помрачило се сунце над Косовом и Метохијом за православне житеље
   У основи изабраних и овде сабраних списа, тема, закључака, расправа, посвета великанима српске историје и културе,  као и Цркве, које је трагична судбина српског народа подстакла да се осврну или посвете овој теми, налази се вечна и непресушна потреба присутна у свим облицима духовног стваралаштва, како казује аутор: од творевина зачетим на Косову и Метохији које утемељују српску државу до творевина људскога духа које је оплемењују дајући јој виши смисао, сјај и лепоту достојну дивљења и поноса кроз историју.

25. јун 2015.

Преподобни Петар Атонски, житије

Преподобни Петар Атонски, фреска у хиландарској трпезарији

Свети Јован Шангајски, О ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА, Изабрани цитати

   Сви цитати су преузети из књиге «Беседе светог оца нашег Јована архиепископа Шангајског и Санфранциског». Сабрани на једном месту они дају свеобухватну слику која одражава пастирско-богословско искуство владике.

24. јун 2015.

Јован, архиепископ охридски и митрополит скопски: МОЈА СЛОБОДА У ЗАТВОРУ

   Највише учимо од онога што смо преживели, без обзира на то да ли нам је живот задао бол или донео радост. – Пред тајном живота најозбиљнији су они који прихватају да је живот радосна туга, каже архиепископ Јован, дугогодишњи затвореник скопског затвора Идризово
   

Свети владика Николај, Вера наша

                                                Група  "ИХТИС"
ОВЧАРСКО-КАБЛАРСКА КЛИСУРА

Изложба икона манастира Жича у Москви


фото: Православие.ру

преузми везу: СЕРБСКАЯ ИКОНА: МОНАСТЫРЬ ЖИЧА
    Програм отварања изложбе започео је молебним каконом Светом Владики Николају жичком, уз појање византијског хора  Псалтика– полазника московске школе византијског појања. Након молебана, који је служио ахимандрит Доротеј, духовник братства Синови Свете Горе ,који су и учествовали у организацији изложбе, присутнима се најпре обратио  Амбасадор Републике Србије у Москви, господин Славенко Терзић. Поздравивши публику, истакао је историјски и духовни значај Манастира Жиче кроз векове и изразио своје задовољство одзивом руске публике, као и свима који су учествовали у организацији. Након поздравне речи његове екселенције, присутнима се обратио и Епископ моравички господин Антоније, а затим и председник братства Синови Свете Горе, господин Александар Тузенко.
   Након поздравне речи, приказан је кратак документарни филм о историјском развоју Манастира Жиче.
   У музичком делу програма учествовали су уметници из Србије и Русије:  уметници Бољшог театра, затим  Мерима Његомир и проф. Никола Рацков, који су  извели изворне народне песме Косова и Метохије, Црне Горе, Македоније, Србије и Русије, Христина Аглинц и руска група Ихтис која је, уз пратњу древних музичких инструмената, певала песме Владике Николаја.
   Међу званицама био је и некадашњи Амбасадор Руске федерације у Србији,  господин Александар Конузин, који је поздравио напоре српске Амбасаде у Москви на јачању исконских спона између руског и српског народа.
   Након завршетка програма,  публика је имала прилику да погледа тридесет икона Манастира Жиче, рађених у древном византијском стилу.
  Манастир Жича захваљује свима који су учествовали у организацији изложбе  и програму отварања изложбе која је престоници Русије, вековном центру словенске уметности, духовности и културе, представила део историјског и културног наслеђа Србије и њену ванвремену, христолику лепоту која зрачи са ликова осликаних у древној задужбини Немањића.

извор; Манастир Жича

23. јун 2015.

Митрополит Иларион Алфејев, ПРАВОСЛАВЉЕ И САВРЕМЕНОСТ

   Предговор

   Аутор текстова који су у овом зборнику по први пут сабрани на једном месту је један од продуктивнијих православних богослова данашњице, преводилац са неколико класичних и савремених језика, плодни композитор класичне музике и засигурно најистакнутији, да тако кажемо, „црквени дипломата“ у православном свету. Јасно је да је реч о митрополиту волоколамском др Илариону Алфејеву (1966–). Њега не треба посебно представљати српском читаоцу јер су му бројни текстови већ превођени на наш језик, а и сам често борави у канонским посетама епархијама Српске Православне Цркве [СПЦ]. Оно што треба рећи је да митрополит Иларион води Одељење за спољне везе Московске Πатријаршије [Отдел внешних церковных связей Московского Патриархата], те по природи тог посла врло активно учествује у европском и светском политичком и уопште јавном животу, али не само као представник Руске Православне Цркве, него и „глас православних хришћана“ који се иначе веома ретко чује у међународним институцијама највишег ранга. И са те позиције јасно уочава потребу да се и хришћански богослови укључе у решавању неких актуелних глобалних проблема, тј. да и они критички реагују на извесне појаве у светском друштву и јасно изракну свој став.
Превела Јована Пантелић, Приредио Благоје Пантелић, Саиздавач ПБФ и Св. Острошки, Фоча
Едиција: Zoon politikon, Београд, 2014.

Владикa Максим, Ава Јустин је теолог изненађења, Манастир Ћелије 14. јун 2015.


   – Свечаности у част Светог Оца Јустина у манастиру Ћелије прилика су да се литургијски саберемо око пастира наше Свете Цркве из географски нам најудаљенијих заједница. Његово Преосвештенство Епископ западно – амерички Г. др Максим (Васиљевић), један од најученијих архијереја СПЦ данашњице, произнео је прекрасно слово о ћелијском духовном горостасу, назвавши овај дивни празник у освит календарског лета Јустинданом.
   

Свети Теофан Затворник, Мисли за сваки дан у години, НЕДЕЉА ЧЕТВРТА ПО ДУХОВДАНУ

   ПОНЕДЕЉАК

   Царство небеско с напором се узима и подвижници га задобијају (Мт.11,12). Царство се достиже са напором, са трудом и усиљем, са тешким подвизима. Због тога га достижу само они који воде напоран, подвижнички живот. Они на путу ка Царству одбијају сваку врсту утеха. Оне, у својим разним видовима, удаљавају од Царства. Код нас, данас, међутим, једино и постоји брига о утехама, ретко душевним, а већином телесним: како појести, попити, провеселити се, проћи и бити окружен раскошом. На позив на царску гозбу рекли су: "Изговори ме", премда је и у њему (тј. Царству) вечера и то царска, каква ни на ум никоме не долази. Међутим, она не одговара нашем укусу. Оно што се тамо сматра слатким, нама је горко; шта је тамо пријатно, нама је одбојно; шта тамо весели, нас притиска - у свему смо се разишли. И Царство са подвижницима који га задобијају одлази од нас. Но, ми смо томе ради. Чак бисмо да их што пре отерамо. Договарамо се како то да учинимо. Ипак, лукавима недостаје силе за успех.

АНЂЕО ЧУВАР

Из књиге архимандрита Тихона (Шевкунова)«Несвети а свети»
   Наш Анђео Чувар не само да нас стално подстиче да размишљамо о вечном спасењу, него нас стварно чува у разним животним ситуацијама. Реч „Чувар” у овом случају уопште није алегорија, о чему вековима сведоче драгоцена искуства многих хришћана. Тако нас, на пример, Црква не позива без разлога да молимо Господа да Анђео Чувар посебно штити путнике. Заиста нам је потребно да нас Бог штити посебно кад смо на путовању, јер се управо тада можемо наћи у непредвиђеним опасностима.

ЛИТУРГИЈСКО САБРАЊЕ У МАНАСТИРУ БЛАГОВЕШТЕЊЕ

   Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин, служио је 21. јуна 2015. године, на празник светог Теодора Стратилата, свету архијерејску Литургију у манастиру Благовештење Кабларско, уз саслужење архимандрита Јована (Радосављевића), архимандрита Тимотеја (Миливојевића), протосинђела Саве (Илића) и јеромонаха Јефрема (Шекарића).
   Епископа Јустина, свештенослужитеље, сестре из суседних манастира, као и велики број верног народа из Чачка и околине, дочекала је мати Михаила са младим сестринством. Сабрани на заједничком евхаристијском богослужењу, верни су примили духовне поуке од владике Јустина.
   Увек имајући у срцу истинско хришћанско гостољубље, сестре манастира Благовештење припремиле су за све госте и  вернике заједничко послужење у манастирском конаку.

извор: Епархија жичка

Стручњаци о делу Тарковског

   У организацији Светосавске омладинске заједнице и  посебним залагањем њеног младог  теолошки образованог члана Дарка Стефановића, одржано је предавање „Личност и историја: Андреј Траковски и Никита Михалков“ у просторијама храма Светог Александра Невског. Домаћин овог предавања је протојереј-ставрофор Вајо Јовић. Гости предавачи су  професор др Жарко Видовић, историчар цивилизације, и публициста  Матеј Арсенијевић.

21. јун 2015.

Манастир Вазнесење, јун 2015.

фото: Мирјана Сарван
                               

Радован Биговић, ФЕНОМЕНОЛОГИЈА ПРАЗНИКА

   Савремена цивилизација је створила „индустрију празника". Претворила их је у „празне дане", „нерадне дане", у дане „доколице"
   У древним културама време се делило на „свето" и „профано". Празници су тада били извор „светог" времена. „Профано" време је историјско, друштвено, тегобно и обично. „Свето" време је метаисторијско, вечно, радосно, бесмртно, раздрагано. Кроз празнике је „профано" време доживљавало своју катарзу и преображавало се у сакрално. Све до новијег времена осећала се хармонија између празника и свеопштег космичког ритма. Свеопшта секуларизација данас секуларизује и празнике.

Трећа Недеља по Духовдану: О служењу Богу и уздању у Бога

ЕВАНЂЕЉЕ:

"Светиљка телу је око. Ако дакле око твоје буде здраво, све ће тело твоје светло бити. Ако ли око твоје кварно буде, све ће тело твоје тамно бити. Ако је дакле светлост која је у теби тама, колика је тек тама? Нико не може два господара служити: јер или ће једнога мрзети, а другог љубити; или ће се једног држати, а другога презирати. Не можете служити Богу и мамони. Зато вам кажем: не брините се душом својом, шта ћете пити; ни телом својим, у шта ћете се оденути. Није ли душа претежнија од хране, и тело од одела? Погледајте на птице небеске како не сеју, нити жању, ни сабирају у житнице; па Отац ваш небески храни их. Нисте ли ви много претежнији од њих? А ко од вас бринући се може придодатии расту свом лакат један? И за одело што се бринете? Погледајте на кринове у пољу како расту; не труде се нити преду. Али ја вам кажем да се ни Соломон у свој слави својој не одену као један од њих. А када траву у пољу, која данас јесте, а сутра се у пећ баца, Бог тако одева, а камоли вас, маловерни? Не брините се дакле говорећи: Шта ћемо јести, или, шта ћемо пити, или, чим ћемо се оденути? Јер све ово незнабошци ишту; а зна и Отац ваш небески да вама треба све ово. Него иштите најпре царство Божје, и правду Његову, и ово ће вам се све додати."

(Мт.6,22-33);
ИКОНОПИСНА РАДИОНИЦА  МАНАСТИРА ЖИЧА

Владика Јустин служио у манастиру Стјеник

   У древној светињи чачанског краја манастиру Стјеник, свету архијерејску Литургију, 19. јуна 2015. године, служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. У храму Рођења светог Јована Крститеља Епископу су саслуживали свештеномонаси Епархије жичке. Поштујући многовековну светињу, многобројни верници овога краја учествовали су у светом литургијском богослужењу.
   По предању манастир су подигла браћа Мрњавчевићи пре Маричке битке и посветили га Рођењу светог Јована Крститеља. Манастир је рушен и паљен током векова, и напокон обновљен почетком 19. века, када је и саграђен садашњи храм на рушевинама старог. Манастир је поштован и веома посећен од овдашњег народа, а у његовој близини налази се и извор планинске воде за који се верује да помаже код многих болести.

извор: Епархија жичка

19. јун 2015.

Епископ Калистос Вер, МОЈ ПУТ У ПРАВОСЛАВНУ ЦРКВУ I

   Прво поглавље књиге, Унутрашње царство

   Одсуство и присуство

   Добро се сећам како је започео мој пут у Православље. То се догодило потпуно неочекивано, када ми је било седамнаест година. Једног летњег суботњег дана 1952. године ишао сам улицом Buckingham Palace Road  , која се налази близу метро станице „Викторија“ (у самом центру Лондона), и пролазио поред велике, оронуле готске цркве из 19. века,коју раније нисам ни примећивао. На њој није било неких видних натписа (јавне везе су увек биле слаба страна Православља на Западу!), осим бакарне табле, на којој је писало: „Руска Црква“.
Митрополи Калистос Вер, Београд, 2012.

Велики вход: Огледи из српског литургијског предања XII–XXI век

   Др Владимир Вукашиновић, Велики вход: Огледи из српског литургијског предања XII–XXI век, Православни богословски факултет, Институт за литургику и црквену уметност, Београд, 2015, стр 315, библиографија, индекси и илустрације, 21 цм, ИСБН 978-86-7405-157-3
   Српска богословска мисао постала је богатија за још једну значајну књигу из области Литургике. Реч је о својеврсној антологији радова из литургијског богословља нашег истакнутог професора и научника ове теолошке дисциплине. Књига излази као прва у издању новооснованог Института за Литургику и Црквену уметност при Православном богословском факултету Универзитета у Београду.